dođoška

"Neću da kažem da je Prvi maj bio lepši kad je bio ilegalan. Ali je bio brate nekako uzbudljiviji, ti ljudi su se veselili, išli na izlete, pevali, fotografisali se, uzbuđivali i sebe i zabrinutu buržoaziju, mrsku žandarmeriju, a danas, valjda nekako zamoreni od svih tih praznika, svih tih festivala, simpozijuma, pantomima, monodrama, jer kod nas se praznici smenjuju nekako jedan za drugim. Čovek zaboravlja i sam smisao praznika.
Evo recimo ovaj Prvi maj, ljudi su proveli uglavnom na točkovima, po drumovima, išli su na prasetinu, a vraćali se sa jagnjetine. Da sam hteo, kao što nisam, recimo da odem u pozorište, ne bih u tome uspeo, pozorište je bilo zatvoreno. Da sam hteo da vidim neki uzbudljiv program na televiziji, takođe ne bih u tome uspeo, jer kad smo na televiziji videli uzbudljiv program. I tako sam i ja otišao kod rođaka na selo na jagnjetinu, oni se nisu mnogo obradovali što me vide, a ja se nisam mnogo uzbuđivao to što se oni nisu obradovali. Hoću da kažem praznujemo nekako, mrzovoljno, ravnodušno, i s toga pomišljam da bi možda bilo dobro da sve te praznike jedno vreme kao kobajagi zabranimo da bismo im vratili onu svežinu, boju, miris, ne znam da li me razumete",

tako je govorio Zoran Radmilović.