Svajcarska

First topic message reminder :



Швајцарска Конфедерација (немачки: Schweizerische Eidgenossenschaft, Schweiz; француски: Confederation Suisse, Suisse; италијански: Confederazione Svizzera; рето- романски: Swizzera) је држава у средњој Европи, у централном делу Алпа и северно од њих. Има површину од 41.285 km2 и 7.204.055 становника (2000). И поред пре- тежно високопланинског рељефа, Швајцарска је густо насељена земља (174,5 ст./km2). Главни град је Берн (123.000 становника, агломерација 320.000 становника, 2002). Швајцар- ска је лингвистички сложена држава, са четири званична језика (немачки, француски, ита- лијански и реторомански). По државном уређењу је парламентарна савезна република (конфедерација састављена од кантона).
Просечна надморска висина Швајцарске је 1.370 m, што јасно указује на високопла- нински рељеф. Већи јужни део Швајцарске чине Алпи, састављени од више планинских венаца. Швајцарски Алпи су набрани у терцијару покретима алпске орогенезе и каракте-
ристични су по шаријажима и високим превојима (Симплон, Готхард и др). Швајцарској припада део Савојских Алпа (на граници са Француском), Пенински, Лепонтијски, Берн- ски, Ретијски, Гларнски и Бернински Алпи. На Пенинским Алпима налазе се највиши вр- хови ове државе (Монте Роза 4.638 m и Матерхорн 4.505 m), као и највећи алпски ледник (Алеч, 24 km дужина, 118 km2 површина). Трагови плеистоцене глацијације су изразити (циркови, валови, терминални басени, морене, глацијална језера итд.). Северно од Алпа налази се Швајцарска висораван (Мителанд), а на северозападу кречњачка планина Јура.
Географски положај Швајцарске утицао је да се овде стичу утицаји атлантске климе са запада, медитеранске са југа и умерено-континенталне са истока. Алпи имају изразиту планинску климу, са дугим снежним зимама и свежим летима. Швајцарска висораван и реч- не долине имају умерено-континенталну климу, а у области великих језера на југу осећају се суптропски утицаји са Средоземног мора. У Швајцарској се налазе развођа између сли- вова Северног, Средоземног, Црног и Јадранског мора, са извориштима и горњим токови- ма великих европских река Рајне и Роне. По дужини се истичу још реке Ин (притока Дуна- ва) и Аре (притока Рајне). Река Тићино, притока Поа, припада јадранском сливу. Реке су богате водом и великог су пада, па се користе за производњу електричне енергије. Као тра- гови плеистоцене глацијације, очувала су се бројна језера у цирковима, валовима и терми- налним басенима. Највећа међу њима су: Женевско (на граници са Француском), Боденско (на граници са Немачком и Аустријом), Мађоре и Лугано (на граници са Италијом), Ци- ришко, Тунско Нојшателско, Фирвалдштетско и др. Већа вештачка језера су Лак де Пи, Лак де ла Гријер и др. Листопадна и четинарска шума изражене су по висинским спрато- вима, а на планинама се јављају и пашњаци. Планински врхови су под камењаром, голети- ма, снегом и ледницима. Шуме покривају 30% површине Швајцарске, а 32% чини оскудна вегетација високих планина.
Швајцарци чине 79,5% становништва а остали народи 20,5% (Италијани, Срби,
Шпанци, Португалци, Турци и бројни други). Швајцарска је настала 1291. године ствара- њем одбрамбеног савеза три кантона (Ури, Швиц и Унтервалден), и ширила се у наредним вековима прикључивањем других кантона. На Бечком конгресу 1815. године велике силе су Швајцарској гарантовале политичку неутралност, која се поштује и до данас. Швајцарска нација је формирана од германских (Немци) и романских елемената (Французи, Италијани и Реторомани). Најзаступљенији је немачки језик (70%) становништва, затим француски (19%), италијански (9%) и реторомански (1%). И поред лингвистичке разноликости, ста- новништво се осећа Швајцарцима и тако се и изјашњавају. Католици чине 46% станов- ништва, протестанти 40%, муслимани 2% и остали 12% (2004). Пораст броја становника последњих деценија је убрзан због снажног досељавања стране радне снаге (20,5% - највиши удео странаца у Европи). Највећа концентрација становништва између планине Јуре и Женевског и Боденског језера (30% становништва). Поред главног града Берна, ве- ћи градови Швајцарске су: Цирих (967.000), Женева (470.000), Базел (402.000), Лозана (116.000), Винтертур (90.000), Санкт Гален, Луцерн, Нојшател, Бил, Лугано, Сион итд.
И поред неповољних природних услова (свега 11% обрадивих површина), Швај- царска пољопривреда је остварила висок ниво специјализације. На Мителанду и у долини Роне узгајају се житарице, кромпир, шећерна репа, дуван и др. Већи значај има сточарство, нарочито узгој племенитих врста млечних говеда. Производња квалитетних сирева, масла- ца и млечних чоколада су главне гране прехрамбене индустрије. Швајцарска јако оскудева у угљу, гвожђу, обојеним металима и нафти, док постоје извесне резерве лапорца, боксита и мангана. Развијене су машинска, електронска, електротехничка, хемијска, фармацеутска, индустрија папира и прецизна механика (по производњи сатова и мерних инструмената Швајцарска је на првом месту у свету). Веома је развијено банкарство и туризам (Лозана, Женева, Лугано, Локарно, Давос, Санкт Мориц, Зилс, Венген, Гштад итд). Главно речно пристаниште је Базел на Рајни, а највећи аеродроми су у Цириху, Женеви и Базелу. И по- ред високопланинског рељефа, друмска и железничка мрежа је врхунског квалитета. Најви- ша железничка пруга у Европи прелази преко Бернских Апла и пење се на 3.454 m над- морске висине (Јунгфраујоху).
Берн је главни, али не и највећи град Швајцарске (123.000 становника, агломерација
320.000 становника 2002. године; већи су Цирих, Женева и Базел). Берн се налази на меан- дру реке Аре. Основан је 1191. године, када постаје слободни царски град. Део Швајцарске
конфедерације постао је 1353. године, а у 16. веку био је поприште сукоба католика и реформиста. Од 1848. године је главни град Швајцарске. Берн је седиште бројних међуна- родних организација. Од градских знаменитости, истичу се: универзитет (1834), библиоте- ке, музеји (Бернски историјски музеј, Уметнички музеј и Швајцарски алпски музеј), катедрала Св. Винсента (15-19. век), градска већница (1406-1417), кула са сатом (16. век) итд. Старо градско језгро је под заштитом UNESCO. Берн има развијену машинску, текстилну, хемијску индустрију и прецизну механику (оптички уређаји и сатови).

Kontinentalna je država geografski podeljena između Alpa, Švajcarskog platoa i Jure. U švajcarskoj Službeni jezici su: nemački, francuski, italijanski, romanš. Nezavisnost Švajcarske od Svetog rimskog carstva formalno je priznata Vestfalskim mirom 1648. godine.

Naziv Švajcarske poreklo vodi od kantona Švic (nem. Schwyz), jedno od tri osnivačka kantona konfederacije 1291. godine. Toponim Švic prvi put je zabeležen 972. godine, kao starovisokonemačka reč Suittes, koja je možda povezana sa rečju swedan ’spaliti’ (poređenja radi, staronordijski svíða ’spržiti, spaliti’), a odnosi se na području šume koje je spaljeno i očišćeno radi izgradnje.

A sad ono njavbažnije, zanimljivosti zanimljive činjenice o Švajcarskoj! Krenimo redom:

1.  Švajcarska proizvodi najviše čokolade na svetu ujedno jedan je od vodećih svetskih izvoznika čokolade.

2.  Švajcarci jedu više čokolade u poređenju sa bilo kojom drugom zemljom.

3.  Švajcarska je jedina zemlja koja ima kvadratnu zastavu.

4.  Švajcarska ima više od 1.500 jezera, jezero Ženeva je najveće

5.  Sport: Fudbal i hokej na ledu su najpopularniji sportovi u Švajcarskoj.

6.  Švajcarski proizvođači čokolade Henri ‘Nestle’ i ‘Daniel Peter’ izmislili su mlečnu čokoladu.

7.  Nastavnik u Švajcarskoj je jedna od najplaćenijih profesija.

8.  Smešno je primetiti da u Švajcarskoj ima više banaka nego stomatologa.!

9.  Žan-Anri Dinan, švajcarski biznismen i osnivač Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, dobio je prvu Nobelovu nagradu za mir 1901. godine.

10.  U Švajcarskoj svake godine 600.000 ljudi koristi sto tona hašiša i marihuane.

11.  Albert Hofman, švajcarski hemičar, prvi put je putovao kiselinom 1943. godine.

12.  Većina svetskih luksuznih satova se proizvodi u Švajcarskoj kao što su Tissot, TAG Heuer, Rolek i Patek Philippe i Longines

13.  Snoubording, skijanje i planinarenje su popularni sportovi u Švajcarskoj.

14.  Asistirano samoubistvo u Švajcarskoj je legalno.

15.  Nescafe, prva instant kafa na svetu izmišljena je u Švajcarskoj.

16.  Švajcarac Tim Berners Li je izmislio svetsku mrežu (w.w.w.) u Švajcarskoj 1989. godine.

17.  Švajcarski tunel Sonenberg je najveće nuklearno sklonište na svetu u njega može da se smesti 20,000 ljudi!

18.  Patek Philippe iz Švajcarske, izumeo je ručni sat 1868. godine.

19.  1. avgust je Dan nezavisnosti države Švajcarske.

20.  60% električne energije u zemlji dolazi iz hidroelektričnih izvora.

21.  Vodeća svetska laboratorija za fiziku čestica CERN nalazi se unutar granica Švajcarske.

22.  Švajcarska ima jednu od najnižih stopa kriminala na svetu i imaju najnižu stopu ubistava 0,5 ubistava na 100.000

23.  U slučaju nuklearnog rata, Švajcarska ima dovoljno bunkera za smeštaj celokupnog stanovništva.(o tome smo pisali već na našem, sajtu)

24.  Najniža u Švajcarskoj je Askona na 195,99 metara

25.  Globi, lik iz švajcarskog crtanog filma, najpopularniji je lik u Švajcarskoj.

26.  Rivella je najpoznatije i omiljeno piće u Švajcarskoj, dok je Rosti je jedno od popularnih jela

27.  Gotardski bazni tunel – najduži železnički tunel na svetu – otvoren 2016. prolazi kroz Alpe. Dugačak je 57 kilometara. Može efektivno smanjiti vreme putovanja između Ciriha i Milana za najmanje 30 minuta. Gotardski drumski tunel u Švajcarskoj, dug 16,9 kilometara, drugi je najduži drumski tunel na svetu posle Lærdal drumskog tunela u Norveškoj koji ima 24,51 km.

28.  Najmanju kutiju sa alatima na svetu, švajcarski nož, izmislio je Karl Elsener.

29.  Albert Ajnštajn je izmislio čuvenu jednačinu E=MC2 dok je bio u Švajcarskoj.

30.  Većina indijskih filmova snima se u Švajcarskoj.

31.  Čarli Čaplin je poslednjih 25 godina života proveo u Švajcarskoj.

32. Prvi vodootporni sat izumeo je Rolex.

33.  Švajcarska je jedina zemlja koja je izgradila avion “Solar Impulse 2” koji pokreće solarna energija i koji može da pređe 40.000 kilometara bez ijedne kapi goriva.

34. Da biste podneli zahtev za švajcarsko državljanstvo, morate da živite u Švajcarskoj najmanje 12 godina.

35.  Švajcarska je slučajno napala svog suseda Lihtenštajn 2007. godine.

36.  Švajcarska se nije nalazila u ratnom stanju od 1815. i nije se pridružila Organizaciji ujedinjenih nacija sve do 2002. godine.

37.  Ukupno 48 švajcarskih planina nalazi se iznad 4.000 m nadmorske visine. Monte Roza je najviša planina sa 4.634 m, iako je Materhorn (4.478 m) mnogo poznatiji.

38.  Železnička mreža u Švajcarskoj je dugačka više od 5.000 km, što je jedna od najgušćih železničkih mreža na svetu Dok se najviša železnička stanica u Evropi nalazi na vrhu Jungfraujoha na 3454 metra.

39.  Kanton sa najvećim brojem stanovnika je kanton Cirih sa 1.300.545 stanovnika (2007). Tkođe istraživanje svetskih troškova života i istraživanje Mercerovih troškova života utvrdile su da je Cirih treći najskuplji grad na svetu!

40. Prvi univerzitet u Švajcarskoj osnovan je 1460. godine. u Bazelu (sa medicinskim fakultetom) i ima dugu tradiciju hemijskih i medicinskih istraživanja u Švajcarskoj. Dok je najveći univerzitet u Švajcarskoj, Univerzitet u Cirihu, sa gotovo 25.000 studenata.