Mjanmar-Burma

Neotkrivena i zagonetna Burma



Prelepa i zemlja bogata kulturom, decenijama zapostavljena zbog brutalno represivnog režima, Mjanmar (Burma) se poslednjih godina smelo i uporno bori za svoju demokratiju. Nakon omekšavanja, a zatim i izlaska iz turističke izolacije posle petnaest godina, vodeća politička opoziciona stranka, „Nacionalna liga za demokratiju – Mjanmar” svojim programom stimuliše veliki broj turista da poseti ovu neotkrivenu destinaciju, ali infrastruktura još uvek nije adekvatna da odgovori velikom broju zainteresovanih.

Mjanmar strpljivo čeka i mami svoje posetioce zlatnim stupama, bogatim pirinačanim poljima, zagonetnim ruševinama hramova, živopisnim planinskim predelima i jezerima. Najupečatljiviji od svega su susreti sa ljudima, željnim da strancima približe svoju zemlju i kulturu. Ono što ostaje da se vidi je, da li će se trenutne, skromne političke reforme pretvoriti u trajne promene.

Mjanmar ima tropsku klimu. Sa jugozapada monsun donosi kišu od maja do oktobra. Putevi mogu postati neprohodni, naročito od jula do septembra. Od oktobra kiša jenjava, pa je najbolje vreme za posetu Mjanmaru od novembra do februara, kada se lakše adaptira na temperature. Od marta do maja, zemlja postaje veoma vruća, posebno suva zona centralnih ravnicama. Bagan i Mandalay često imaju temperature iznad 40°C.



Jangon – Duga je istorija naseljavanja ovog dela delte nad kojom, od 6. veka n. e., bdi pagoda Shwedagon Paya. Nakon što je područje osvojio kralj Alaungpaya 1755. godine i selo preimenovao u Jangon, započeo je njegov prosperitet i značaj kao luke. Godine 1852. je ozbiljno oštećen usled britanskog osvajanja. Britanci mu menjaju ime u Rangun i obnavljaju prema sopstvenim planovima. Britanija, 1885. godine, proglašava Rangun glavnim gradom i proteruje poslednjeg burmanskog kralja iz Mandalay-a.

Grad su okupirali Japanaci tokom Drugog svetskog rata, ali bombardovanje nije ostavilo velike posledice. Decenije međunarodne izolacije su učinile da većina objekata od kulturnog značaja bude zanemarena, a 2005. godine mnogi objekti su potpuno napušteni jer je vlada preselila svoja ministarstva u novu prestonicu, Nai Pii Tav. Uprkos tome, Jangon ostaje komercijalni centar Mjanmara i počinje da privlači programere nakon nedavnog ublažavanje međunarodnih sankcija. Jangon je veliki iako još nije modernizovan grad, specifičan je zbog svojih zgrada u viktorijanskom stilu, avenija drvoreda, jezera i parkova, prijatnih prodavaca i šarenih tezgi. Ljudi koji završavaju svakodnevne poslove obuveni su, tradicionalno, u sandale.

Nemojte da propustite u Jangonu

Sule Paya i Mahabandoola vrt – Kada su Britanci pravili urbanistički plan grada, stavili su Sule Paya u njegovo srce i zlatnom centralnom stupom, visokom 45 m, stvorili najupečatljivije obeležje centra Jangona. Pagoda, okružena prstenom prodavnica, formira kružni tok, koji podrazumeva mnoštvo autobusa i saobraćajne gužve, ali je iznenađujuće miran iznutra. Jugoistočno od Sula Paya je Mahabandoola vrt, malo zapušten, ali dobar kao mesto da se pobegne od gradske vreve.
Statua kraljice Viktorije je odavno uklonjena, a danas je tu spomenik nezavisnosti postavljen 1950. godine.

Šri Devi – Tamilski hram na uglu 51. ulice i Anavrahta puta, Šri Devi, je jarko obojen za razliku od uobičajeno belo-zlatnih budističkih pagoda. Puja (ritualni obred) se dešava u 8h ujutru i 6h popodne, a najveća godišnja svetkovina u hramu je 10. juna. Sveštenice ne dozvoljavaju da se fotografišu statue bogova.

Shwedagon Paya – srce budističkog Mjanmara, ogromna zlatna stupa, nalazi se na manje od 3 km, severozapadno od centra grada, a vidljiva je gotovo iz svih delova grada. Legende kažu da je hram prvi put izgrađen na ovom mestu još u vreme Budinog života, ali sadašnja struktura je obnovljena 1775. godine, nakon razornog zemljotresa.
Ogromna glavna stupa dominira na vrhu, ali postoji čitav niz manjih hramova, stupa i Budinih slika koje je okružuju. Za mnoge meštane, poseta hramu je ne samo verski nego i društveni događaj. To je prilika da se okupe sa prijateljima i porodicom ili da se sastanu sa poslovnim saradnicima. Pagoda ima posebnu atmosferu u večernjim satima, kada je posećuju mladi monasi u nadi da će moći da pričaju i usavršavaju svoj engleski jezik sa strancima. Kao na svim budističkim svetim mestima, oko Shvedagona, bi trebalo da se hoda u smeru kazaljke na satu. Prva stvar koju mnogi budisti urade je da posete odgovarajuće svetilište na dan svog rođenja, polože cveće, zapale sveće i sipaju vodu na sliku. Moguće je prići pokrivenim stepeništem iz bilo kog od četiri osnovna smera ili liftom, invalidskim kolicima, sa južne strane.

Hledan pijaca – Jugozapadno od Inia jezera i blizu Hledan stanice, poseta Hledan pijaci je odličan način da se iskusi svakodnevni život Jangona. Stotine tezgi sa hranom postavljene su svaki dan u okolnim ulicama (6 – 11h pre podne i 3 – 11h posle podne). Iza pijace, je 50. ulica, posebno zanimljiva studentima u večernjim satima jer je blizu Univerziteta Rangun.

Kyauk Taw Gyi – Veliki sedeći Buda u Kyauk Taw Gyi pagodi, koja se nalazi oko 14 km severozapadno od centra, u blizini aerodroma i zloglasnog Insein zatvora, čini je jednom od najupečatljivijih budističkih lokacija. Buda je isklesan iz jednog komada mermera u blizini Mandalay-a 1999. godine, a zatim prenet do Jangona, brodom i vozom.

Botataung Paya – Veliki kompleks Botataung Paya sa 40 m visokom zlatnu stupom u svom središtu i izletištem u kome hlad pravi šuma bambusa, popularno je za porodičnu relaksaciju. Ima istoriju dugu više od 2000 godina, ali su zgrade uništene bombardovanjem 1943. godine, a obnovljene nakon sticanja nezavisnosti zemlje. Neobično, obnovljena stupa je šuplja i sadrži niz slabo osvetljenih komora na zidovima prekrivenim zlatom, kojom lutaju posetioci, dok monasi meditiraju. Komore okružuju relikviju pagode, Budinu kosu, koja se čuva u kovčegu optočenim zlatom i dragim kamenjem.

Kolonijalno jezgro (The Colonial core) – ulice oko Sule Paya sadrže neke od najinteresantnijih građevina kolonijalnog doba u Jangonu, uključujući i nekoliko koje je napustila Vlada, kada je prešla u Nai Pii Tav. Na severoistoku kružnog toka je impozantna Gradska kuća koja je i dalje u funkciji. Gradska kuća je izgrađena po britanskom projektu, ali sa ornamentima inspirisanim Bagan hramovima. Istočno odavde, sada prazno, je bivše Odeljenje za imigraciju, prvobitno izgrađeno kao robna kuća, s natpisom “Harrods Istoka”. U blizini, u ulici Pansodan, ima više kolonijalnih zgrada, uključujući i Viši sud, građen od 1905. – 1911. godine u stilu tipičnom za Britansku imperiju u Indiji. Zgrade se još uvek koriste za istu svrhu, ali je Vrhovni sud u zemlji sada u Nai Pii Tavu. Južni kraj Pansodan ulice je nekada bilo središte najprestižnijih preduzeća u Rangunu, uključujući Sofaer organizaciju, zgrada na broju 62, koju je sagradio Baghdadi, Jevrej, gde su smeštene pravne i finansijske kancelarije, kao i prodavnice koje prodaju uveženu luksuznu robu. Sada je tu i Lokanat umetnička galerija. Odjeljenje za unutrašnje prihode je u istoj ulici, sa cvetnim ornamentima u stilu Art dekoa.

Mandalay je bio poslednja prestonica Mjanmara i nalazi se skoro 700 km severno od Jangona, između moćne reke Iravadi i Shan platoa. Mandalay se smatra centrom kulture, ali i gradom zanatlija i trgovine robom sa svih strana. Geometrijski raspoređene ulice, 8 km duga staza za bicikliste oko nekadašnje kraljevske palate, pagoda i manastira, samo su neke od najočiglednijih karakteristika. U blizini Mandalaya su bivše kraljevske prestonice i verski centri Amarapuri, Mingun, Inva (AVA) i Sagaing, svaki vredan posete. Preko Mandalay-a je još jedan ulaz u Mjanmar jer ima direktne vazdušne linije sa Bangkokom, Singapurom, Kunmingom i Chiang Maijem.

Mandalay čini dobru polaznu tačku za jednodnevne izlete, a vrhunac za mnoge je most od tikovine u Amarapuri, 1,2 km dugačak, kao stvoren je za uživanje uz izlaske ili zalaske sunca. U teoriji potrebno je da imate kartu za prelazak, ali često niko ne proverava. Na drugom kraju mosta je Pagoda, Kiauktavgii Paya, izgrađena 1847. godine. Most pre svega čini atmosfera, a sigurno ćete dobiti nešto intimniju, s manje turista, u zoru.

Sagaing – Glavni grad Shan carstva iz XIV veka , prepun je belo-zlatnih pagoda i nalazi se na 21 km od Mandalay-a, preko reke Aieiarvadi. Najčešći pristup je peške sa južne strane, a prvi hram na koji ćete naići na vrhu je Soon. Hram Ponia Šin Paya ima fantastičan pogled na reku Iravadi i mnoštvo rasutih hramova po okolnim brdima.

Monywa – Nalazi se u Sagaing oblasti, a geografski 136 km severozapadno od Mandalay-a, duž istočne obale reke Chindwin. Biće vam potrebno 3 sata vožnje od Mandalay-a preko Sagaing oblasti kako bi došli do Monywa. Thanboday pagoda je ovde velika atrakcija. Prema mitu u spomenik je urezano 7350 relikvija i drugih svetih predmeta. Boddhi-tataung (1000 Buda) je grupa drveća sa slikama Bude i pruža jedinstveno uživanje u hiljadu stabala sa Budinim likom na jednom mestu. Selo najvećih stojećih Buda u celom svetu je poznato kao selo Khatakan Taung u Monywa.

Inva (Ava) – Većina ljudi se uputi u obilazak Inva na konju ili na slonu, ali je isto tako moguće i pešice, biciklom ili motorom iz Mandalay-a (krug je 5 km dug). Tu se nalaze četiri glavne znamenitosti. Na početku je Maha Aungmye Bonzan hram. Druga atrakcija, u blizini, je “krivi toranj” Nanmiint, jedan od retkih objekata preostalih od palate kralja Bagyidaw-a. Dalje na zapadu, je Yedanasini Paya, sa kolekcijom stupa raštrkanih po poljima, a zatim Bagaya Kiaung, vrhunac Inva, manastir izgrađen od tikovine 1834. godine sa predivnom atmosferom.

Mingun – Selo Mingun, 8 km severozapadno od Mandalay-a čamcem, ne bi danas bilo tako atraktivno da nije bilo kralja Bodavpaya, koji je 1790. godine odlučio da ovde izgradi ogroman hram i privremenu palatu, da bi bio u blizini. To bi bio najveći hram na svetu, ali sve što je završeno do njegove smrti – 29 godina kasnije – bio je donji deo. Pošto se sastoji od 70 m kocki od cigli sa velikom terasom na vrhu i dalje je prilično impozantna građevina. Druga glavna atrakcija u selu Mingun je bronzano Mingun zvono, koje je takođe naručio Bodavpaya. Sa obimom od skoro 5 metara, najveće je netaknuto zvono na svetu. Malo dalje na severu je Hsinbiume Paya, koja je, svojim dizajnom, trebala da predstavi Sumeru, planinu u centru budističkog kosmosa, kao i mora koja je okružuju.

Bagan – glavni grad prve dinastije Mijanmara, podigao je kralj Anavrahta 1044. godine i nalazi se oko 193 km južno od Mandalay-a. Postoji više od 2000 hramova i stupa koje se prostiru pustinjom, površine 42 km², na istočnoj obali Iravadija. Svi ti verski spomenici od crvene cigle i štuka izgrađeni su u periodu od 11. do 13. veka. Veličanstvena arhitektura hrama, neverovatno lepe zidne slike i freske, štuko dekoracija, slike Bude, govore o prefinjenim motivima kulture starih Bagan dinastija.

Planina Popa – je vulkan sa 1518 m nadmorske visine i predstavlja utočište za 37 vrsta životinja. Mnogo hodočasnika, a i turista se penje na vrh da poseti hram poznat kao Taungkalat (na 737 m) na jugozapadnom obronku. Osam stotina koraka je do hrama, a u toj šetnji majmuni će vam olakšavati ili otežavati penjanje.

Taungoo – je bio centar Carstva u 16. veku kada je poražen Sijam, a Shan oblast došla pod njegovu kontrolu. Njenog kralja, Baiinnaung, je mnogo cenila vojna hunta, a i sadašnja vlada. Grad nema većih atrakcija, ali je prijatno mesto da se provede jedan dan na putu između Jangona i Mandalaja. Šume oko Taungoo-a su prijatne, a tu su i organizovane posete kampu slonova, gde možete da ih vidite kako vredno rade, ali nije jeftino. Najveća pagoda u gradu je Shvesandav Paya, zapadno od pijace, koja datira iz 1597. godine.