Portugal

Pепублика Португалија (португалски: República Portuguesa) je држава на југозападу
Европе, на југозападу Пиринејског полуострва и обали Атлантског океана. По- ред копненог дела, припадају јој и Азорска острва и Мадеира у Атлантском оке-
ану. Има површину 92.171 km2, 10.355.824 становника (2001) и густину насељености 112,4 ст./km2. Главни град је Лисабон (557.000 становника, агломерација 3,45 милиона становни- ка, 2001). Званични језик је португалски. По државном уређењу, Португалија је парламен- тарна република.
Португалија обухвата низију на западу и југу и висораван (шпанска Мезета) на исто- ку. Мезета се степеничасто спушта ка Атлантском океану. Бројни речни токови су рашчла- нили ову висораван и претворили је у скуп брегова. Од тока реке Дуро до реке Тежо пружа се велика тектонска линија, која је предодредила ток Тежа, присиљавајући реку да скреће ка југозападу, јужно од планине Сијера де Естрела (1991 m – највиша тачка Португалије). Јуж- но од Сијера де Естреле, око доњег тока Тежа, пружа се равница Рибатежо, изграђена од терцијарних и квартарних седимената. Даље ка југу равница се постепено издиже у висора- ван Алметежо (Алматехо). Југозападно од ове висоравни пружају се огранци Сијера Море- не, а јужно од њих налази се брежуљкаста и нископланинска областа Алгарве, позната по бројним пешчаним плажама.
Клима Португалије је медитеранска на југу, приатлантска на западу и умерено-конти- нентална у унутрашњости. На климатске одлике велики значај имају западни ветрови, који током читаве године дувају са Атлантског океана, доносећи падавине. Речна мрежа је густа. Готово све реке имају правац исток-запад и долазе из суседне Шпаније. Најдуже реке су: Мињо (гранична река на северу), Лина, Дуро, Мондего, Тежо (Тахо), Садо и Гвадијана (гра- ница са Шпанијом на југоистоку). На рекама се налазе бројне вештачке акумулације, наро- чито на Тежу. Природна вегетација је деловањем човека знатно деградирана. У северном делу државе јављају се листопадне шуме (храст, буква, кестен), у средишњем шуме храста плутњака, а на југу зимзелена суптропска вегетација. Шуме покривају 29% територије.
Португалија је у прошлости имала висок наталитет, али број становника се због исе- љавања споро повећава (1,2 милион Португалаца у Бразилу). Португалци чине 92% ста- новништва. То је романски народ, језички и културно близак Шпанцима. Средњи и јужни део Португалије је дуго био под арапском влашћу, чији се утицај на архитектру јужног дела земље и даље осећа. После протеривања Арапа, Португалија је захваљујући повољном гео- графском положају, стекла значајну поморску традицију. Са њених обала кретале су значај- не поморске експедиције: око Африке према Индији (Васко да Гама), око света (Магелан) и ка Јужној Америци. Као некадашња империјалистичка сила, Португалија је стекла бројне
колоније (Бразил, Ангола, Мозамбик и др.), које су данас независне државе. Око 87% становништва су католици. Поред главног града Лисабона, највећи градови су: Порто (350.000 становника), Гаја (288.000), Амадора (175.000), Каскаис (169.000), Матосињос
(166.000), Брага (164.000), Алмада (160.000), Сетубал, Фаро и др.
Португалија је пољопривредна држава. Главне културе су житарице, пиринач, вино- ва лоза, маслине и јужно воће. Развијен је риболов, у приморју, на Мадеири и Азорским острвима. Португалија је први светски произвођач плуте, која се добија из храста плутњака (51% светске производње). Постоје велике резерве пирита и волфрама, али и урана, среб- ра, злата, кухињске соли и каменог угља. Бржи развој индустрије кочи недостатак енергет- ских извора. Поред увозне нафте, главни извор енергије су хидроелектране на истоку зем- ље, на рекама Дуро, Тежо и др. Развијена је углавном лака индустрија: текстилна, прехрам- бена (конзервирање рибе), хемијска (вештачка ђубрива) итд. Тешка индустрија је слабије развијена (црна и обојена металургија, аутомобилска, рафинерија нафте и др.). Поморски саобраћај има значајну улогу. Главне луке су: Лисабон, Леишоес, Сетубал и Каскаис. Међу- народни аеродроми се налазе у Лисабону, Порту и Фару. Главне туристичке регије су Алгарве, Азорска острва, Мадеира и Лисабон.
Лисабон је главни град и лука Португалије (557.000 становника, агломерација 3,45 милиона становника, 2001), и седиште истоименог округа. Налази се на естуарском ушћу реке Тежо у Атлантски океан. Био је под римском влашћу од 205. године пре н.е. Касније су градом владали варвари, Маври и крсташи. Године 1256. постао је главни град. Снажно се развио у периоду 14-16. век, након открића Америке. У великом земљотресу 1755. годи- не погинуло је 30.000 људи; после тога град је добио савремени урбанистички изглед. Ли- сабон је главни индустријски, саобраћајни, трговачки, административни, образовни и кул- турни центар. Познате грађевине су: Алфама - старо градско језгро (романска катедрала из 12-14. века, барокна црква из 16. века), универзитет (1911), академија наука (1779), нацио- нална библиотека, музеји, самостан Светог Јеронима (16. век), ренесансне грађевине. У гра- ду је развијена бродоградња, петрохемија (рафинерија нафте) и прерађивачка индустрија. Лисабон је био домаћин Светске изложбе (Expo 98).

Portugal
Portugal se nalazi na Pirinejskom poluotoku, graniči jedino sa Španjolskom, a njegovu obalu oplakuje Atlantski ocean. Sredina listopada pokazala se idealnom za posjet Portugalu, sunčano vrijeme i ugodna ljetna temperatura od 25°C bili su idealni za razgledavanje i uživanje u ponudama ove zemlje. Posjetili smo dva najveća portugalska grada: Lisabon i Porto.

U Portugalu razlikujemo dvije klime: oceansku i sredozemnu. Na sjeveru Portugala, pod utjecajem Atlantskog oceana, prevladava oceanska klima. Obilježavaju je svježa ljeta, blage zime i dosta padalina tijekom čitave godine. Na jugu države prevladava sredozemna klima zbog utjecaja Mediterana. Nju pak obilježavaju vruća ljeta te blage i vlažne zime. Utjecaj sredozemne klime ograničen je na uske priobalne prostore, za razliku od oceanske.

O Portugalu
Zemlji melankoličnog fada, vrhunskih vina i kuhinje te zadivljujuće arhitekture, kroz dugu su povijest otisak ostavili Grci, Rimljani, Arapi, Germani, Brazilci, Afrikanci, narodi Dalekoga Istoka. I vidljivo je to posvuda. Život u Portugalu oblikovala je i Europska unija kojoj su se pridružili prije dvadeset godina, te multinacionalne kompanije prepoznavši prednosti njihova geo-strateškog položaja i niske cijene rada.Diktat velikog kapitala i brzina suvremenog načina življenja, čini se da još uvijek nisu preduboko zadrli u portugalski mentalitet. Odani obitelji i vjeri, bogatoj tradiciji i svom jeziku, srdačni i gostoljubivi, Portugalci žive u u ritmu fada - lagano i pomalo tugaljivo.


Odavna ga je već proslavio i portugalski velikan Vasco da Gama, kad je 1498. godine oplovio Rt dobre nade i otkrio put u Indiju okrenuvši tako novu stranicu u povijesti svijeta. Vječno počiva u lisabonskom samostanu sv. Jeronima koji je 1501. godine na Imperijalnom trgu dao graditi kralj Manuel I. Pustolovni. Obilježen je simbolima portugalskih Otkrića, ujedinjuje arhitektonske elemente kasne gotike i renesanse, a dekoriran je u autohtonom i ekskluzivnom portugalskom stilu - manuelizmu. Poduža bi bila lista preporuke što sve nudi negdašnje središte imperija koji se prostirao od Afrike do Latinske Amerike, od Indije do Dalekog istoka. I ne čudi što je glavni grad Portugala danas meka svjetskih turista, ali i stranih ulaganja. Prostire se na sedam brežuljaka, na desnoj obali rijeke Tejo, čije je ušće među najvećima u svijetu a premošćuje ga most dug 16 kilometara. Upravo njezino prostranstvo davno je omogućilo Lisabonu da postane kolijevka velikih Otkrića. O slavnoj portugalskoj prošlosti, pričaju povijesne četvrti u njegovu sjedištu iz kojih se već odlaskom do Avenije slobode pune automobila, trgovina svjetskih brendova i reklama velikih kompanija, lako vraćate u 21. stoljeće.