Holandija

Kраљевина Холандија (холандски: Koninkrijk der Nederlanden, Nederland), је држава у западној  Европи,  поред  обале  Северног  мора.  Има  површину  41.528  km2,
16.105.285 становника (2002) и густину насељености 387,8 ст./km2. Главни град
државе је Амстердам (731.000 становника), а седиште владе је Хаг (442.000). Званични језик
је холандски, који припада германским језицима. По државном уређењу, Холаднија је пар- ламентарна монархија.
Други назив државе (Низоземска) указује да се ради о низијској земљи. Низије Хо- ландије представљају продужетак Северно-немачке низије и на западу се настављају у Бел- гију (Низоземље, Холандско-белгијска низија). Дуж обале Северног мора налази се узак по- јас пешчаних дина, високих до 60 m, који се пружа и на Фризијска острва. Дине су створе- не маринском акумулацијом и таложењем материјала које су реке транспортовале до ушћа у Северно море. Источно од појаса дина јављају се полдери – део низије испод нивоа свет- ског мора. Полдери су културна регија, која је дело човека и настала је исушивањем плит- ког појаса мора. Холанђани су од мора отели око 12.000 km² површине. Полдере од пота- пања штите приобалне дине и насипи. Присутна је стална опасност од пробијања насипа, а приликом последње велике поплаве 1953. године, под водом се нашло 5% територије Холандије. Ка истоку и југу полдери прелазе у акумулативну низију, насталу таложењем моренског материјала плеистоцених ледника. На крајњем југу Холандије налазе се огранци Ардена (највиши врх у држави је на свега 322 m надморске висине).
Под утицајем Атлантског океана, клима је приатлантска и влажна. Небо је скоро увек облачно, са само 50 сунчаних дана годишње и 200 дана са кишом. Под утицајем западних ветрова, честе су густе магле и тмурно време. На територији Холаније налазе се широка ушћа Рајне, Меза и Шелде. Реке су повезане бројним рукавцима и каналима, који представ- љају значајне пловне путеве. Рајна се у Северно море улива преко више рукаваца (Лек, Вал и Стара Рајна). Од хидрографских објеката значајно је и велико Зојдерско језеро (море), које се исушивањем земљишта постепено претвара у полдере. Услед интензивне економ- ске делатности, природна вегетација је уништена и претворена у обрадиве и травне повр- шине. Некадашње листопадне шуме храста, букве и брезе су искрчене и одржале су се углавном на југу земље (8% територије).
Становништво Холандије је национално хомогено. Око 96% становника чине Хо- ланђани, германски народ настао од старих племена Фриза и Саса. Остатак становништва чине Фризијци – германски народ који насељава Фризијска острва, затим Турци и досеље- ници из бивших колонија (Индонежани и Суринамци). По вероисповести, становништво је католичко (31%), протестантско, муслиманско итд. Највећа концентрација становништва је у региону Ранстад Холанда (Хаг, Утрехт, Амстердам, Ротердам), где на 20% површине живи 44% популације. Поред Хага и Амстердама, већи градови су (2001): Ротердам (593.000 становника), Утрехт (234.000), Ајндховен (202.000), Тилбург (193.000), Гронинген (173.000), Апелдорн, Нијмеген, Енскеде, Харлем, Арнхем, Мастрихт, Лајден, Бреда и др. На полде- рима су изграђена планска насеља, као што су Лелистад и Емелорд. Холандија је позната као једна од земаља са најлибералнијим схватањима у свету (легализација марихуане, прос- титуције и геј бракова).
У 17. веку Холандија је постала поморска сила, која се брзо развијала захваљујући експлоатацији богатих колонија (Десет Индонежана је радило за једног Холанђанина.). Данас је
пољопривреда високо развијена и продуктивна, са високим приносима пшенице, јечма, ку- куруза, шећерне репе, уљане репице, поврћа итд. Специфичну грану пољопривреде пред- ставља производња цвећа (прво место у свету). Околина града Харлема је чувена по лалама (тулипанима), које су уз полдере и ветрењаче симболи Холадније. Развијено је и високо продуктивно млечно и месно говедарство, као и рибарство (Северно море, Атлантски оке- ан). Минерално богатство чине нафта и природни гас у Северном мору, камена со и угаљ. Индустрија је високо развијена: црна и обојена металургија, бродоградња (Ротердам, Ам- стердам, Вилсинген), електронска индустрија (компанија Филипс из Ајндховена), петро- хемија, брушење дијаманата (Амстердам), прехрамбена индустрија (млекаре, шећеране, производња сира). Главне луке су: Ротердам (највећа теретна лука у свету) и Амстердам, а већа и мања пристаништа се налазе на бројним рукавцима и каналима. У Холандији се налази девет међународних аеродрома (највећи су у Амстердаму, Ротердаму, Мастрихту и Гронингену).
Амстердам је главни град Холандије. Налази се на реци Амстел и има 731.000 становника (2001). Изграђен је на мочварној обали у 13. веку, као рибарско насеље. Године 1300. добија статус градског насеља, а 1369. прикључен је Ханзи (Савез европских трговач- ких градова). У периоду великих географких открића и касније, Амстердам се развија у центар холанске трговачке и поморске моћи. У 18. веку је доживео стагнацију, а 1875. го- дине, после повезивања каналом са Северним морем (касније повезан и са Рајном) поново је оживео. После Другог светског рата постао је једна од највећих европских лука, финан- сијски и трговачки центар Холандије. Центар града је трг Дам, који обухвата краљевску па- лату (17. век), реформаторску Нову цркву (15. век) и трговачку улицу Калверстрат. У граду се налази јеврејска четврт са Рембрантовом кућом, Државни музеј, Градски музеј, Музеј Винсента Ван Гога, Тропски музеј, универзитет (1632), Спомен кућа Ане Франк и друге знаменитости. Град има развијену индустрију: брусионица дијаманата, аутомобилска, хе- мијска, прехрамбена индустрија, бродоградилиште и др. Стари део града испресецан је бројним каналима и претворен у 90 острва која су повезана мостовима (Венеција севера).