Ostrvo Malpelo

Malpelo, malo izolovano ostrvo u Pacifiku,
dom je za nekoliko vrsta endemskih biljaka, mnogobrojne priplodne
morske ptice, kopnene rakove i dve endemske vrste guštera. Veći deo
oboda ostrva se sastoji iz vertikalnih stena koje dosežu od 60 do 230 m
nadmorske visine i time čine ovaj predeo veoma nepristupačnim. Malpelo
je bilo nenaseljeno područje sve do 1986. godine, kada
je osnovan mali vojni garnizon. Obzirom da je ostrvo retko posećeno,
malo se zna o njegovoj istoriji.






Ostrvo Malpelo se nalazi 430 km zapadno od Kolumbije i južno od Paname. To je jedno od svega nekoliko ostrva u istočnom tropskom Pacifiku, pored ostrva Kokosovo ostrvo i Galapagos.
Ostrvo je otprilike površine od 8 km², dužina obale iznosi 2,5 km (800 m
širine na najširoj tački), a okružen je brojnim manjim stenama. Malpelo
je okeansko ostrvo i jedino na Malpelo grebenu, usamljenom vulkanskom podvodnom grebenu.

Ostrvo je vulkanskog porekla,
a geološka istraživanja procenjuju da je nekada bilo 8 do 10 puta veće
od sadašnje veličine. Međutim, voda i klima su uticali na reljef ostrva
i formirali strme litice i pećine. Na ostrvu postoji zemljano tlo u
vrlo oskudnim količinima, zbog nedostatka prvobitnog materijala od kojeg
je ostrvo i načinjeno, kao i teške erozije u kombinaciji sa strmim
površinama. Izuzetak su veće visine na ostrvu i platoi na vrhovima.
Postoje tri različita vrha, najveći je Cerro de la Mona koji dostiže 376 m nadmorske visine. Strme litice koje okružuju ostrvo obiluju morskim pećinama.

Ovaj ogromni morski park,
područje gde je zabranjen ribolov, pruža stanište i za ugrožene morske
vrste i glavni je izvor hranljivih materija, pa predstavlja i veliku
agregaciju morskog biodiverziteta. To je poseban rezervoar za ajkule, džinovske kirnje i sabljarke i jedno od retkih mesta na svetu gde je spažena đavolja raža ili manta (Manta Ray), vrsta ajkule koja živi u dubokim vodama. Nadaleko je poznato i priznato kao jedno od najboljih ronilačkih lokacija u svetu zbog prisustva strmih zidina i pećina izuzetne prirodne lepote, kao i populacije velikih predatora i srodnih vrsta.

Među pticama, dominantne su kolonije morskih ptica, od kojih su najprostranjenije booby (Sula dactylatra granti),
koje su smeštene na istočnom delu Tihog okeana. Procenjuje se da na
Malpelo ostrvu živi oko 24.000 jedinki, tako da je ovo druga po veličini
kolonija booby morskih ptica na svetu. Druga vrsta poznata na ostrvu je galeb sa lastinim repom (Craegrus furcatus),
uz procenu od oko 50 parova. Gmizavci su jedini kopneni kičmenjaci koji
se pojavljuju na ostrvu, predstavljaju tri vrste i sve žive na ostrvu -
anole (Anolis agassizi), anguid (Diploglossus millepunctatus) i gecko (Phyllodactylus transversalia). D. millepunctatus spada među najveće od anguid guštera
i jedan je od najvažnijih upadljivih elemenata faune na ostrvu. Svi ovi
gušteri se hrane insektima i povremeno rakovima, međutim D. millepunctatus ima neobičan običaj da jede ostatke ribe, koje odbacuju ptice, hraneći svoje mlade, i lešine uginulih ptica.

Vegetacija na ostrvu je oskudna i koncentrisana u oblastima koje imaju zemljište i zaštitu od vetrova i erozije. Dominantna vegetacija su alge, mahovine i lišaj koji rastu na vertikalnim stranama stena sa mnogo sveže vode, a u oblastima gde postoji zemljano tlo postoje zakrpe trave i paprat Pityrograma dealbata.
Ova vegetacija predstavlja osnovu za život kompleksne zajednice
životinja, uključujući dve vrste guštera, kopnene rakove i mnogobrojne
beskičmenjake.

Morska flora i fauna Malpelo-a i okolnih ostrva je izvanredna, a samo ostrvo je poznato kao Kolumbijsko utočište flore i faune,
čije je područje pod zaštitom u prečniku od 10 km oko ostrva. Pa, ako
želite da doživite iskonsku divljinu i pri tome budete jedni od retkih
koji će kročiti na ovo tlo, ostrvo Malpelo je avantura na koju treba da
krenete.