First topic message reminder :Pепублика Мађарска (мађарски: Magyar Köztársaság, Magyarorszag) je држава у средњој Европи, у централном делу Панонске низије. Има површину од 93.030 km2, и 10.198.315 становника 2001. године (густина насељености 109,6 ст./km2). Глав- ни град је Будимпешта (1,74 милиона становника, 2002). Мађарска је парламентарна репуб-лика, а званични језик је мађарски.
Геолошку основу Мађарске чини старо панонско копно херцинске старости, које је у терцијару спуштено између млађих планинских венаца и испуњено водом (Панонско море). У мору су наталожени пескови и глине, који су после повлачења воде покривени квартарним наносима – лесом и песком. У рељефу се издвајају простране низије, са алуви- јалним равнима, лесним заравнима и пешчарама. Из равнице се издижу ниске изоловане планине: Бакоњска гора, Мечек, Бик, Матра (највиша планина Мађарске, 1015 m) и др. Мађарска обухвата четири регионалне целине: Трансдунавско побрђе и ниске планине, Мађарско средогорје и ниске пл. (Кишалфелд), Мали Алфелд (низија западно од Дунава) и Велики Алфелд (Велика мађарска низија, на истоку).
Мађарска има умерено-континенталну степску климу, са израженим температурним амплитудама. Зиме су доста хладне, због ујезеравања хладног ваздуха са севера, а лета у равници веома топла. Количина падавина износи од 450 mm у низијама, до 900 mm на ниским планинама. Окосницу речне мреже чини Дунав, који меридијански дели Мађарску на источни и западни део. Све веће реке су притоке Дунава: Тиса (са Керешом), Драва (гра- ница са Хрватском), Раба и Лајта. Мађарска има два велика језера: тектонско језеро Балатон (Блатно), највеће у средњој Европи, и Нежидерско језеро, на граници са Аустријом. У Алфелду природну вегетацију чини степа, која је данас углавном култивисана и претворена у оранице. Природна степа се очувала једино у околини Дебрецина (Пуста Хортобађ). У западним деловима Мађарске и на планинама налазе се листопадне шуме (храст, буква, ја- вор, бреза), а у алувијалним равнима поред река поплавне шуме (врба, топола, храст луж- њак). Шуме покривају 19% територије.
Мађарска је национално хомогена држава, јер Мађари чине 98% становништва. Националне мањине су Роми, Немци, Словаци, Хрвати, Румуни, Срби итд. Мађари се ет- нички јако разликују од суседних народа. Они су угро-финског порекла, сродни Финцима и Естонцима. У Панонску низију су се доселили крајем 9. века из подручја око Дона и Дњепра. Верску структуру чине католици 67,5%, протестанти, православни, Јевреји и др. По броју становника, већи мађарски градови далеко заостају за највећим – Будимпештом. Већи градови су (2002):, Дебрецин (207.000 становника), Мишколц (182.000), Сегедин (164.000), Печуј (160.000), Ђер (129.000), Шопрон, Нађкањижа, Капошвар, Татабања, Вес- прем, Дунајварош, Кечкемет, Ниређхаза итд.
Захваљујући плодном панонском земљишту, Мађарска има развијену пољопривреду. Основне културе су пшеница и кукуруз, који се узгајају широм земље. Остале културе су: пиринач, кромпир, шећерна репа, дуван, сунцокрет, соја, уљана репица, лан, конопља, ви- нова лоза (Мечек, северно од Блатног језера, околина Егера и Ђенђеша, околина Токаја) итд. Развијено је и сточарство (узгој свиња, говеда и оваца) и риболов (Дунав, Тиса и веш- тачки рибњаци). По производњи боксита, Мађарска је у европском врху. Лежишта боксита се налазе на Бакоњској гори, а јављају се и лежишта мангана (Уркут), урана (Мечек), лигни- та, нафте и природног гаса (уз границу са Хрватском и Словенијом). Индустрија је развије- на пре свега у ширем подручју Будимпеште, где је сконцентрисано око 50% свих фабрика. Развијене су црна и обојена металургија, машинска, петрохемијска, фармацеутска, елек- тронска, хемијска, обуће, папира, кожарска, индустрија намештаја итд. Развијени су друм- ски, железнички, речни и ваздушни саобраћај. Већа речна пристаништа на Дунаву су Естергом, Чепел (Будимпешта) и Дунајварош, а као извозне луке за производе мађарске привреде користе се Копер (Словенија) и Ријека (Хрватска). Највећи међународни аеро- дром је код Будимпеште. Значајни приходи остварују се од туризма, а главни туристички центри су Будимпешта и Балатон.
Будимпешта је главни и највећи град Мађарске (1,74 милиона становника, 2002). Формиран је 1873. године, спајањем Будима на десној и Пеште на левој обали Дунава. Нај- старији трагови насеља су из неолита, а постоје и остаци римског насеља из 2. века. Од 15. века је престоница Мађарске. Турци су владали градом у периоду 1541-1686. године. После Другог светског рата, Будимпешта се развија под комунистичком влашћу (грађански неми- ри 1956. и 1980. године). Будимпешта је индустријски, саобраћајни, туристички, политич- ки и културни центар Мађарске. Развијене су следеће индустријске гране: машинска, моторних возила, турбина, локомотива, трактора, прехрамбена, дрвна итд. Будимпешта је велики чвор железничког и друмског саобраћаја Мађарске, са пристаништем на Дунаву и међународним аеродромом. Познате знаменитости града су: Краљевски дворац (19. век), Катедрала Св. Стефана (1851-1905), највећа синагога у Европи (1854-1859), Неоготска црк- ва Св. Матије (19. Век), Рибарска тврђава, римско насеље Аквинкум, парламент, опера, лан- чани мост на Дунаву, универзитет (1635), академија наука, музеји, острво Маргит Сигет итд. У Будимпешти се налазе бројна купалишта на термалним изворима, нека још из времена Турака (Рац, Фудас, Гелерт, Часар и др.).