Indija

Данас сам од Саше Миливојева добила поруку: налази се у Индији и пише:


После летовања у Истанбулу и у Дубаију, које је добио на поклон од Саудијске Арабије, српски писац и колумниста Саша Миливојев, познат као аутор романа "Дечак из Жуте куће", отпутовао је у Индију где је из Њу Делхија отишао у Агру и посетио једно од седам светских чуда - најлепши споменик љубави на планети - драгуљ исламске уметности - чувени Таџ Махал. Свако ко је видео фотографије овог величанственог здања у дивном зеленом рајском врту, пожелео је да се нађе ту у близини Агре, на обали реке Јамун.
Миливојев из Индије пише да је Таџ Махал "најфасцинантније, најсветлије и најсветије место које је икад видео путујући по свету", каже: "невероватан је осећај за песника шетати бос по мермеру око Таџ Махала и бос ући у тај храм, небо се огледа у белом мермеру, све време се осећа просветљење, исцељење и нека чудна енергија, као да ходате по светлости.
Према веровањима - ући бос тамо - значи чистити се од греха.
Туристе фасцинира спој исламских, индијских и персијских архитектонских стилова, и то што је на изградњи учествовало више од 20.000 радника и много уметника: из Персије, Отоманског царства и Европе. Мермер је довожен из Раџастана, јаспис из Пенџаба, жад и кристал из Кине, тиркиз са Тибета, лапис из Авганистана, сафир из Шри Ланке а карнеол из Арабије, све то уз помоћ ергеле од око хиљаду слонова. Уграђено је 28 врста различитог драгог и полудрагог камења, који су донешени из многих земаља. Водеће архитекте и руководиоци градилишта нађени су у Отоманској империји, Персији, Лахореу, Делхију, Ирану... Баште које окружују ово здање симболизују четири реке Џенета.
Изнад улаза стоји натпис: 'Душо, уживај у уметности'. Вероватно никада више, док је човечанства, неће бити изграђен такав храм из љубави. Споменик као што је могулски владар Џахан-шах створио за своју рано преминулу жену Персијанку Мумтаз Махал никад више нико неће изградити."
Миливојев у допису каже да се "после посете Индији и Таџ Махалу осећа потпуно другачије, чистије душе, спреман да се врати поезији и уопште стваралаштву":
"Таџ Махал и Индија мењају сваког уметника. Нагледао сам се чуда: лето сам преко Румуније, Бугарске, Турске, Ирака, Саудијске Арабије, Бахреина, па преко Кувајта и Дохе где сам преседао у други авион и наставио преко Персијског залива, Ирана, Пакистана, па кроз Индију у Делхи, где сам провео једанаест дана и ноћи, и излазио. Свугде је било узбудљиво. Из Делхија до Агре путовао сам четири и по сата аутобусом. И даље чујем буку саобраћаја у зеленом Делхију и плач гладне деце у сиромашним квартовима града, видео сам невероватно богатсво и невероватно сиромашто, велике разлике, контрасте, људе у злату и људе како спавају на картонским кутијама на улицама, све један до другог, у огромним колонама. Видео сам милион боја одједном, депоније и пацове на градским трговима, краве, камиле и козе на улицама, у саобраћају са десет трака, децу како просе на раскрсницама... Небо одјекује колико је то бучан град, двадесет милиона становника, пешаци масовно претрчавају улице, много бициклиста, лудница, шаренило, на моторима можете видети читаве породице: нпр. оца, мајку и двоје деце између њих, једну породицу на једном мотору. То што сам видео у Делхију нисам видео ни у Каиру, Индија је чудо, за сваког, а Таџ Махал је интересантно место колико и пирамиде у Гизи. Волео бих да обиђем југ Индије, Мумбаи и Гоу, после бих продужио за Бангкок, где ћу завршити једну путописну књигу".