Grčka

First topic message reminder :





Званичан назив: Република Грчка

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 131.957 km2

Број становника: 10.964.020 ст. (2001.)

Густина насељености: 83,1 ст./km2

Главни град: Атина (745.500 ст.; агломерација 3,12 мил.)

Званични језик: грчки

Валута: евро

ДБП/ст.: 15.653 $ ДБП/ст. (2003.)




Грчка (Република Грчка), држава на југу Европе и Балканског полуострва са око 2.000 острва (210 насељених) у неколико архипелага: Јонска острва (у Јонском мору), Киклади, Споради и Додеканска (у Егејском мору). Највеће острво je Крит. Грчка има површину 131.957 km2, 10.964.020 ст. (2001.) и густину насељености 83,1 ст./km2. Главни град је Атина (745.500 ст.; агломерација 3,12 мил.). Званични језик је грчки. Државно уређење: парламентарна република.

Природне одлике: Грчка је у рељефном погледу подељена на два дела: на западни је Шарско-пиндски систем веначних планина (правац север-југ), а источни део је наставак Родопа (Олимп). Клима је средозем­на. Најдуже реке су: Вардар, Струма, Марица, Алиакмон и Ахелос. У нижим деловима доминира средоземна вегетација (макија), а у вишим деловима мешовита и зимзелена шума. Шуме покривају 20% територије.

Већи део становништва Грчке живи у речним долинама и на обали (50% ст. живи на подручју Атине и Солуна). Национално хомогено ст.: 99% Грци. По вероисповести 94% су православци.

Већи градови су (2001.): Солун (364.000 ст.), Пиреј (176.000 ст.), Патрас (161.000 ст.), Ираклион (133.000 ст.) и Лариса (125.000 ст.).

Привреда: Развијена пољопривреда: пшеница, куку­руз, јечам, пиринач, памук, дуван, агруми, винова лоза, маслине, поврће, воће, млечно и месно говедарство, овчарство, живинарство; рибарство (западна обала Африке, Егејско море). Рудно богатство: боксит, никл, олово, цинк, хром, магнезит, азбест, мермер, морска со; термоелектране.

Индустрија (концентрација у околини Атине и Солуна): обојена металургија, прехрамбена, текстилна, грађевинска, хемијска, петрохемијска, бродоградња. Главне луке су: Пиреј, Патрас, Ираклион и Солун; развијена трајектна мрежа; 39 аеродрома (Атина и Солун).

Развијен туризам (приморске дестинације, богато културно-историјско наслеђе).

Новчана јединица: евро; 15.653 $ ДБП/ст. (2003.).

Атина, главни град Грчке и њене покрајине Атике, на југоистоку државе, у Саронском заливу, има 745.500 ст., агломерација 3,12 мил. ст. (2001.); колевка европске цивилизације. Антички град – држава се развија у 6. в. пре н.е. Око 450. пре н.е., под вођством Перикла, Атина је била на врхунцу моћи („златно доба”), културне и политичке доминације (филозофи Сократ, Платон и Аристотел, драмски писци Софокле, Аристофан, Еурипид, историчари Херодот, Тукидид, Ксенофон, вајари Праксител и Фидија). Пелопонески ратови са Спартом окончани су поразом Атине 404. пре н.е., али је она убрзо повратила независност.

Године 338. пре н.е. потпала под Македонију, које се уз помоћ Рима ослободила 146. пре н.е. У 13. в. заузели су је крсташи; 1456. освојили Турци, који су је држали до 1883., када постаје главни град Грчке.

Бројне античке грађевине: Акропољ (Атинин храм, Партенон, Преопилеји, Ерехтеион, Дионисово поз.), Хефесов и Зевсов храм; национални, византијски, акропољски и етнолошки музеј; православне цркве Агиос Елефтериос, Капникареа, Дафни; два универзитета (1836., 1837.). Развијена индустрија, саобраћај, трговина и туризам (домаћин Летњих олимпијских игара 2004.), међународни аеродром „Венизелос” (изграђен 2001.).