Dragutin Dimitrijević Apis

Драгутин Димитријевић Апис био је генералштабни пуковник војске
Краљевине Србије. Рођен је 5. августа 1876. у Београду, а на основу
пресуде војног суда стрељан је 14. јуна 1917. у Солуну.



Рано је
остао сироче. Након тога, бригу о њему преузима његова сестра и њен
супруг. Завршава Основну Школу у Нишу, а нижу школу гимназије у
Београду(прва београдска гимназија). Након школовања уписао је нижу
школу Војне академије и завршио је 1896. као шести у класи. Био је на
служби у 7.пешадијском пуку у Београду где је произведен у чин
потпоручника.

Септембра 1898. уписао је вишу школу Војне
академије за генералштабне официре. У чин пешадијског поручника
произведен августа 1899.

У време владавине краља Александра
Обреновића, због лошег стања у земљи, смислио је и организовао
официрски пуч, али убиство краљевског пара Обреновић није била његова
идеја.

У ноћи 29. маја повео заверенике из Официрског Дома у
двор, где је за време тражења краља и краљице, тешко рањен с три
метка у груди. Захваљујући својој снажној природи Димитријевић је
преболио те ране, и његов утицај на официре и послове у војсци стално
је растао.

Године 1905.положио је испит за Генералштаб и
отпутовао на војне студије у Берлину. По повратку у земљу, додељен је
генералштабном одељењу Министарства Војног, и служио је у њему од
септембра 1906. до до марта 1907.

Био је у Македонији краће
време, а по повратку вршио је дужност помоћника начелника штаба Дринске
дивизије 1908. Још за време свог боравка на југу Србије, Апис се
прикључио тајном комитету који је тада већ био створен са циљем да се
одупре бугарским претензијама. У исто време, постао је члан Четничког
удружења са седиштем у Скопљу и Куманову.

1911.са својим
друговима основао је тајно удружење Уједињење или смрт, познато под
именом Црна рука. За време саме мобилизације у септембру 1912. тешко је
оболео од тровања крви па је враћен у Београд и због тога није могао
учествовати у балканском рату. Као шеф обавјештајног одељења Ратног
министарства Димитријевић је успоставио контакте са истомишљеницима из
многих крајева.

У И светском рату је руководио обавештајном
службом. Потом је био начелник штаба Ужичке и Тимочке војске. Затим,
помоћник начелника штаба ИИИ армије. Апис је у децембру 1916. ухапшен на
солунском фронту као члан тајне организације Уједињење или смрт.
Оптужница га је теретила за "превратничко дјеловање" с политичким
циљем у самој земљи. Поред тога у тужби се наводило, да је прикривао
Рада Малобабића и Мухамеда Мехмедбашића, који су били оптужени истом
тужбом, и да су 29. августа 1916. извршили атентант на
престолонасљедника регента Александра, када се аутомобилом возио из
Острова у свој логор. Процес је вођен у Солуну пред војним судом за
официре. Пресудом од 23. августа 1916 Димитријевић је осуђен на смрт, а
стрељан је 14. јуна 1917. у Солунском пољу заједно с артиљеријским
мајором Љубом Вуловићем и Радом Малобабићем.

„Пуковник Драгутин
Димитријевић Апис био је велики патриота. Владавину Александра
Обреновића сматрао је погубном по Србију. Он је смислио и организовао
официрски пуч, али убиство краљевског пара није била његова идеја. Био
је рањен приликом заузимања двора и није могао да спречи убиство.
Проучавајући његов случај многи су увидели (Арчибалд Рајс, Дејвид
Мекензи, итд.) да Солунски процес на коме му се судило 1916. није био
законски регуларан. Апис је био невин. Али, српски политичари су га се
бојали. Био је неко ко је могао да контролише афере у Србији после рата.
Зато су лидери српске владе у изгнанству решили да искористе тренутак и
елиминишу га.” (Дејвид Мекензи)

На обновљеном судском процесу
1953. у Београду, све пресуде Вишег војног суда у Солуну су поништене, а
сви осуђеници рехабилитовани, међу којима и сам Драгутин Димитријевић
Апис.

Одликован:

   * Орденом "Петар Мркоњић"
   * Орденом српске круне И, ИИ и ИИИ реда
   * Орденом Карађорђеве звезде са мачевима И, ИИ и ИИИ реда.
   * Орденом "Милош Обилић"
   * Орденом Белог орла И и ИИ реда.

Hvaljen i kuđen, heroj i terorista, čovek koji je stradao od ruke iste dinastije u čijem ustoličavanju je učestovao, izuzetan vojnik i “zaverenik po profesiji”, Dragutin Dimitrijević Apis ostaje ličnost o kojoj do danas traju polemike.

Nesporno je da je reč bila o čoveku koji je bio jedan od glavnih zaverenika u Majskom prevratu kada su u svom dvoru ubijeni Aleksandar i Draga Obrenović i ponovo ustoličena dinastija Karađorđević. Verovao je da su Obrenovići tirani, a da je vojska pod njima obeščašćena i ponižena.

Iako je atentatom osvojenu vlast prepustio političarima i dinastiji Karađorđević, Dragutin Dimitrijević Apis je celu deceniju imao vodeći uticaj u vojnim poslovima Srbije.

Maja 1911. sa nekoliko srpskih oficira i civila, Dragutin Dimitrijević osniva tajnu organizaciju “Ujedinjenje ili smrt!”.

Ovo društvo u narodu je ostalo mnogo bolje poznato pod nazivom “Crna ruka” a njeno jezgro formirano je još pre svgravanja Obrenovića.

Krajem 1913. godine potpukovnik Apis je postavljen za šefa Obaveštajnog odeljenja srpskog Generalštaba. Pričalo se da je on najmoćniji čovek u Srbiji.

Njegovi agenti su prikupljali informacije o svemu i svima, a “crnorukaši” su davali potporu i radili na ideji ujedinjenja svih Srba u jednu državu.

Odatle i priče o tome da je upravo Apis kontrolisao rad “Mlade Bosne” i da je, ako i nije učestovao u organizaciji, onda svakako znao za pripreme atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda.

“Pukovnik Dragutin Dimitrijević bio je veliki patriota. Bio je nevin, ali su ga se srpski političari bojali. Bio je neko ko je mogao da kontroliše afere u Srbiji posle rata. Zato su lideri srpske vlade rešili da ga eliminišu.”
— zapisao je kasnije o Apisu hroničar i veliki prijatelj srpskog naroda Arčibald Rajs.

U junu 1914. godine, Aleksandar Karađorđević postaje regent. On je znao kolika je Apisova moć i koliku opasnost ovaj čovek može da predstavlja – i po regenta lično i po krunu.

Borba njih dvojice za prevlast postala je legendarna. Prinčevi prijatelji i pristalice u vojsci, obrazovali su “Belu ruku” – pandan onome što je bila grupa okupljena oko Apisa.

Usred ogorčene borbe za prevlast, dogodio se Prvi svetski rat i najveći egzodus srpskog naroda. Sukob se iz Beograda preselio u Grčku. Za konačni obračun, i Apis i regent Aleksandar izabrali su Solun…

Dragutinu Dimitrijeviću se danas prepisuje odgovornost za jedan manje poznat i neuspeli atentat – na princa Aleksandra Karađorđevića 11. septembra 1916. kod mesta Ostrova, u pozadini Solunskog fronta.

Tom prilikom je, navodno, na regentov automobil ispaljeno više puščanih plotuna. Zbog ovoga, Apis je zajedno sa još desetoricom “crnorukaša”, uhapšen u decembru iste godine. Slučaj protiv njih danas je poznat pod nazivom “Solunski proces”.

Za vreme suđenja koje je trajalo puna dva meseca, mnogi su se okrenuli protiv Dragutina Dimitrijevića. Ironično, glavni protivnik postao mu je upravo čovek čiju je dinastiju doveo na vlast. A protiv princa se ovog puta nije moglo… kazna je bila izvesna.

Dragutin Dimitrijević je osuđen na smrt. Streljan je zajedno sa artiljerijskim majorom Ljubomirom Vulovićem i Radom Malobabićem 26. juna 1917. godine.

Pre streljanja, Apis je, ispisujući svoju poslednju volju, rekao:

“Neka Srbija bude srećna i neka se ispuni naš sveti zavet ujedinjenja celog srpstva, pa ću i ja posle svoje smrti biti srećan i blažen…”

Organizacija “Ujedinjenje ili smrt” ovim je zvanično prestala da postoji mada je do današnjih dana ostala priča o njenom obnavljanju i delovanju koje seže do svih događaja u novijoj srpskoj istoriji.

Na obnovljenom sudskom procesu, posle Drugog svetskog rata, 1953. godine u Beogradu, Dragutin Dimitrijević Apis je rehabilitovan, a njegove zasluge su još jednom u istoriji priznate.
(izvor,istorijskizabavnik.rs)