Galapagos

Galapagos Ostrva su grupa od dvanaest vulkanskih ostrva i brojnih stijena koje se nalaze na udaljenosti od oko hiljadu kilometara od obale Ekvadora. Oni čine dvanaestu oblast Ekvadora, poznatu kao oblast Kolon (Colon).

Površina ostrva je 3.086 kvadratnih milja što je oko 7.993 kvadratnih kilometra. Samo dva od ovih ostrva su naseljena: Izabela (Isabella), nejveće u toj grupi ostrva, i San Kristobal (San Cristobal). Ostrva su brdovita, uzdižu se do visine od 1200 metara i na njima se nalazi nekoliko aktivnih vulkana.

Први Европљанин који је стигао до Галапагоса био је шпански бискуп Панаме Томас де Берланга чији брод је овде залутао ношен ветровима 10. марта 1535. По студији из 1952. на острвима су пре тога боравили древни јужноамерички народи. Острва су први пут приказана на мапама из 1570. (Insulae de los Galopegos - острва корњача).
До раног 19. века острва су углавном користили енглески гусари за скровиште.
Прву научну мисију на Галапагос је 1790. довео сицилијански помораац Алесандро Маласпина. Подаци о овој експедицији нису сачувани.
Ловци на китове су уловили много корњача на Галапагосу због њихове масти. Корњаче су кориштене и као практичан извор хране на бродовима, јер су могле да опстану неколико месеци без хране. Ова пракса је значајно смањила њихов број и уништила неке врсте.
Еквадор је анектирао острва 12. фебруара 1832. Први гувернер је на острво Флореана довео групу робијаша. Ускоро су ту дошли занатлије и фармери.
За време Другог светског рата на острву Балтра деловала је америчка поморска и радарска база, која је после рата прешла у под управу Еквадора. Галапагос је постао национални парк 1959. Националном парку припада 97,5% површине острва. Развој туризма је започет 1960их.
УНЕСКО је острва Галапагос 1978. укључио на листу Светске баштине. Статус резервата биосфере Галапагос је добио 1985. Резерват је 2001. проширен на морску зону.
И данас су острва Галапагос лабораторија на отвореном у којој се може посматрати еволуција.
Острва Галапагос су посебно позната по Чарлсу Дарвину који је ту пронашао инспирацију за своју теорију еволуције. Млади Дарвин је посетио четири острва од 15. септембра до 20. октобра 1835.. Брод „Бигл“ је тада на свом путовању око света пристао уз острва са намером да природњаци изуче геологију и биологију острва.
Дарвин је приметио да се оклопи корњача и врсте птица из фамилије Mimidae на различитим острвима разликују. Пред крај путовања претпоставио је да ови примери „подривају стабилност врста“. По повратку у Енглеску утврђено је да су наизглед различите птице у ствари варијације сродних врста. Ове чињенице су биле темељ на коме је Дарвин развио своју теорију о природној селекцији и еволуцији. Њу је представио у чувеном делу О пореклу врста (The Origin of Species)