Jedna kompanija koja se bavi upoznavanjem ljudi radi potencijalne romanse, osmislila je novi način da se dvoje ljudi "prepoznaju“ kao partneri. Oni organizuju susrete muškaraca i žena koji se ne poznaju, a na tim dvočasovnim sastancima ne progovara se ni jedna reč. Učesnici gestikuliraju, ispuštaju zvuke i gledaju jedno drugo, a organizatoru za te neme susrete plaćaju 20 dolara.
[Only admins are allowed to see this image]
Na "novim" sastancima ni reči nisu potrebne
Pre nego što muškarac i žena sednu za sto, nema uljudnog ćaskanja, nakon sastanka nema pozdrava, i bukvalno celo veče prolazi bez ijedne izgovorene reči.
- Ljudi obično imaju običaj da koriste alkohol i ćaskanje da bi izbegli da vide jedno drugo, ili da se pokažu u pravom svetlu.
Kada ne morate da ćaskate sa nekim, imate priliku da se sa tom osobom povežete na mnogo dubljem nivou. To je vrlo intimno - kaže organizator ovih sastanaka Adam Tafler.
Gospodin Tafler ima razloga da veruje u pokret koji predvodi, pošto je svoju devojku upoznao baš na jednom od ovih okupljanja.
KAKO SE ODVIJAJU SASTANCI NA SLEPO
[Only admins are allowed to see this image]Ovi sastanci funkcionišu po principu brzinskog upoznavanja, koje podrazumeva da žene sede na svojim mestima, dok muškarci imaju određeno vreme da provedu sa jednom damom, dok ne promene stolicu i pređu na upoznavanje druge. Ovaj put, naravno, to upoznavanje teče bez reči.
Sastanci su organizovani u tri runde. U prvoj svaki muškarac ima minut sa svakom ženom i tokom tog minuta dozvoljena je gestikulacija i ispuštanje zvuka, pa organizatori kažu da im se dešavalo da tokom ove runde učesnici zalaju. Druga runda je potpuno nema, i zadatak učesnika je da provedu po minut zureći u oči svih prisutnih pripadnika suprotnog pola. U trećoj rundi učesnici se već opredeljuju i ostavljaju kontakte osobama koje su uspele da ih zainteresuju u dva minuta bez reči, koliko su proveli sa njima.
Međutim nije sve tako jednostavno. Učesnice pre ovog zvaničnog dela treba da prošetaju po prostoriji i uspostave kontakt očima sa svakim muškarcem u prostoriji. Sledeći korak je rukovanje, ali tako da žena ne sme da ispusti ruku čoveka sa kojim se rukuje dok joj neko drugi ne pruži ruku. Učesnici dobijaju instrukcije i da prilikom svakog prvog uspostavljanja kontakta sa nekim skoče u vis i viknu „uuuuglii-buuugli-uu“.
[Only admins are allowed to see this image]ZA I PROTIV
Organizatori objašnjavaju da skakanje pomaže da se učesnici povežu sa svojim telima i postaju ih svesniji, a besmislica koju izgovaraju daje im priliku da se povežu jedni sa drugima bez korišćenja artikulisanih reči.
Ovim se besmisleno i neprijatno ponašanje grupe od oko tridesetak odraslih ljudi, koliko ih obično na ovim okupljanjima ima, ne završava. Učesnici se uparuju i izvode neku radnju koju trenutni partner treba da oponaša. Tek nakon toga počinju pomenute tri runde.
Teško je oceniti da li je ovakva neverbalna komunikacija dobar način da čovek prepozna svoju drugu polovinu, ali pretpostavićemo da izlazak iz okvira konvencionalnog ponašanja može biti zabavan, pa je sve veća popularnost ovog načina traženja srodne duše možda samo vid opuštanja i oslobađanja stega uobičajenih životnih navika.
U svakom slučaju, reakcije većine učesnika su pozitivne i oni mahom priznaju da su se dobro zabavili, a ponekad je to sasvim dovoljno.
[Only admins are allowed to see this image]