Japan

Kada je bog planina predložio Ningi, unuku boga sunca, da se oženi jednom od njegovih dveju kćeri, rešio je da mu, ukoliko Nungi prihvati, da za ženu stariju, Visoku Stenu, jer će život njihovih potomaka biti večan i čvrst kao kamen. Ukoliko se ipak opredeli za mladju, Procvetalu, to će život njihove dece biti prelep ali kratak kao sakura – cvet trešnje. Ningi je izabrao Procvetalu i postao je predak japanskih imperatora. To je samo legenda a stvarnost nešto drugačija. Japanci svake godine, gledajući na lepotu ove jedinstvene biljke, razmišljaju o tome da sve što je lepo nije večno a život prolazan i kratak. Takodje veruju da, iako je cvet trešnje izuzetno lep ali traje kratko, sakura simboliše slabost života i njegovu prolaznost.

Pod sakurom se smatraju ružičasta stabla iz roda trešanja od kojih većina ima čisto dekorativnu funkciju. Postoji 16 vrsta sakure i više od 400 njegovih sorti i u Japanu se ne gaji  radi ploda već radi cveta. Uprkos činjenici da se trešnje mogu naći na jugu severne hemisfere, u Kini, Koreji i na Himalajima, većina stabala ove vrste i to 9 od 16, potiču iz Japana.

Cvetanje sakure u Japanu jedna je od glavnih atrakcija „ Zemlje izlazećeg sunca“. Milioni turista dolze da bi se uverili sopstvenim očima u magičnost pejzaža. Cvetanje sakure je za Japance praznik i tamo ga nazivaju Hanami. Tradicija divljenja cvetu trešnje se pojavila u carskom dvorcu a zatim se proširila na celu zemlju. U početku je Hanami bio posvećen cvetanju šljive – ume jer ona počinje da cveta skoro u isto vreme. Šljiva je simbol proleća i početka novog života. Uma nije ništa manje lepa od sakure i ta vrsta je doneta u Japan iz Kine. Kako su baš u to vreme Japanci počeli da traže sopstveni identitet pokušavajući da izbegnu uticaj kineske kulture, sakura je postala cenjena.

U vreme praznika je uobičajeno ne samo da se šeta po parkovima već i da se organizuju piknici pod procvetalim stablima. Mesta, odakle se otkrivaju lepe panorame, zauzimaju se još tokom noći ili u ranu zoru. Takve skupove ne organizuju samo porodice već i zaposleni u raznim kompanijama. Cilj je samo jedan, da se uživa u cvetu trešnje. U parkove dolaze i celi kolektivi sa rukovodstvom na čelu, ne bi li bar na kratko bili na svežem vazduhu i neobavezno se družili. Hanami se ne slavi samo danju. Uveče se pale svetiljke ispod rascvetalih stabala pa se druženja nastavljaju do duboko u noć. Da bi se održala tradicija, pristupa se sadnji novih stabala i to po parkovima, oko škola, po alejama koje vode do hramova i na svim ostalim javnim mestima.

Period cvetanja sakure traje od  7 – 10 dana, zavisno od regije zemlje. Na jugu, na Okinavi ili na ostrvu Kjušju cvetanje  počinje još krajem februara a u Tokiju i Kjotu tek poslednjih dana marta. Na Hokaidu,  je u jeku tek krajem aprila i početkom maja. O tačnim datumima početka cvetanja u odredjenim delovima zemlje žitelji se informišu preko televizije i štampe. Tadjodje mogu dobiti informaciju gde cveta ima najviše i gde mogu da proslave Hanami. U Japanu postoji asocijacija sakure koja obaveštava gradjane gde su cvetovi najbrojniji a pogledi najlepši. U Tokiju su takva mesta najbrojnija. Hingaši Gjoen i Šinjuku Gjoen su carski parkovi i spadaju u najveće i najpopularnije. U njima je posadjena najveća količina sakure, preko 1500 stabala raznih vrsta. Neka stabla cvetaju ranije, neka kasnije pa vremenski duže može da se dolazi.

U parku Ueno cvetanje sakure počinje nekoliko dana ranije. Više od 100 stabala je zasadjeno duž aleje koja vodi prema Nacionalnom muzeju. Ovo mesto veoma često posećiju turisti jer je u njemu i najstariji zoovrt Japana. Kitanomaru park je u blizini zamka Edo. Mesto je zaista izvanredno. Sakura može da se gleda iz čamca za vreme vožnje po veštačkom jezeru. Sumida park je pored čuvenog hrama Sensoji. Istoimena reka Sumida deli park na dva dela a posebno su popularne večernje šetnje brodićem kada se ispod stabala uključuje večernja iluminacija.

Boja trešnje Japance asocira na oblake a šetnje po baštama sa rascvetalom sakurom metaforički nazivaju „hodanje po oblacima“. Interesantno je da je najpopularnije cveće u Japanu  – hrizantema. Postoje podaci da su ga preuzeli od Kineza još u 14. veku. Glavni adut hrizanteme je dugo i intenzivno cvetanje, jednostavna nega, mogućnost gajenja u kućnim uslovima i veliki izbor boja.

Ipak, sakura ima dugu tradiciju i jedan je od najvećih i najupečatljivijih simbola zemlje. Predpostavlja se da sada u „Zemlji izlazećeg sinca“ ima više od 1,5 miliona stabala sakure.