Turska

Turkmenistan

Istorija

Teritorija Turkmenistana ima dugu i promenljivu istoriju, jer su armije raznih carstava prolazile kroz ovu zemlju na putu ka poželjnijim teritorijama.

Aleksandar Veliki je osvojio teritoriju u 4. veku pre nove ere, na svom putu ka Indiji. Nakon 150 godina, Persijsko Carstvo je postavilo svoju prestonicu u Nisi, oblasti koja se nalazi u predgrađima današnjeg Ašhabada. U 7. veku nove ere, Arapi su osvojili region, i sa sobom doneli islam i bliskoistočnu kulturu. Otprilike u ovo doba je uspostavljen čuveni Put svile kao glavna trgovačka ruta između Azije i Evrope.

Oblast Turkmenistana je uskoro postala poznata kao prestonica Velikog Korasana kada je kalif Al-Mamun premestio svoju prestonicu u Merv.

Sredinom 11. veka, moćni Turci Seldžuci su skoncentrisali svoju snagu u teritoriji Turkmenistana u pokušaju da se prošire u Avganistan. Carstvo Seldžuka se srušilo u drugoj polovini 12. veka, i Turkmeni su izgubili svoju nezavisnost kada je Džingis-kan preuzeo kontrolu nad Kaspijskim morem na svom putu na zapad. U narednih sedam vekova, Turkmeni su živeli pod raznim carstvima i vodili konstantne među-plemenske ratove.

Do 1894. carska Rusija je preuzela kontrolu nad Turkmenistanom. Oktobarska revolucija 1917. i politički nemiri koji su usledili su doveli do proglašenja Turkmenske republike kao jedne od 15 republika Sovjetskog Saveza 1924. U ovo vreme su formirane moderne granice Turkmenistana.

Godine 1991, raspadom Sovjetskog Saveza, Turkmenistan je postao nezavisan. Bivši komunistički vođa, Saparmurat Nijazov, je ostao na vlasti sve do svoje smrti 2006. godine.

Politika

Doživotni predsednik Saparmurat Nijazov (koji je preminuo u decembru 2006.), bivši birokrata komunističke partije Sovjetskog Saveza, je vladao Turkmenistanom od 1985, kada je postao vođa lokalnog ogranka komunističke partije. Držao je apsolutnu kontrolu nad zemljom, toliko da je ceo državni budžet išao preko njegovih privatnih računa. Predsednikova Demokratska partija Turkmenistana (bivši komunisti), je jedina zakonom dozvoljena stranka, pa je opozicija u ilegali. Turkmenistanom dominira sveprožimajući kult ličnosti koji uzdiže predsednika Nijazova kao Turkmenbaši ("vođa svih Turkmena"). Njegov lik je oslikan po celoj državi, od novčanica do flaša vodke. Logo turkmenske nacionalne televizije je njegov profil. Dve knjige koje je on napisao su obavezna lektira u školama, auto-klubovima i domovima. Institucije koje ne mogu biti nazvane po njemu su nazvane po njegovoj majci. Svi satovi moraju da nose njegov lik na sebi. Divovska pozlaćena statua, visoka 15 metara, stoji na rotirajućem postolju, tako da je licem uvek okrenuta prema suncu, i baca svetlo na prestonicu. Nijazov je inače veoma nizak, ima jedva 150 cm.

Među Turkmenima je popularan slogan "Halk! Watan! Türkmenbashi!" što znači "Narod! Otadžbina! Vođa!" i podseća na nacistički slogan "Ein Volk, ein Reich, ein Führer" (Jedan narod, jedna vlast, jedan vođa). Nijazov je napisao novu turkmensku himnu/odu samom sebi. Nacionalnu himnu/odu je osudilo nekoliko međunarodnih grupa koje se bave zaštitom ljudskih prava, jer njen tekst ohrabruje progon homoseksualaca.

Strane kompanije koje žele da eksploatišu velike izvore prirodnog gasa Turkmenistana su sarađivale sa Nijazovim. Njegovu knjigu Ruhnama, koja se u Turkmenistanu poštuje gotovo kao sveto pismo, su upravo zbog ovog razloga strani industrijalci preveli na mnoge jezike, uključujući hrvatski, poljski, mađarski i bantu.

Ljudska prava

Pitanja ljudskih prava u Turkmenistanu kao autoritarnoj državi, uključuju i pitanja verskih sloboda. Prema Forumu 18, uprkos međunarodnom pritisku, vlasti pažljivo motre na sve religijske grupe, a pravni okvir je toliko stegnut da se mnoge grupe odlučuju na delovanje u podzemlju umesto da prolaze kroz sve službene procese koji deluju poput barijera. Pristalice protestantizma su pogođene, kao i grupe poput Jehovinih svedoka i Hare Krišne. Pripadnicima Hare Krišne nije dopušteno da traže donacije na glavnom aerodromu.

Prema Svetskom indeksu slobode štampe Reportera bez granica za 2005, Turkmenistan ima treće po redu najlošije uslove za slobodu štampe u svetu. Nikome nije dopušteno da opisuje predsednika ili njegovu porodicu u negativnom svetlu. Takođe, nije dopušteno pominjanje da je predsednik veoma nizak čovek, niti da nosi tupe.

Geografija

Turkmenistan ima približno 488.100 kilometara kvadratnih. 90 % zemlje pokriva pustinja Karakum. Središtem zemlje dominiru depresija Turan i pustinja Karakum koje su mahom ravničarske. Planinski venac Kopet Dag duž jugozapadne granice dostiže 2.912 metara. Turkmenske balkanske planine na dalekom zapadu i venac Kugitang na dalekom istoku su jedina ostala primetna uzvišenja. Neke od reka su Amu Darja, Murgap, i Hari Rud.

Klime je suptropska, pustinjska, sa malo padavina. Zime su blage i suve, uz najviše padavina između januara i maja. Najveće padavine su u vencu Kopetdag.

Među ostalim značajnijim gradovima su: Turkmenbaši (ranije Krasnovodsk) i Dašoguz.

Ekonomija

Polovina navodnjene zemlje je pod pamukom, što Turkmenistan čini desetim najvećim proizvođačem u svetu; Turkmenistan poseduje 5. po redu najveće rezerve prirodnog gasa kao i značajne rezerve nafte. Godine 1994, Rusija je odbila da izvozi turkmenski gas na tržišta sa čvrstom valutom, a uz to su se gomilali dugovi glavnih potrošača u bivšem Sovjetskom Savezu. Ovo je doprinelo oštrom padu industrijske proizvodnje, i dovelo je do prelaska iz budžetskog suficita do blagog deficita.

Turkmenistan je oprezno prišao ekonomskoj reformi, u nadi da će prodajom gasa i pamuka održati svoju neefikasnu ekonomiju. Privatizacija je ograničena. Između 1998. i 2002, Turkmenistan je patio od hroničnog nedostatka adekvatnih izvoznih ruta za prirodni gas, i od obaveza na osnovu velikog kratkoročnog spoljnjeg duga. Istovremeno je, međutim, vrednost ukupnog izvoza izrazito porasla usled viših međunarodnih cena nafte i gasa. Ekonomska očekivanja u bliskoj budućnosti su obeshrabrujuća usled raširenog siromaštva i tereta stranog duga.

Predsednik Nijazov je protraćio veliki deo bogatstva svoje zemlje na slavljenje samog sebe. Gradovi, Ašhabad posebno, su znatno renovirani, dok se ljudi izvan prestonice bore sa siromaštvom. Nijazov je obećao besplatnu vodu, struju i gas; međutim, nestašice su česte.

Zanimljivosti (OBAVEZNO PROCITAJTE!!!)

- Mesec januar se zove po predsedniku Nijazovu, a april po njegovoj majci.

- Zabranjene su baletske predstave, cirkus, nošenje zlatnih zuba i slušanje muzike u automobilu.

- Slike predsednika se nalaze na ambalažama raznih vrsta pića i hrane.

- Glavni grad Ašgabat ukrašava zlatna statua Nijazova, koja se rotira kako bi lice predsednika uvek obasjavalo sunce. On sam je protiv postavljanja njegovih statua širom zemlje, al ne može ništa protiv narodne volje.

- Kada je Nijazov na insistiranje doktora prestao da puši zabranio je pušenje na javnim mestima i svim ministrima zabranio da puše.

- Njegova Knjiga duše je obavezna literatura u školama.

- Prema zakonu Turkmenistana predsednika u slučaju smrti menja šef parlamenta, ali je Nijazov je istovremeno obavljao i ovu funkciju.

- 2005. godine su zatvorene sve biblioteke van prestonice, jer „seljaci ionako ne čitaju".

- 2006 je zabranjena isplata penzija trećini penzionera. Istovremeno je naređeno da penzioneri vrate državi novac koji su primili poslednje dve godine. Rezultat toga je smrt velikog broja starih.

- Profesori su 2006. godine dobili zadatak da napišu minimum jedan pohvalan tekst u novinama o predsedniku, a u suprotnom će biti otpušteni.