Hrabrost za preispitivanje uverenja

Proverite - da li vam je važnije da budete u pravu ili da budete srećni?









[Only admins are allowed to see this image]




Samo zato što vi u nešto verujete, ne mora da znači da je to tačno!

Čitala sam u jednoj knjizi da je čvrsto držanje za jedno poimanje
sveta uzrok za tri glavne bolesti čovečanstva, a to su: ozbiljnost, što
je npr. kada ste u vezi sa nečim "mrtvi ozbiljni", zatim biti u pravu, a
to je kada ste sigurni u nešto i treća bolest je važnost, čiji najgori
oblik je samoljublje.

Kada odlučite da nešto uradite, to je u redu, ali ako ste po tom
pitanju "mrtvi ozbiljni" onda će vas to zaslepiti i stati vam na put -
kao što ljudi koji su apsolutno sigurni u nešto prestanu da razmišljaju i
da primećuju. Kada god ste sigurni u nešto, jedino što je sigurno je da
nešto previđate. Sigurnost se lako prikrade, čak su i ljudi koji su
nesigurni u sebe veoma sigurni u svoju nesigurnost. Retko ćete sresti
nekoga ko nije siguran u svoje sumnje ili nekoga ko nije siguran da je u
pravu. Pitajte nekoga: "Jeste li dovoljno sigurni da postanete
nesigurni?". Ovo je možda šmešno pitanje, ali posle ovog pitanja neće
više biti siguran.

Što se tiče važnosti, tu za sada samo treba razumeti da čim je nešto
ili neko veoma važan, onda sve ostalo postaje nevažno u odnosu na to...

Naša uverenja, odnosno "istine" u koje smo čvrsto uvereni, odražavaju
se na naše razmišljanje, osećanja i na naše delovanje. Pri tome, mi
previđamo samo jedno: ako mi u nešto verujemo, onda je to samo jedan od
mnogo mogućih stavova, a ne istina.

Kakva je stvar sa uverenjima?

Uverenja su mišljenja i stavovi koje smo izgradili na osnovu nekih
doživljaja i iskustava ili smo ih preuzeli od nekih drugih ljudi.
Tipična uverenja su:

• "Ljudi samo žele da te prevuku žednog preko vode."
  
• "Novac čini ljude arogantnim."
  
• "Muškarci ne mogu da budu verni."
  
• "Žene ne mogu da se vode samo činjenicama."
  
• "Ja nisam vredan ljubavi."
  

Po ovim primerima možete da prepoznate da se kod uverenja često radi o
generalizacijama koje kao da klešu u kamen nešto što uopšte ne mora
uvek da bude tačno. Time mi sebi često komplikujemo život i uskraćujemo
mogućnost da napravimo i druga, često mnogo pozitivnija iskustva.

Zašto mi sebi kreiramo uverenja?

Uverenja nam daju stabilnost i osećaj sigurnosti. Za mnoge ljude
uverenja su kao neki gelender za koji mogu da se pridrže i da se tako
zaštite od razočaranja. U stvari, baš ta uverenja najvećim delom
doprinose tome što mi uvek iznova doživljavamo bol i razočaranja, jer
često privlačimo takve situacije svojim očekivanjima, a time se onda
osećamo potvrđeni u svojim uverenjima i verujemo da smo, kao i uvek,
bili u pravu, a to nam je jako važno. Isuviše često nam je važnije da
budemo u pravu, nego da budemo srećni.

Sve je samo slučajnost?

• Možda ste kod sebe ili kod drugih ljudi primetili kako često privlačimo upravo ono u šta smo uvereni:
  
• Žene koje veruju da nijedan muškarac ne misli ozbiljno sa njima, uvek upoznaju muškarce koji se loše odnose prema njima.
  
• Onom čoveku koji veruje da je današnja omladina pokvarena, neki tinejdžer ukrade novčanik.
  
• Bude otpušten onaj saradnik koji je uvek govorio da će njega prvo da pogodi kada bude bilo otpuštanja.
  

Mislite da je sve ovo samo puka slučajnost?