Jermenija

First topic message reminder :




Разлог за отварање теме је упознавање Јерменије јер постоји сличност наша два народа кроз историју...као  и разговор са Јерменином, Завен Саргисјан, директором музеја „Сергеја Параџанова” који говори о сличним страдалачким судбинама јерменског и србског народа

Национално јединство чини чуда!
15.10.2013
Преко милион и по недужних Јермена прогутала је 1915. турска мржња. Постојбина Јермена стара 3.500 година била је опустошена, а њени староседеоци скоро нестали. У турском геноциду побијена је половина јерменског народа - каже Завен Саргисјан

Директор музеја „Сегеја Параџанова” у Јеревану, господин Завен Саргисјан уприличио је у Руском Дому изложбу ауторских фотографија јерменских, цркава и манастира. Прелепих светиња из народа за којег историја тврди да је први прихватио хришћанство.
      Изложба је значајна нит јерменско-српска - културни догађај народа који има сличну судбину са нама, Србима: несрећу малених - по броју, а опет великих - по вечитој борби за опстанак, за мир, од канџи агресивних, који не бирају средства да убију, сруше, поробе. Једно је сигурно, јерменски народ је, мада тешко, успео много тога, што Србима није пошло за руком.

Они имају своју јединствену земљу, са јединственом политиком, националну саборност и храбро се боре за Нагорно Карабах, Арцах (како називају Карабах) оно што је њихова колевка, као нама Косово и Метохија.

Јермени су се изборили за доказивање страшног геноцида који је извршила Турска, у 20. веку. А ми ни после 70 година нисмо се померили даље од симпозијума и округлих столова о усташком геноциду НДХ у Јасеновцу. 
(наставићу...)

Киликија је била веома важан савезник европским крсташима на Блиском Истоку, и сматрала се бедемом хришћанства на истоку.
Током тридесетих година 13. века на територије јерменских држава на северу упали су Монголи и друга средњоазијска племена. Монголски упади, који су све више слабили јерменске државице, трајали су све до краја XV века.
Током XVI века Јерменија је била подељена између Османског царства и Сафавидске Персије. Након Руско-турског рата (1828—1829), Источна Јерменија потпала је под власт царске Русије (укључујући тадашњи Јеревански и Карабашки канат који су били под управом Персије).
Под османском влашћу, Јермени су у оквиру својих енклава уживали одређену аутономију и живели су у релативно складним односима са осталим нацијама у царству (укључујући и владајуће Османлије). Ипак, живот хришћана у строго муслиманском друштву био је подложан честим дискриминаторским актима, што је довело до захтева Јерменске заједнице за већим правима и слободама.
Као одговор на те протесте, тадашњи султан Абдул Хамид II спровео је масовне чистке над Јерменима између 1894. и 1896. године у којима је према проценама страдало између 80.000 и 300.000 Јермена.

геноцид над људима...
(наставићу...)

 

Кретање броја становника Јерменије 1950-2010
1950.			1.354.000
1960.			1.867.000
1970.			2.518.000
1980.			3.096.000
1990.			3.545.000
2000.			3.221.000
2010.			3.251.000

Јермени, Курди, Азери...

Јерменска национална застава је правоугаоног облика и хоризонтално је подељена на три једнака дела. Горње поље је црвене боје, поље у средини је плаво, а доње поље је наранџасто. Садашња застава је усвојена 24. августа 1990. године од стране Врховног совјета Републике Јерменије, а 15. јуна 2006. Народна скупштина Јерменије је усвојила нови закон о националној застави. Однос ширине према дужини заставе је 1:2. Постоји много тумачења значења боја на застави, али међу народом је најшире прихваћено следеће: црвена боја је симбол крви свих оних који су дали властити живот за одбрану домовине, плава боја симболише природу земље а наранџаста храброст и напоран рад Јермена. Значење боја описано је и у Уставу Републике Јерменије:

"Црвена боја је симбол вечне борбе Јермена за опстанак, слободу, хришћанску веру и независност на простору Јерменске висоравни. Плава је симбол жеље јерменског народа за својим парчетом слободног неба. Наранџаста симболизује рад, жељу и вољу за напретком нације.
(наставићу...)

Јерменски грб је усвојен на седници Врховног совјета 19. априла 1992. године, а новим законом од 15. јуна 2006. године су измењени неки детаљи.
На грбу се налазе следећи елементи: штит у центру грба, са планином Арарат (која представља национални симбол Јермена) на чијем врху је Нојева арка (која се према Библији зауставила управо на тој планини након „великог потопа").
Штит је подељен на 4 дела која симболишу 4 независна јерменска краљевства:

• горњи леви угао: Багратиди
  
• горњи десни угао: Аршакиди
  
• доњи леви угао: Арташесиди
  
• доњи десни угао: Рубениди
  

(наставићу...)

Лав и орао који држе штит (као краљеви у животињском свету) симболизују мудрост, достојанство, стрпљење и великодушност. Основна боја на грбу је златна, краљевства су представљена плавом и црвеном подлогом, док је централни штит са Араратом у наранџастој боји. То су уједно и боје које су се традиционално користиле кроз историју, и исте су као и на националној застави.

На дну грба се налази 5 важних симбола. Поломљени ланци представљају борбу за слободу и независност, мач је симбол моћи и снаге, класје пшенице је симбол благодети јерменске земље, а гране представљају културно историјско наслеђе, док тробојна лента представља заставу Јерменије.


Национална химна је композиција Наша отаџбина, а потврђена је као химна на седници Врховног совјета од 1. јула 1991. године. Има 4 строфе, али се у скраћеној верзији употребаљавају прва и четврта строфа. За основу је узета химна ДР Јерменије из 1918. године. Музику је компоновао Берсек Каначјан, а текст Микаел Налбандијан
(наставићу...)

Јерменија... химна, али мало нам значи, јер је на јерменском језику (друго нисам нашла...)

Република Јерменија има развијене добре односе са готово свим светским државама, са изузетком Азербејџана и Турске. Тензије између суседних земаља су екскалирале ратом у Нагорно-Карабаху. Границе између две сукобљене државе су остале и даље затворене, а решење проблема се и не назире, упркос посредовању разних светских организација попут ОЕБС-а.
Турска такође има дугу историју слабих односа са Јерменијом због одбијања да призна постојање геноцида према Јерменима из Првог светског рата, а такође је блокирала своје границе према Јерменији због Рата у Нагорно-Карабаху. Ипак Турска је службено била прва земља која је признала независност Јерменије 16. децембра 1991. Због тога су и економски и трговачки односи између две земље компликовани и на нивоу неслужебених.
Последњих година дошло је до отопљавања односа између две земље, нарочито после посете председника Турске Абдулаха Гула Јеревану 6. септембра 2008, а већ 10. октобра наредне године у Цириху су министри иностраних послова обе земље Ахмет Давутоглу и Едвард Налбандијан потписали протокол о успостављању билатералних односа између две земље. Договорено је и формирање заједничког и неутралног тела које би се бавило питањем Јерменског геноцида.
Са друге стране Јерменија има традиционално добре економске и политичке односе са Русијом. Трговина са Русијом чини 20% укупне спољно-трговачке размене државе, а руске компаније су и највећи улагачи у јерменску привреду.  У близини града Гјумрија налази се велика руска војна база, као део договора о колективној безбедности држава чланица ЗНД-а.
^{(наставићу...)}

Грб Војске Јерменије


Оружане снаге Републике Јерменије се састоје од копнених трупа, авијације, против ваздушне одбране (ПВО) и граничара. Оружане снаге су формиране одмах након распада СССР-а успостављањем националног Министарства одбране 1992. године. Главнокомандујући оружаних снага је по Уставу председник. Армија данас броји око 81.000 активних и око 32.000 војника и официра у резервном саставу. Национална гранична служба је задужена за сигурност дуж граница са Грузијом и Азербејџаном, док руске трупе контролишу границе према Турској и Ирану. У случају потреба, војска је у стању да мобилише све војно способне мушкарце старости од 15 до 59 година.
Од 1992. Јерменија је чланица Организације уговора о заједничкој безбедности. Потписница је Споразума о Конвенционалним оружаним снагама у Европи, који поставља нека ограничења када је у питању наоружање. Јерменија у складу са споразумом врши ревизије бројног стања у војсци. У току рата у Нагорно-Карабаху Јерменија је пружала сву могућу војну помоћ Карабашким Јерменима. Јерменија је такођа потписница Уговора о неширењу хемијског и нуклеарног оружја. Чланица је и НАТО програма Партнерство за мир.
Јерменски војници учествују и у мировним мисијама широм света. У оквиру КФОР-а учествују 34 јерменска војника у мисији на Космету у саставу грчког батаљона. Јерменске трупе су учестовале и у мировним мисијама у Ираку (у саставу пољског батаљона), а тренутно учествују у мисији у Авганистану (обезбеђење аеродрома у Кабулу, до краја 2011. године).
(наставићу...)

Споменик оснивачу града Јеревана
Двадесетих година 20. века план града је осмислио Александар Тамајан, а број становника Јеревана надмашио је неколико стотина хиљада, колико је он предвидео да ће имати. Међутим, сам центар је прилично задржао изглед какав је он замислио - мрежни план улица (све улице се секу под правим углом) испресецан са неколико кружних путева и доста паркова. Буквално сви хотели, музеји, владине канцеларије и клубови налазе се у самом центру који се може препешачити за двадесет минута, што Јереван чини изузетно погодним за шетњу.

Лети и у јесен центар Јеревана је попут неког великог кафеа, са Кућом опере у самом срцу. Осветљен је до касно у ноћ и људи су напољу, пију сурџ (јерменску кафу) и освежавајуће напитке (воћне шејкове), једу колаче и палачинке. Дани умеју да буду претопли, те су ноћи идеалне за седење напољу. Зими је напољу много мирније, али су куће чаја у центру Јеревана препуне људи, као и главна зимска атракција - клизалиште поред Опере које је отворено децембра 2005. године. Пролећа су лепа са кратким пљусковима и доста зеленила.
(наставићу...)

Јереван је водећи индустријски, културни и научни центар Кавкаског региона. Такође је и срце разгранате железничке мреже и главни центар трговине пољопривредним производима. Поред овога у граду су развијене металуршка, машинска, електронска, хемијска, текстилна и прехрамбена индустрија.
Културне и образовне установе у Јеревану укључују универзитете, Јерменску академију наука, државни музеј и неколико библиотека. Највећа архива јерменских рукописа, иједна од највећих архива на свету, јесте Матенадаран.
Археолошки налази указују да се још у осмом веку пре нове ере на месту данашњег Јеревана налазило војно утврђење Еребуни. Од тада место је било од стратешког значаја као раскрсница караванских путева између Европе и Индије. Назива се Јереван још од седмог века нове ере, када је град био престоница Јерменије под персијском влашћу.
(наставићу...)

Јерменија има неколико препознатљивих националних симбола, попут планине Арарата, на чијем се врху према легенди зауставила Нојева арка након великог потопа.
Хачкар је симбол и културни споменик Јерменије и јерменског народа. Хачкари, односно камен крсташ постоје још из времена древног Урартуа. Ове камене громаде сведоче о древној историји и традицији Јермена. Дудук је инструмент које датира још из времена Урартуа а прави се од кајсијиног дрвета. Такође, Јерменија је домовина кајсија (лат. 'Prunus armeniaca') која представља и један од заштитних знакова ове кавкаске земље.

Осим кајсије симбол Јерменије је и грожђе. По легенди, када је Ноје изашао из Арке након потопа, управо је на тлу Јерменије засадио лозу од које је израсло грожђе. Климатски услови у Јермении су веома погодни за ову воћку, а велики проценат шећера у плоду гарантује врхунска вина и ракију.

Нар симболизује плодност и богатство, а према старој јеремнској традицији, млада удара наром о зид куће да би било много дечице у браку.
(наставићу...)

Традиционално, у Јерменији се велика пажња придаје образовању. Стога и не чуди да је још 1960. стопа писмености становништва била веома висока. У складу са чланом 39 важећег устава, сваки грађанин Републике Јерменије има право на бесплатно основно и високо образовање или друге видове професионалног образовања у јавним школама, а завршетак средње школе је обавезан за све. Национални парламент је још 1999. године усвојио закон о образовању који доприноси развоју образовног система и обезбеђује једнака права на образовање за све, а влада је 2004. донела нови национални програм образовања.
Најважнија високо образовна институција је Јеревански државни универзитет основан 16. маја 1919. године, а прва предавања су почела фебруара 1920. године. Данас на 22 факултета студира око 13.000 студената. Од 1.200 предавача, 200 има звање доктора наука. Државни машински универзитет је основан 1933. и данас је лидер у погледу техничких наука у земљи. Има три факултета ван Јеревана, у Гјумрију, Ванадзору и Капану. Јеревански државни медицински универзитет је основан 1930. и важи за једну од цењенијих установа тог типа у регији источне Европе.  Јеревански државни конзерваториј је основан 1920. као музички студио, да би две године касније прерастао у вишу музичку школу. Данас при конзерваторијуму функционишу симфонијски и камерни оркестар, те оркестар народних инструмената и фолклорни хор.
У Јеревану је на иницијативу руске владе 1998. основан Руско-јерменски државни универзитет, који данас има око 3.000 студената.
(наставићу..)

монах Месроп моштоц




Јермени имају карактеристичан језик и писмо које садржи 38 слова, а које је почетком 5. века саставио монах Месроп Маштоц. Овај је заједно са својим ученицима превео и Свето писмо и дела светих отаца са грчког и сиријског на народни језик, због чега је проглашен светим. Поред јерменског језика, скоро 76 % становника говори и руски језик.
(наставићу...)