Egziperi

Antoan de Sent Egziperi



Antoan de Sent Egziperi rođen je 29. juna 1900. godine u Lionu u Francuskoj. Rastao je u porodici sa petoro dece (on je bio treće). Iako je od detinjstva pokazivao sklonost ka pisanju ipak je prevagnula njegova želja da postane pilot. Ipak, čak i kada je profesionalno počeo da se bavi letenjem (od 1921. godine) nastavio je da piše. Njegove rukopise videli su poznati francuski pisci, među kojima je bio i Andre Žid, i podstakli su ga da nešto od toga objavi. Godine 1926. izašao je njegov prvi roman Avijatičar. Nastavlja svoju letačku karijeru (1930. godine dobio je Orden legije časti za zasluge u civilnoj aero-nautici), ali i da objavljuje književne članke, priče i romane. Za vreme Drugog svetskog rata bio je pilot u okviru savezničkih snaga u borbama protiv nacističke Nemačke. Poginuo je u avionskoj nesreći 31. jula 1944. godine.

"Bitno je očima nevidljivo!"

"Ljubav i dobrota se ne mogu videti, one se osećaju..."

"Čovek je usamljen i među ljudima."

"Govor je izvor svih nesporazuma."

"Čovek samo srcem dobro vidi!"

"Deca moraju mnogo toga opraštati odraslima!"



Nije htela da je vidi kako plače. Bila je to vrlo ponosna ruža

,,I uvek ćete voleti?”.

,,Ne”, reče ruža ,,jednog dana ću uvenuti i onda će prestati da mi se dive”.

,,Baš čudno”, reče Mali Princ ,, da si ti moja ruža , ja bih te voleo i tada”

"Veme koje si uložio oko svoje ruže čini tu ružu tako dragocenom."

"To je kao sa cvetom. Ako voliš jedan cvet koji se nalazi na nekoj planeti, prijatno je noću gledati u nebo. Na svim zvezdama cveta cveće."

“Ljudi nemaju više vremena da bilo što upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako trgovaca koji prodaju prijatelje nema, ljudi više nemaju prijatelja. Ako hoćeš prijatelja, pripitomi me!”

„Ako voliš jedan cvet, koji se nalazi na nekoj planeti onda je lepo neću posmatrati nebo. Tad su sve zvezde rascvetane.“

Pa ako ja poznajem jedan cvet, jedinstven na svetu, cvet kakvog nema nigde osim na mojoj planeti, a obična ga ovčica može pojesti u tren oka, jednog jutra, i ne znajući što radi, zar to nije važno!?