Novi Zeland

Christchurch Botanic Gardens

Krajstčerč (engl. Christchurch) je najveći grad Južnog ostrva Novog Zelanda i treći po veličini u državi. Leži na istočnoj obali ostrva, severno od poluostrva Benks. Kroz grad protiče reka Ejvon. Podignut je 1848. godine, u regionu Kenterberi. Prema statističkim procenama iz 2010. godine, sam grad je imao 376.700 stanovnika.

Grad je 22. februara 2011. godine pogodio veliki zemljotres koji je zajedno sa velikim brojem naknadnih potresa zauvek uništio gotovo sve istorijske objekte ali i veliki broj savremenih, posebno visokih, objekata. U zemljotresu je srušena i gradska katedrala, simbol grada.
Krajstčerč leži u Kenterberijskoj ravnici, koja je najplodnija na Novom Zelandu. Leži između Pacifika na istoku, između estuara reka Hetkout i Ejvon (koja između ostalog, prolazi i kroz sam grad).

Krajstčerč je jedan od četiri grada u svetu koji je planiran po istovetnom principu koji podrazumeva projekat centralnog gradskog trga koji je okružen sa još četiri istovetna trga u centralnoj gradskoj zoni, kao i širokom pojasu parkova i zelenih površina koji svi skupa čine jedinstveni širokoprostorni centar grada u kome ne postoji predispozicija gušenja saobraćajem. Prva centralna gradska zona izgrađena po ovom principu je bila Filadelfija u Sjedinjenim Američkim Državama, a potom su usledili identični primeri u Savani i Adelaidu u Australiji.

Krajstčerč ima jedan od najčistijih izvora snabdevanja pijaćom vodom u svetu, što je posledica njegove jako povoljne lokacije ispod Južnih Novozelandskih Alpa, koji su poznati po nezagađenoj okolini i obiluju brzim rečnim tokovima.

Krajstčerč je grad smešten na istočnoj obali Južnog ostrva. Kroz grad protiče reka Ejvon ( Avon ). Prostire se na površini od 1 426 kvadratnih kilometara, a u njemu živi oko 377 000 stanovnika. Krajsčerč je najveći grad na Južnom ostrvu I treći po veličini grad Novog Zelanda. Veliki zemljotres iz 2011. godine odneso je sa sobom značajne znamenitosti grada, ali to ne umanjuje atmosferu I atraktivnost Krajsčerča. Ovo je grad koji zaista vredi posetiti tokom boravka na Novom Zelandu.

Na području Krajsčerča preovladava okeanska klima, ali oštrija nego u zapadnim delovima Novog Zelnda. Za ovaj region su karakteristični najekstremniji apsolutni maksimum I apsolutni minimum u zemlji. Prosečna temperature tokom jula meseca iznosi 6, 9, a januarska 16, 3 stepeni celzijusa. U Krajsčerču u proseku svake druge godine pada sneg.

Proctor na kome se nalazi Krajsčerč ima dugu predistoriju. Ovo područje bilo je još sredinom trinaestog veka naseljeno Maorima. Maorsko ime za Krajsčerč glasi Ōtautahi. Prve naseljenike su pratili pripadnici plemena Waitaha, koji su u šesnaestom veku stigli sa istočne obale severnog ostrva. Plemenski ratovi doveli su do istrebljivanja jednih I naseljavanja pripadnika drugih plemena. Krajsčerč su 1840. godine osnovali evropski doseljenici Herriot I McGillivray. Ime Krajsčerč je doneto još pre nego što su prvi brodovi pristigli. Poreklo imena nije jasno određeno, ali za njega postoje dve mogućnosti. Prva je da je grad ime dobio po Krajstčerču u Dorsetu, u Engleskoj, a druga u čast Hristove crkve u Oksfordu. Prva javna železnička linija osnovana na Novom Zelandu otvorena je 1863. godine, I povezivala je Krajsčerč I Ferrymead. Zbog kraljevske povelje koju je dobio 1856. godine, Krajsčerč se smatra za prvi grad na Novom Zelandu. Krajsčerč je bio sedište pokrajinske administracije Canteburiya, koja je ukinuta 1876. Grad je 1947. godine zahvatio najgori požar u istoriji Novog Zelanda. Tom prilikom poginula je 41 osoba, a grad je pretrpeo teško razaranje. Krajsčerč je I poslednjih godina doživeo nekoliko teških katastrofa. Najpre je grad 2010. pogodio razoran zemljotres, tokom koga je nastala šteta od nekoliko milijardi dolara. Sledeće godine Krajsčerč je stradao u novom zemljotresu, tokom koga je bio I ljudskih žrtava. Grad se ubrzo oporavio, a radovi na obnovi starih zdanja traju I danas.

Turističke atrakcije u Krajsčerču su :
Ostrvo Quail je sjajno mesto za uživanje. Nazvan je po sada već nestaloj prepelici, od strane kapetana Williama Mein Smitha. Ostrvo je najpre služilo kao karantin I naselje za gubavce. Takođe, ovde su se nalazile odgajivačnice pasa I konja za antartičke istraživače. U period u od 1934. do 1975. godine ostrvo je korišćeno za poljoprivredu, a zatim je pretvoreno I rekreacioni rezervat. Danas je focus stavljen na obnocu izvorne vegetacije. Quail je dom za veliki broj morskih ptica, uključujući I malih plavih pingvina.
Willowbank rezervat prirode – Želite da doživite jedinstveno iskustvo, da uživate u neverovatnom okruženju ispunjenom endemskim vrstama životinja, onda je ovo pravo mesto za vas. Prošetajte se kroz ovaj predivni rezervat I testirajte svoje znanje. Začudićete se kada budete videli mala stvorenja za koja niste znali ni da postoje. Takođe, družite se za životinjama koje Novi Zeland čine tako jedinstvenim.
City Tour – Provozajte se jedinim novozelandskim otvorenim Double Deckerom I uživajte u razgledanju grada. Kroz ovo sjajno putovanje videćete najznačajnije gradske znamenitosti, ali I posledice razornog zemljotresa iz 2011. godine. Putovanje traje dva sata I bila bi prava šteta propustiti ga.
Muzej Canteburiya se nalazi u samom srcu grada. Ovde posetioci mogu da uživaju u prezentaciji o prirodnom, kulturnom i društvenom nasleđu Krajsčerča, Canteburiya I Antartika. Ulaz u muzej je besplatan.
Plovidba Avonom je jedna od najvećih atrakcija Krajsčerča. Za ovo nezaboravno putovanje korsti se čamac sa ravnim dnom I bez kobilice. Na platformi na kraju čamca stoji domaćin koji sa dugim štapom upravlja I putnike vodi kroz svet predivne prirode. Za ovakvo putovanje obezbeđeni su ćebad, suncobrani, pa čak I flaše sa vrućom vodom, ukoliko postane suviše hladno.
Internacionalni Antartik Centar je sjajno mesto za putovanje na Antartiki i bez napuštanja Krajsčerča. Antartik Centar posetiocima nudi zabavno, interaktivno I uzdudljivo iskustvo. Posetioci će doživeti sneg I led, oluju I mnogo drugog. Reč je o jednom sjajnom mestu za pravo uživanje.
Tramaj Krajsčerča je još jedna od velikih atrakcija grada. Tramvaji nude jedinstveno iskustvo u uživanju u predivnoj vožnji I razgledanju grada. Prijateljski I edukovani vozači ukazaće na sve značajne znamenitosti grada, a takođe će podeliti I informaciju gde se pije najbolja kafa. Putnici mogu da uskoče I da iskoče kad god to požele.
Gondola Krajsčerča posetiocima nudi mogućnost da se vinu do Crater Rima. Putovanje je dugo nekih 500 metara, a tokom trase se može uživati u panoramskom pogledu na Tihi okean, poluostrvo Banks I grad Krajsčerč.
Krajsčerč je predivan grad koji je doživeo veoma teška razaranja. Da nije bilo tih nemilih događaja, ovo bi verovatno bio grad sa najviše znamenitosti na Novom Zelandu. I pored toga, Krajsčerč krasi jedinstvena atmosfera I lepota. Ovo je grad veselih I prijatnih ljudi, brojnih atrakcija I neverovatnog uživanja. Doći na Novi Zeland, a ne posetiti Krajsčerč, to bi bila prava šteta. Krajsčerč je idealno mesto za savršeno putovanje I odmor.
(izvor, pogodak rs)

o Novom Zelandu...

1. Novi Zeland je nekada administrativno bio deo Australije.

2. Kivi na Novom Zelandu nije voće, već ptica koja obitava isključivo na području Novog Zelanda, a poznata je po tome što ne leti.

3. 1893. godine Novi Zeland je omogućio glasanje ženama.

4. Novi Zeland su davne 1642. godine otkrili Evropljani, tačnije holandski moreplovac Abel Tasman.

5. Kraljica Elizabeta je službeno i kraljica Novog Zelanda.

6. Novi Zeland ima dve himne, onu britansku "God save the Queen" i sopstvenu "Good defend New Zealand".

7. Jedna od najvećih ptica koja je ikada obitavala na svetu bila je moa, a živela je na Novom Zelandu. Težila je oko 300 kg, a poslednja je umrla oko 1500. godine.

8. Kad su Evropljani stigli na Novi Zeland, teritorija je već bila nastanjena.

9. Novi Zeland je prva država na svetu u kojoj su u isto vreme tri žene zauzimale ključne pozicije u politici. Premijerka, guvernerka i državna sutkinja.

10. U Novom Zelandu na jednog čoveka živi čak devet ovaca.

11. Velington je najjužniji glavni grad naše planete.

12. Novi Zeland je izbačen iz poznatog saveza ANZUS (Australije, Novog Zelanda i Amerike) oko 1980. godine jer nije hteo da prihvati nuklearno oružje.

13. Mediji na Novom Zelandu su među najslobodnijim na svetu.

14. U ovoj državi gotov novac nije u modi. Većina stanovnika koristi isključivo kartice kao način plaćanja.

15. Istopolni brakovi, prostitucija i bordeli su na Novom Zelandu – legalni.

16. Vozačku dozvolu dobijate već sa 15 godina, a 16 godina morate biti stari za dobrovoljno vođenje ljubavi.

17. Pre 70.000 godina jezero Taupo bilo je mesto najveće erupcije vulkana na svetu.

18. Novi Zeland je jedno od najslabije naseljenih područja na svetu.

19. Poznati dobitnik Nobelove nagrade Ernest Raderford, otac nuklearne fizike - rođen je na Novom Zelandu.

20. Prvi čovek koji je osvojio Mont Everest bio je Novozelanđanin sir Edmund Hilari. Njegovo lice se nalazi na novčanici od pet novozelandskih dolara.