Anegdote i druge zenimljivosti o piscima

Bio Ljuba Nenadović u Beogradu. Sretne ga poštovalac i pita: „Koliko ćeš još sedeti u Beogradu?” Nenadović izvadi novčanik, prebroja novac i reče: „Samo još za sedam dinara” .

Jovan Dučić je, kao diplomata, često dolazio u Beograd i odsedao u hotelu. Jednom ga prijatelj upita: „Duka, što stalno odsedaš po hotelima, kad možeš u Beogradu sebi da kupiš kuću”? A pesnik odgovori: „Šta će mi kuća, u Beogradu ću dobiti ulicu”.

Tin Ujević, za opkladu, vezanih očiju, proba razna vina i pogađa: „Crno, preklanjska berba. Doneli ste ga od Ginića. Sićevačko, lanjsko, troše ga kod Trandafilovića i Tri seljaka. Smederevsko, ovogodišnje, nije najbolje. Vinograd okrenut jugozapadu…” A onda mu u čaši donesu vodu. Pesnik proba i kaže: „Ovo nikada nisam pio”.

Mihailo Lalić pored jedne beogradske biblioteke. Upravnik ga prepozna i pozove ga da svrati, a pisac odgovori: „Hvala, ne mogu. Bolje da ne vidim koliko knjiga nisam pročitao”.

Putovao Branko Ćopić nekud avionom. Vreme loše, letelica se trese. Da bi odagnao strah, pesnik speva pesmicu: „Bože, iže jesi na nebesi/ ako mi se što god desi/ ti udesi da ja padnem/ u naručje stjuardesi”.