Dragi Deda Mraze...

Uz toliko već otvorenih prazničnih tema, evo još i ovo, (valjda je u redu)...

"Dragi Deda Mraze,

Jeste da je pismo pomalo prevaziđen kanal komunikacije, ali pošto nisam uspela da dođem do tvog broja telefona, te ti se nisam mogla javiti Viberom, moraću ovako „po starinski“ da ti pošaljem svoju novogodišnju želju.

Da ti pišem koliko sam bila dobra u ovoj godini, neću. Ko god mora svoju dobrotu da hvali i dokazuje, ni D od dobrote tu nema. Ako hoćeš – veruj, ako nećeš – i ne moraš…

Al ajde, ako se zezneš, pa poveruješ…

Aha! Sad sam te uhvatila! Počinješ da sumnjaš? Počinjem i ja. Jesi li ti zaista pravi Deda Mraz? Ako si pravi, onda sa sigurnošću znaš, nema razloga da sumnjaš…

Kao što rekoh… zapravo jedno pomislih, drugo napisah.. ako ipak odlučiš da me nagradiš za sve ono što sam dobro učinila u 2018. ne moraš mi ništa novo donositi.. Biću skromna, zadovoljiću se polovnim (second hand poklon je sasvim ok). Kao što rekoh, ne treba mi ništa novo… Želim reprizno prikazivanje godine koja je na izmaku. Prikazivanje Boljeg života prepusti RTS-u… to je njihova tradicija… a meni samo donesi još jednu ovakvu godinu… ne moraš bolju.. samo da gora ne bude.

Hvala unapred!"

(pismo posudjeno od nekud sa neta)

Nazivaju ga svakakvim imenima... Father Christmas, Kris Kringle, Santi, Santa, Father Christmas ili Deda Mraz.

Deda Mraz je simpatični dedica koji u različitim kulturama donosi poklone uoči najznačajnijeg zimskog braznika bilo da je u pitanju Badnjak, Božić, dan sv. Nikole ili, kao kod nas, Nova godina.



Germansko-nordijski paganski Bog Odin i njegov osmonogi konj Sleipnir – preteča Deda Mraza


Priča o savremenom Deda Mrazu je varijacija holandske priče bazirane na istorijskoj ličnosti Sv. Nikoli, koji je bio poznat po svojoj darežljivosti siromašnima. Sv. Nikola je, obučen u svoje biskupske crvene mantije, darovao decu, siromašne i bolesne. Iako je sv. Nikola poreklom iz današnje Turske (grad Mira, pokrajina Likija, IV vek), holandska priča povezuje ga sa Španijom iz koje je brodom dolazio do njihovih obala i domova. Tamo su mu pomagali robovi poznati kao Zvarte Piet (Crni Petar) koji je Sv. Nikoli bio isto što i vilenjaci Deda Mrazu, samo što je nevaljalu i zločestu decu Crni Petar kinjio i šibao. Sv. Nikola je delio poklone na svoj dan (dan sv. Nikole) ali se vremenom približio i samom Božiću. 1969.g. Papa Pavle VI naredio je da se Sv. Nikola izbriše iz rimokatoličkog kalendara svetaca koje bi hrišćani trebalo slaviti, iako je kao svetac ostao.



U nemačkom folkloru pre preobraćanja na hrišćanstvo postojale su priče o bogu Odinu koji je svake godine za vreme zimskog solsticijuma održavao veliku lovačku zabavu sa drugim bogovima. Na taj dan deca bi obesila svoje čizme blizu dimnjaka a u njih su stavljali šargarepu i šećer za legendarnog Odinovog konja Sleipnira. Odin ih je za njihovu darežljivost nagrađivao slatkišima. Ova je tradicija preživela i povezala se Sv. Nikolom. Što se tiče izgleda Odin je prikazivan takođe kao bradati starac.

Crkvena istorija i folklor prikazuje ga na različite načine, takva prezentacija dedice koji donosi poklone spojila se sa britanskim likom „Father Christmas“ (koji je u ono vreme prikazan kao dobro uhranjeni čovek, obučen u dugi, zeleni kaput, a bio je povezan sa prazničnim slavljem. On je bio spoj Sv. Nikole i figure duha Božića) i stvorila lik Santa Clausa (sam naziv Santa Claus proizašao je iz krivog izgovora holandske reči Sinterklaas koja je nastala spajanjem reči Sint Nicolaas).

Najzad, tu je lik i mitske ličnosti iz ruske paganske tradicije. U pitanju je opaki Starac Mraz (odatle mu kod nas dolazi ime Deda Mraz) koji je otimao (kasnije zločestu) decu i odnosio ih daleho u šume severa gde ih je vezivao za drveće… Kasnije se Starac Mraz „prodobrio“ pa je počeo da nagrađuje / daruje dobru decu a onu zločestu je prestao da kažnjava. Tako se likom i karakterom postepeno približio Santa Clausu i sv. Nikoli.



Nadalje, engleske i holandske verzije ovog likasu se dodatno zbližile u tzv. „Novom svetu“ gde je ova legenda i doživela globalnu ekspanziju. Sinterklas je amerikanizovan u Santa Clausa i prikazan kao holandski mornar u dugom zelenom kaputu sa lulom.

Američki karikaturista Tomas Nast oslikao je Deda Mraza u ilustraciji iz 1863. godine, za izdanje novina Harpers vikli. To je ujedno i prvi prikaz današnjeg izgleda Deda Mraza.

Savremena priča o Dedu Mrazu nastala je nakon publikacije pesme „A Visit From St. Nicholas“ (poznatiju kao „The Night Before Christmas“), u kojoj se prvi put spominju njegovi irvasi (Rudolph, Dasher, Dancer, Prancer, Viken, Comet, Cupid, Donder i Blitzen) koji vuku sanke noć uoči Božića ..
Boje njegovog kostima su se menjale, dok crvena najzad nije postala globalno opšteprihvaćena nakon što se takav pojavio u na božićnoj čestitki i u dečjoj knjizi L. Frenk Bauma „Život i avanture Deda Mraza“, 1902. godine.

Prikaz dedice „zacementiran“ je slikom Haddona Sundbloma za Koka kolinu reklamnu kampanju. Popularnost takvog lika stvorila je urbanu legendu da je Deda Mraz (Santa Claus) Koka Kolina tvorevina što je daleko od istine.

Sam kostim Deda Mraza ponajviše proizlazi i iz ruske tradicije koja ga prikazuje obučenog u crveni ili plavi kaput, krznene čizme, što je logično za jednu tako hladnu zemlju. Crvena boja njegovog kaputa je „prevagnula“ jer je povezana uz biskupski plašt Sv. Nikole. Tokom vremena Deda Mraz se menjao, u sebi zadržavajući atribute folklora raznih zemalja. Tako neki naučnici smatraju da su moderni atributi Deda Mraza proizašli iz atributa sibirskog šamana koji je za vreme zimskog festivala ulazio u kuće kroz dimnjake i ostavljao pečurke jarko crveno-bele boje, koje su ljudi kačili na ognjište (kamin), pečurke su povezane i sa irvasima koji su ih jeli, a sam šaman je mogao i da leti.



A šta je sa našim Božić Batom?

Srpski folklorni junak vezan za Božić i darovanje dece, Božić Bata, je „ustuknuo“ pred Deda Mrazom iz dva razloga. Najpre je koomunizam učinio svoje „prekrstivši“ ga u Deda Mraza i „približavajući ga“ sovjetskoj verziji istog lika a kasnije globalizacija „približavajući“ ga Santa Claus-u. Ipak, na svu sreću, „svakog čuda za tri dana dosta“ te tako dedice Santa i Mraz moraju da „dele teren“ sa Batom (Božićem Batom). Isto se dogodilo i u drugim zemljama našeg regiona gde se u Bugarskoj, na velika vrata, vratio Deda Koledo, u Sloveniji Božiček, u Hrvatskoj Djed Božičnjak a kod nas, po tradiciji poslednjih na redu, naš Božić Bata :)