Petra - zaboravljeni grad

Grad Petra je blago antičkog sveta, skriven iza gotovo
neprobojnih barijera markantnih planina, ponosan na ni sa čim
uporedivim prizorom koji ga čini veličanstvenim drevnim predelom, a postoji i danas... Rečeno je: Možda i ne postoji ništa slično na svetu što podseća na to,
zapravo, sigurno ne postoji ništa slično. Izvajan iz stene, crveni grad
Petra je pun misterioznog šarma, dizajniran tako da ostavi utisak čuda svakome ko uđe u njega.




Petra se smatra veličanstvenim i najpoznatijim predelom u Jordanu. Nalazi se na oko 262 km južno od Amana i 133 km severno od grada Aqaba. Ona je nasleđe Nabateanaca,
nomadskog naroda Arapa koji su se naselili na jugu Jordana pre više od
2000 godina. Diveći se onda svojoj prefinjenoj kulturi, masivnoj
aritekturi i genijalnom kompleksu brane i vodenih kanala, Petra je danas
svetska baština UNESCO-a i jedna od novih svetskih čuda koja mami posetioce iz svih krajeva sveta.

Pristup gradu je dugačak preko kilometar, a hladna i mračna bezdan duge
i uske klisure, gde se probijaju sunčevi zraci, stvara dramatičan
kontrast... čarobno. Iznenada, klisura otkriva prirodan trg kojim
dominira najpoznatiji Petrin spomenik, Riznica (al-Khazneh), čije isprepleteno isklesane fasade svetle pod blistavim suncem.

Petra uvek oduzima dah i ne može se zaboraviti. Cvetala je preko 400
godina u doba Rima i Hrista, dok nije okupirana od strane rimske legije
Cara Trajana 106.  godine pre nove ere. Petrin zaliv čini preko 800
pojedinačnih spomenika, uključujući zgrade, grobnice, kupatila, pogrebne
hale, hramove, zaobljene hramove i stubišne ulice, koje su, iz
kaleidoskopskih peščara, isklesali tehnički i umetnički geniji tog
vremena.

Petrine znamenitosti su, u svom najboljem izdanju, ranom zorom i u
kasno popodne, kada sunce zagreva šareno kamenje. Tada možete videti
veličanstvenu Petru kako izgleda kao onda kada je viđena prvi put 1812.
godine, izgubljena u 16. veku, posle, skoro, trista godina.

Znamenitosti Petre

Uska krivudava dolina koja vodi do Petre je kanjon Siq. Čak i pre nego što dođete do Siq-a,
primetićete tri kvadrata nezavisnih grobnica koje stoje na desnoj
strani. Dalje, sa leve strane, podignut visoko u litici, stoji nadgrobni spomenik Obelisk,
koji je nekada stajao 7 metara visoko. Unutra je pronađeno pet
grobnica, četiri predstavljaju stubove u obliku piramide, a poslednja u
obliku statue, koja se nalazi između srednjih stubova. Dok ulazite u Siq,
suženi put na oko 5 metara i zidovi kule  na preko 200 metara iznad
Vas, stvaraju ogromne senke na zidove koji su nekada držali ikone bogova
Dushara i al-Uzza. Ikone su bile namenjene zaštiti ulaza za nepoželjne posetioce.

Petrin najimpresivniji spomenik je al-Khazneh (arapski Riznica).
Jedan od najelegantnijih ostataka antike je urezan čvrstim stenama na
planini sa strane i stoji preko 40 metara visoko. Iako je služio kao
kraljevska grobnica, Riznica je dobila ime po legendi koja kaže
da su gusari krili svoje blago tu, u ogromnoj kamenoj urni koja stoji u
sredini drugog nivoa. Kako Siq skreće u desno i vodi dole ka gradu,
broj grobova i skloništa se povećava, postajući nešto poput virtuelnih
groblja u steni, savijajući se u krug iza 8000 sedišta Amfiteatra.
Prvobitna misao bila je da su ga sagradili Rimljani posle poraza od
Nabateanaca 106 p.n.e. Sada se veruje da su Nabateanci isekli Amfiteatar iz stene u vreme Hrista, sečeći kroz mnoge grobnice i pećine, u razvoju.

Posle Amfiteatra, uskoro se stiže u glavno područje grada, koji obuhvata oko tri kvadratna kilometra. Gore, sa desne strane, urezana u steni Jabal Al-Khubtha, izdiže se tzv. Kraljevska grobnica.
Na oko pola visine stene isklesano je više monumentalnih grobnica,
jedna do druge. Razaznaju se nabatejski, grčki i rimski uticaji. Na
izlasku sa područja nekadašnjeg grada, nalazi se možda najljepši
spomenik ove izgubljene kulture, al-Deir. U prevodu, ovo ime znači samostan.
Spomenik nije skriven, leži visoko na bregu i impresivan je, i ne samo
zbog svoje veličine. Sama urna na vrhu ukrasnog okruglog hrama nad
ulazom je visoka 9 metara. Zbog njegovog jednostavnog, ali monumentalnog
stila, al-Deir se smatra jednim od vrhunaca nabatejske kulture. Danas se Petra smatra jednom od najvećih znamenitosti Bliskog istoka.

Visoka mesta

Postoji veliki broj mesta u Petri koja zahtevaju malo truda da se
dostignu, a ti spektakularni pogledi koji čekaju su vredni truda. Možete
se popeti do Umm al-Biyara, al-Beidha ili odabrati šest sati izleta do vrha planine Hor i Aronove grobnice (na arapskom Jabal Haroun). Za ovo penjanje preporučuje se detaljan vodič sa mapom ili uputstvo. Kao i za ostala mesta, ponestite mnogo vode za piće.

Najlakše je popeti se do Krstaškog zamka, ili Citadela, na vrhu al-Habis. Koraci vode do početka brda, a staza vodi skroz oko al-Habisa, otkrivajući pećine na zapadnoj strani. Ceo povratni izlet traje manje od jednog sata. Ako idete iz Qasr-a, potrebno je oko sat vremena da se stigne do jedne od najspektakularnijih konstrukcija Petre, al-Deir (ili Manastir).
Da biste zaista iskusili beskrajnost i snagu Petre, poseta je
nezaobilazna. Uspon vodi do pobrđa, drevni put je lak za praćenje i nije
strm. Nedaleko od puta je znak koji pokazuje na levo, do Hrama krilatih lavova. Dva lava, po čemu je hram dobio ime, mogu se videti kako stoje okrenuti jedan drugom, na dnu grobnice.

Jedno od najpopularnijih izleta je Visoko mesto žrtve ili Žrtvenik. Ovo putovanje, koje traje oko dva sata, je najbolje obaviti ranom zorom, dok je sunce još iza Vas. Iz pravca Khazneh-a, na vrhu se ukazuje velika kamena zaravan. Žrtvenik koji
se nalazi levo od podijuma, sa rupom u sredini i malim kanalom za
odvođenje krvi žrtve, vodi u izbušeno malo udubljenje u steni u kojoj je
vršeno ritualno pranje. Dok posmatrate, u daljini se vidi jedan deo
centra grada Petre. Mesto, na kojem je žrtvenik, pažljivo je izabrano,
sa fenomenalnim pogledom na drugi ulaz u grad Petru, a očito i dovoljno
blizu nebu i bogovima kojima je trebalo udovoljiti.

Nalazi se u današnjem Jordanu u blizini Mrtvog mora na oko 800 metara nadmorske visine. Bila je glavni grad poznatog trgovačkog naroda Nabatejaca. Grad sa istoka, zapada i juga bio je neosvojiv. Opkoljen strmim liticama u njega se ulazilo kroz uzan klanac. Ceo grad je uklesan u stenama koje su ružičaste boje, pa ga zovu i Ružičasti grad.