Svajcarska

First topic message reminder :





Швајцарска Конфедерација (немачки: Schweizerische Eidgenossenschaft, Schweiz; француски: Confederation Suisse, Suisse; италијански: Confederazione Svizzera; рето- романски: Swizzera) је држава у средњој Европи, у централном делу Алпа и северно од њих. Има површину од 41.285 km2 и 7.204.055 становника (2000). И поред пре- тежно високопланинског рељефа, Швајцарска је густо насељена земља (174,5 ст./km2). Главни град је Берн (123.000 становника, агломерација 320.000 становника, 2002). Швајцар- ска је лингвистички сложена држава, са четири званична језика (немачки, француски, ита- лијански и реторомански). По државном уређењу је парламентарна савезна република (конфедерација састављена од кантона).
Просечна надморска висина Швајцарске је 1.370 m, што јасно указује на високопла- нински рељеф. Већи јужни део Швајцарске чине Алпи, састављени од више планинских венаца. Швајцарски Алпи су набрани у терцијару покретима алпске орогенезе и каракте-
ристични су по шаријажима и високим превојима (Симплон, Готхард и др). Швајцарској припада део Савојских Алпа (на граници са Француском), Пенински, Лепонтијски, Берн- ски, Ретијски, Гларнски и Бернински Алпи. На Пенинским Алпима налазе се највиши вр- хови ове државе (Монте Роза 4.638 m и Матерхорн 4.505 m), као и највећи алпски ледник (Алеч, 24 km дужина, 118 km2 површина). Трагови плеистоцене глацијације су изразити (циркови, валови, терминални басени, морене, глацијална језера итд.). Северно од Алпа налази се Швајцарска висораван (Мителанд), а на северозападу кречњачка планина Јура.
Географски положај Швајцарске утицао је да се овде стичу утицаји атлантске климе са запада, медитеранске са југа и умерено-континенталне са истока. Алпи имају изразиту планинску климу, са дугим снежним зимама и свежим летима. Швајцарска висораван и реч- не долине имају умерено-континенталну климу, а у области великих језера на југу осећају се суптропски утицаји са Средоземног мора. У Швајцарској се налазе развођа између сли- вова Северног, Средоземног, Црног и Јадранског мора, са извориштима и горњим токови- ма великих европских река Рајне и Роне. По дужини се истичу још реке Ин (притока Дуна- ва) и Аре (притока Рајне). Река Тићино, притока Поа, припада јадранском сливу. Реке су богате водом и великог су пада, па се користе за производњу електричне енергије. Као тра- гови плеистоцене глацијације, очувала су се бројна језера у цирковима, валовима и терми- налним басенима. Највећа међу њима су: Женевско (на граници са Француском), Боденско (на граници са Немачком и Аустријом), Мађоре и Лугано (на граници са Италијом), Ци- ришко, Тунско Нојшателско, Фирвалдштетско и др. Већа вештачка језера су Лак де Пи, Лак де ла Гријер и др. Листопадна и четинарска шума изражене су по висинским спрато- вима, а на планинама се јављају и пашњаци. Планински врхови су под камењаром, голети- ма, снегом и ледницима. Шуме покривају 30% површине Швајцарске, а 32% чини оскудна вегетација високих планина.
Швајцарци чине 79,5% становништва а остали народи 20,5% (Италијани, Срби,
Шпанци, Португалци, Турци и бројни други). Швајцарска је настала 1291. године ствара- њем одбрамбеног савеза три кантона (Ури, Швиц и Унтервалден), и ширила се у наредним вековима прикључивањем других кантона. На Бечком конгресу 1815. године велике силе су Швајцарској гарантовале политичку неутралност, која се поштује и до данас. Швајцарска нација је формирана од германских (Немци) и романских елемената (Французи, Италијани и Реторомани). Најзаступљенији је немачки језик (70%) становништва, затим француски (19%), италијански (9%) и реторомански (1%). И поред лингвистичке разноликости, ста- новништво се осећа Швајцарцима и тако се и изјашњавају. Католици чине 46% станов- ништва, протестанти 40%, муслимани 2% и остали 12% (2004). Пораст броја становника последњих деценија је убрзан због снажног досељавања стране радне снаге (20,5% - највиши удео странаца у Европи). Највећа концентрација становништва између планине Јуре и Женевског и Боденског језера (30% становништва). Поред главног града Берна, ве- ћи градови Швајцарске су: Цирих (967.000), Женева (470.000), Базел (402.000), Лозана (116.000), Винтертур (90.000), Санкт Гален, Луцерн, Нојшател, Бил, Лугано, Сион итд.
И поред неповољних природних услова (свега 11% обрадивих површина), Швај- царска пољопривреда је остварила висок ниво специјализације. На Мителанду и у долини Роне узгајају се житарице, кромпир, шећерна репа, дуван и др. Већи значај има сточарство, нарочито узгој племенитих врста млечних говеда. Производња квалитетних сирева, масла- ца и млечних чоколада су главне гране прехрамбене индустрије. Швајцарска јако оскудева у угљу, гвожђу, обојеним металима и нафти, док постоје извесне резерве лапорца, боксита и мангана. Развијене су машинска, електронска, електротехничка, хемијска, фармацеутска, индустрија папира и прецизна механика (по производњи сатова и мерних инструмената Швајцарска је на првом месту у свету). Веома је развијено банкарство и туризам (Лозана, Женева, Лугано, Локарно, Давос, Санкт Мориц, Зилс, Венген, Гштад итд). Главно речно пристаниште је Базел на Рајни, а највећи аеродроми су у Цириху, Женеви и Базелу. И по- ред високопланинског рељефа, друмска и железничка мрежа је врхунског квалитета. Најви- ша железничка пруга у Европи прелази преко Бернских Апла и пење се на 3.454 m над- морске висине (Јунгфраујоху).
Берн је главни, али не и највећи град Швајцарске (123.000 становника, агломерација
320.000 становника 2002. године; већи су Цирих, Женева и Базел). Берн се налази на меан- дру реке Аре. Основан је 1191. године, када постаје слободни царски град. Део Швајцарске
конфедерације постао је 1353. године, а у 16. веку био је поприште сукоба католика и реформиста. Од 1848. године је главни град Швајцарске. Берн је седиште бројних међуна- родних организација. Од градских знаменитости, истичу се: универзитет (1834), библиоте- ке, музеји (Бернски историјски музеј, Уметнички музеј и Швајцарски алпски музеј), катедрала Св. Винсента (15-19. век), градска већница (1406-1417), кула са сатом (16. век) итд. Старо градско језгро је под заштитом UNESCO. Берн има развијену машинску, текстилну, хемијску индустрију и прецизну механику (оптички уређаји и сатови).