El Greco

El Greko je rođen 1. oktobra 1541. godine u Fodeli, koja je bila deo Kandije (danas Iraklion), na ostrvu Kritu, koje je tada bilo deo moćne Venecijanske republike. Rođen je kao Domenikos Teotokopulos, u bogatoj trgovačkoj porodici. Pseudonim "El Greko" usvojio je tek kad se stalno nastanio u Španiji, i on na španskom jeziku jednostavno znači "Grk". Ne postoji nijedan pouzdano atribuiran portret ili autoportret El Greka.

U Kandiji su ikonopisci bili dobro organizovani u profesionalno udruženje, pa je tako godine 1563. zabeležen i „majstor Domeniko“ (koji je tada imao nepune 22 godine), a kojem je 1566. godine izdata dozvola da jednu sliku može prodati za 70 dukata, što je tada bila veoma visoka cena za rad jednog mladog umetnika.


(izvor, 24sedam.rs)

Godine 1567. El Greko se preselio u Veneciju, i odmah je počeo da se kreće u slikarskim krugovima Ticijana i Tintoreta. Putovao je po Italiji (Padova, Vićenca, Verona, Parma, Firenca), da bi se 1570. godine nastanio u Rimu. Dokumenta iz Rima pominju ga kao „Domenika Greka“, i uvek sa velikim uvažavanjem. Ipak, Rim je napustio 1577. godine, i, preko Đenove, otišao je u Španiju.

U Španiju je sa njim otišao i njegov mladi italijanski pomoćnik i prijatelj Frančesko Preboste, koji mu je bio odan saputnik do kraja života. Prvo je otišao u Madrid, ali se ubrzo nastanio u Toledu, i u njemu ostao do smrti, 7. aprila 1614. godine. Sliku Pogled na Toledo, ili tačnije – Oluja nad Toledom, El Greko je naslikao između 1596. i 1600. godine.

Najverovatnije je jedan od glavnih razloga El Grekovog preseljenja u Španiju bila grandiozna zamisao španskog kralja Felipea II od Španije (iliti Felipea II Habsbuškog) – izgradnja monumentalnog manastirskog kompleksa San Lorenso del Eskorijal. El Greko je želeo da radi freske, i preporučio se sa nekoliko slika, među kojima je bila i slika Sveti Mauricije i tebanska legija, ali kralju Felipeu nisu se naročito dopale, pa je El Greko odlučio da je to ujedno i kraj pokušaja saradnje sa španskim dvorom.

Živeći u Toledu, El Greko je radio brojne narudžbine za crkve, manastire, i privatna lica. Posedovao je bogatu biblioteku, na raznim jezicima kojima je vladao, bio je u kontaktu sa mnogim mislećim ljudima svog vremena, sa kojima je vodio umnu prepisku…



Godine 1578. u Toledu mu se rodio sin – Horhe Manuel Teotokopulos. Ime majke je poznato, ali se El Greko njome nije oženio, i pitanje njegovih mogućih brakova (Grkinja na Kritu, Italijanka u Veneciji ili Rimu), zauvek je ostao nerazjašnjen problem svih istraživača njegovog životopisa. Horhe Manuel (1578-1631) takođe je bio slikar, i otac ga je jedanput naslikao.

O Svetom Martinu od Tura

Za početak, skrenimo pažnju na to da postoje sedam (7) Svetih Martina, plus jedan papa. Sveti Martin sa El Grekove slike poznat je kao Sveti Martin od Tura (na latinskom: Sanctus Martinus Turonensis; 316. – 8. novembar 397), pošto je bio biskup grada Tura u Francuskoj.

Rođen je negde u Panoniji, i poticao je iz bogate porodice privržene Rimskoj imperiji. Otac mu je imao zvanje visokog rimskog oficira, a slična karijera čekala je i Martina, pošto je služio u rimskoj konjici, negde u Galiji. Njegova hagiografija govori da mu se život drastično promenio jedne zime, na putu za Amijen, prilikom susreta sa prosjakom, kada je mačem prepolovio svoj plašt, i jedan deo dao prosjaku.

U liku prosjaka gledamo Frančeska Prebostea, El Grekovog mladog italijanskog pomoćnika i prijatelja, koji mu je bio odan saputnik do kraja života! Recimo odmah i to da je El Greko u svom testamentu Frančesku, osim znatne sume novca, i jednog dela svoje biblioteke, zaveštao i onu manju verziju slike Sveti Martin i prosjak!

Frančesko je bio čest model El Grekovih slika. Osim za pomenutu sliku, pozirao mu je i za mnoge druge, na primer: Bogorodica sa detetom, Svetim Martinom, i Svetom Agnezom (1597-1599) – kao Sveti Martin; Otvaranje petog pečata (1608-1614) – mladić na levoj strani slike; Laokon (1610-1614) – mladić takođe na levoj strani slike; Sveti Jovan Krstitelj i Sveti Jovan Jevanđelist (1600-1610) – kao Sveti Jovan Jevanđelist.., a naročito za sve tri slike posvećene mučeništvu Svetog Sebastjana, od kojih skrećemo pažnju na onu naslikanu između 1610. i 1614. godine.