Izrael

Izrael

Par reči o zemlji u koju idete. Izrael se nalazi na Bliskom Istoku, na istočnoj obali sredozemnog mora. Graniči se sa Libanom na sevreru, Sirijom na severoistoku, Jordanom na istoku, i Egiptom na jugozapadu.
Ima 8.635.123 stanovnika, većinu stanovnika čine Jevreji i Arapi. Glavni grad je Jerusalim. Zvanični jezici su Ivrit-novohebrejski, arapski, i Ruski jezik. Pozivni broj za Izrael je +972. Nacionalni domen je .il 

Leto počinje u Martu i traje do Septembra. Zima traje od sredine novembra do sredine marta. Praktično ovde su samo dva godišnja doba.

Dokumenta za odlazak u Svetu zemlju

Naše dve države imaju potpisan sporazum koji je na snazi o ukidanju viza iz 2009. godine koji omogućava da bez pribavljanja vize borave u drugoj državi do 90 dana, u periodu od 180 dana.
Medjutim, bez obzira na taj sporazum, vlasti te države imaju pravo, koje proističe iz navedenog sporazuma i unutrašnjih izraelskih propisa, da našim, kao i drugim stranim državljanima, uskrate ulazak ili skrate dužinu boravka u zemlji. 
U tom smislu, prilikom ulaska i izlaska iz Izraela, zbog visokih bezbednosnih standarda i sprečavanja ilegalne imigracije, izraelski pogranični organi vrše detaljnu kontrolu i ispitivanje putnika o razlozima boravka. 

Ispitivaće vas o planu putovanja po Izraelu, prethodnim putovanjima i boravcima u drugim (posebno islamskim) državama, ličnom i poslovnom životu putnika, kao i moguću proveru elektronskih aparata (kompjutera, tableta, mobilnih telefona i druge opreme) i ličnog prtljaga.
Ako ste bili na letovanju, turistički ili poslovno u nekim od islamskih zemalja UAE, Jordan, Sirija, Maroko, Egipat, Saudijska Arabija, mogu vas izdvojiti na stranu i malo ispitivati. 
Pitanja su uglavnom koliko ostajete u Izraelu, koji je razlog vase posete, u kom hotelu ćete odsesti, da li putujete sami, koji je vaš posao itd. 
Sve ove ceremonije i ispitivanja na granici mogu da traju i do 2 – 3 sata, sve zavisi kolika je grupa sa kojom dolazite. 
Službenik vam daje umesto pečata u pasoš, mali svetloplavi papirić „Stay permit“ (samo sa barkodom i vašom sličicom), ovaj papirić ste dužni da čuvate dokle god ne izadjete iz Izraela.
Na poledjini dokumenta piše za strance “ovaj dokument služi kao dozvola za boravak”

Hrana u Izraelu 

Hranljivi doručci i obilne večere uobičajeni su u turističkim hotelima na Bliskom Istoku (bife sto), u hodočasničkim hostelima su dosta niže cene i lošiji uslovi boravka. 
Iskusni putnici obično pojedu obilan doručak, a ponesu sa sobom neko voće ili keks za vreme obilazaka kao užinu. Kad se dodje sa hodočašća onda se opet dobro večera. 
Temperature su oko 32 C, u Avgustu kada mi idemo, ali je vlažnost vazduha 16-22 procenata, tako da nećete ni biti gladni. Vodu imajte uvek sa sobom. Flaširana voda se prodaje svuda.
Od domaće hrane na svakom ćošku imate u ponudi: Falafel, pržena kugla od leblebija ili pasulja, đevrek ili giros. Takodje ima pica na parče. Što se tiče slatkiša to ga ima u izobilju i stvarno su ukusni kolači.

U Izraelu je sva hrana organski gajena tako da ćete sigurno osetiti razliku u lakoći varenja i ukusima.
Restorani na otvorenom mogu biti primamljivi, ali izbegavajte nekuvanu hranu, sirovo voće i povrće (osim ako ih ne možete oguliti ili dobro operete. 
Sladoled nikako na točenje, jedino poznate Brendove Nestle itd. 
Redovan unos tečnosti neophodan je za izbegavanje dehidracije. Iako je voda iz slavine u hotelima obično sigurna ali preporučujemo da je ne pijete, flaširana voda se prodaje svuda (ali proverite da li je poklopac neoštećen). 

Konzervirana pića koka kola, pivo posebno Makabi preporučujemo, možete piti slobodno, ali u pićima izbegavajte led.

Bezbednost u Izraelu

U Jerusalimu i mestima koja ćete obići kao hodočasnici nema bezbednosnih rizika (mada nikad se ne zna). Izrael ima inače najjaču tajnu policiju u svetu tako da je malo verovatno da dodje do nekih problema.
Ponašajte se normalno, najbolje je da ne štrčite da se ne izdvajate ni po čemu. Izbegavajte da nosite nešto što vas identifikuje sa jednom ili drugom stranom u politici Bliskog Istoka. 
Možete tako kupiti čuvenu crno belu Palestinsku maramu al je ne morate nositi u Jevrejskoj četvrti u Jerusalimu. Najbolje je da je uopšte ne nosite.

Ne izdvajajte se iz grupe, nije pametno sam istraživati, već je dobro da ste uvek sa nekim iz svoje grupe. Ne pridružujte se nikakvim demonstracijama ili tudjim grupama.

Bezbednost u Izraelu

Bezbednost u Izraelu se naročito pogoršala posle 7. 12.2017. godine a  sve u vezi sa situacijom povodom pitanja statusa Jerusalima.
Preporučuje se povećan oprez onima koji planiraju putovanje u Izrael i za one koji borave tamo, pre svega se preporučuje da se klone mesta na kojima se organizuju demonstracije i protesti.
Preporuka je svima koji odu u Izrael da poštuju savete turističkih vodiča, da prate ono što se daje preko sredstava javnog informisanje kao i da se ponašaju prema uputstvima lokalnih organa u Izraelu.
Državljani Srbije savete i pomoć dok borave u Izraelu mogu zatražiti u Ambasadi Republike Srbije koja se nalazi u Tel Avivu na adresi: Bodenheimer 10, kao i na broj telefona +972 3 6045535 i na broj faksa: +972 3 6049456.

Izrael i Palestina – sukob neprestani

Ove dve države su skoro u stalnom sukobu a osnov za to je borba za teritoriju koju oba naroda i jevrejski i arapski smatraju za svoju nacionalnu teritoriju.
Područje današnjeg Izraela Jevreji su nastanjivali još u vreme antike, međutim, vremenom su zbog stalnih ratova i osvajanja bili prisiljeni da se isele iz njega.
Kada su Rimljani došli na ovaj prostor nazvali su ga Palestinom. U to vreme je jedan deo jevrejskog stanovništva prihvatilo hrišćanstvo dok se drugi deo iselio. Mnogo kasnije Palestinu naseljavaju Arapi koji su do druge polovine 20. veka činili veći deo stanovništva.
Ovakva zapetljana situacije između Izraela i Palestine datira još od 1948. godine pri čemu su muslimanske države bile a i sada su na strani Palestine dok je veći deo država sa zapada bio a i sada je na strani Izraela.
Stvari inače stoje ovako, Izrael je pluralistička, liberalna demokratija i jedina je takva država na Bliskom istoku.
Arapi koji čine 20% izraelskog stanovništva uživaju sva prava kao i Jevreji. Zapravo, Arapi u Izraelu imaju građanska prava i lične slobode koje ne postoje u celom arapskom svetu.
Dakle, Arapi koji žive u Izraelu su najslobodniji arapi, oni mogu da imaju svoju imovinu i da vode svoje poslove bezi ikakvog ograničenja, mogu da budu birani u parlament, mogu da glasaju.
Da li se bilo gde u arapskom svetu ženi dozvoljava da se slobodno u kupaćem kostimu prošeta ispred brojnih gledalaca i žirija a da je pri tome i fotografi slikaju? Naravno da u arapskom svetu to nije nigde dozvoljeno.
Za razliku od Arapa koji žive u Izraelu Arapi koji žive van teritorije Izraela izloženi su stalnim maltretiranjima i represijama.
Zapravo, Palestinci koji žive u pojasu Gaze i Zapadne obale nisu ni pod kakvom upravom Izraela već su pod upravom Hamasa njihovog političkog predstavnika.
Hamas svoj narod regrutuje i šalje u samoubilačke bombaške misije na teritoriju Izraela kako bi ubijali građane Izraela. Iz tog razloga Arapi koji žive van Izraela prilikom ulaska u tu zemlju podvrgnuti su kontrolama i proverama.
U osnovi sukoba između Izraela i Palestine nije to da je Izrael nespreman na ustupke, već je to palestinski, odnosno mulsimanski antisemitizam podstican islamom.
U odnosu Izraela i Palestine nije po sredi stvaranje palestinske države već je po sredi uništenje jevrejske države.

Od kada postoji Palestina pored Izraela?

Suština je u tome da nije došlo do okupacije države Palestine koja je navodno započela 1948. godine, osnivanjem države Izrael, kako to neki mediji ponavljaju, jer tada nije ni postojala država Palestina, kao što nije postojao tada ni Liban ni Jordan ni Sirija i Irak.
Kroz vekove Bliski istok je bio jedan deo Otomanske carevine dok se arapski svet na tom prostoru pojavljuje tek od polovine 7. veka.
Prostor poznat pod nazivom Palestinski mandat, nastao je 1922. godine na ruševinama turske carevine i bio je pod kontolom Velike Britanije.
Britanija je obećala da će od Palestinskog mandata da napravi jevrejsku državu. Međutim, Vinston Čerčil je 1922. godine 80% Palestinskog mandata dao Arapima i to je danas država Jordan u kojoj je većinsko stanovništvo arapsko.
Zaključak se iz ovoga može izvesti da Palestinci već imaju svoju državu, a to je Jordan.

Koji se jezik govori u Izraelu?

U vreme kada je Isus Hristos živeo na prostoru današnjeg Izraela govorio se aramejski jezik koji je bio najrasprostranjeniji semitski jezik tokom novoasirskog carstva.
U izraelu se danas govori hebrejskim jezikom koji je semitski jezik iz afro azijske  grupe jezika.
Koren današnjeg hebrejskog jezika potiče od klasičnog hebrejskog jezika koji se koristio kada se pisao Stari zavet još pre više od 3300 godina.
Kako se jevrejsko stanovništvo pod rimskom okupacijom Judeje počelo smanjivati to je postepeno pa i potpuno hebrejski jezika kao govorni jezik isčezao 200. godine nove ere.
Međutim, hebrejski jezik je ostao da se upotrebljava u pisanom obliku kroz vekove tako što su njime napisani ne samo verski već i mnogi svetovni tekstovi npr. pisma, ugovori, naučni i filozofski spisi itd.
Hebrejski jezik ponovo se vraća kao govorni jezik krajem 19. i početkom 20. veka. Moderni hebrejski jezik postaje 1921. godine službeni jezik u britanskom mandatu Palestine a posle toga postaje i zvanični jezik u državi Izrael.

Koji je glavni grad Izraela?

Dok se budete spremali za putovanje u Izrael i razmišljali o tome šta videti u Izraelu, neizostavno imajte na umu i to da posetite glavni grad Izraela, predivni Jerusalim koji i sam za sebe predstavlja jednu od znamenitosti Izraela.
Jerusalim je božanstveni drevni grad koji se nalazi na Bliskom istoku u Izraelu i njegov je glavni grad. Smešten je u brdima Judeje na 770 m nadmorske visine između Sredozemnog i Mrtvog mora.
Istorija grada Jerusalima doseže do četvrtog milenijuma pre nove ere, tako da je ovo jedan od najstarijih gradova u svetu.
Značajno je napomenuti da, palestinska Narodna Samouprava smatra da je istočni deo Jerusalima palestinski glavni grad i pored toga što to Izrael ne priznaje.
S tim u vezi je poznato, da je status Jerusalima jedna od glavnih tema kada je u pitanju rešavanje konflikta na Bliskom istoku.

Izrael valuta

Nacionalna valuta u Izraelu jeste novi izraelski šekel. Kada krenete na putovanje u Izrael treba da znate da tamo u menjačnicama možete menjati novac po relativno ujednačenom kursu s obzirom da se ista menja na dnevnom nivou.
Korisna informacija će Vam biti i ta, da se dinar tamo ne može menjati za šekel, te je preporuka da se koristi američki dolar ili evro.
U Izraelu se mogu koristiti kreditne kartice kao sredstvo kojim ćete plaćati i to sve kreditne kartice koje su poznate: American Express, Dina, Diners, Visa, Master.

Izrael stanovništvo

Većinsko stanovništvo u Izraelu je jevrejsko.
U Izraelu ima dosta i nejevrejskih manjina uglavnom hrišćana, zatim, stanovništvo ove zemlje čine i Druzi (mala monoteistička verska zajednica) kao i muslimani Arapi.

Religja u Izraelu

Svi Jevreji Izrael smatraju svojim duhovnim domom i nazivaju ga Sveta zemlja ili još Obećana zemlja. Izrael u životu Jevreja zauzima posebni kutak kada je njihova vera u pitanju. Imajući u vidu pre svega Drugi jevrejski hram, odnosno njegove ostatke.
Kada se kaže Drugi jevrejski hram, misli se na hram koji se nalazio u Jerusalimu i koji je bio glavno mesto gde su se vršili jevrejski žrtveni obredi i glavno sedište jevrejske vere.
Drugi jevrejski hram je bio izgrađen na mestu gde je bio Prvi hram nazivan još kao Solomonov hram. Taj hram je bio uništen u vavilonskom osvajanju grada Jerusalima.
Hram je kasnije obnovio i proširio judejski vladar Herod Veliki te je i nazvan po njemu Herodov hram. I njega je posle uništila Titova rimska vojska prilikom opsedanja Jerusalima tada glavnog ustaničkog uporišta.
Religije koje su najviše rasprostranjene u Izraelu jesu: judaizam, islam i hrišćanstvo.
Inače, Izrael je zemlja u kojoj je i nastalo hrišćanstvo. Na njegovoj teritoriji se nalaze mnoga mesta koja su od izuzetnog značaja za hrišćanstvo, judaizam i islam.
Uticaj islama u Izraelu potiče iz Palestine kao susedne države u kojoj je stanoviništvo pretežno islamske vere.

Izrael je zemlja duhovne tradicije, prirodnih lepota, neobične kulture u kojoj su se prema legendama dešavala mnoga čuda.
Putovanje u Izrael ili kako ga još zovu Sveta zemlja, omogući će Vam da uživate u prelepim pustinjskim predelima, grebenima Crvenog mora, slanoj vodi Mrtvog mora, zelenim oazama, da budete svedoci priča njegovih stanovnika o čudima koja su se odigrala u toj zemlji koja će u svakome probuditi mistična osećanja.

Gde se nalazi Izrael?

Izrael je država koja se nalazi na istočnoj obali Sredozemnog mora na Bliskom istoku. Države sa kojima se Izrael graniči su: Jordan, Sirija, Egipat, Liban,
Zanimljivo je to da dve trećine površine Izraela zapravo predstavlja pustinja Negev. A mrtvo more je najniža tačka na zemlji jer se nalazi na 408 metara ispod visine mora.

Izrael klima

Temperatura u Izraelu je često promenjljiva a naročito u zimskom periodu. U planinskim krajevima su zastupljeni jaki vetrovi, niske temperature i često ima snežnih padavina.
Snežne padavine se mogu videti i u Jerusalimu, međutim, u primorskim gradovima, poput Tel Aviva i Haife. Zastupljena je mediteranska klima koju čine duga topla leta kratke i hladne kišovite zime.
Klima koja je zastupljena u severu pustinje Negev i u okolini grada Biršebe jeste semiaridna klima (polusuva klima). Nju karakterišu vrela leta i hladne zime kada ima manje padavina nego na Mediteranu.
Na jugu pustinje Negev kao i u regionu oko Arave vlada pustinjska klima sa veoma toplim, suvim letima dok su zime prohladne.
Zbog velikog broja sunčanih dana u Izraelu ljudi koriste sunčevu energiju kao jedan od načina uštede tradicionalnih izvora energije. Zapravo, u svakoj kući se voda zagreva uz pomoć slolarnih ploča.
Može se reći da u Izraelu od maja do septembra skoro da i nema kiše.

Mrtvo more

Putovanje u Izrael je svojevrsno putovanje u čuda prirode, a odgovor na pitanje šta videti u Izraelu svakako će biti Mrtvo more, kao jedno od čuda prirode koje se nalazi u ovoj prekrasnoj zemlji.
Mrtvo more se može svakako ubrojiti u jedno od mnogih znamenitosti Izraela i u jenu od najvećih prirodnih atrakcija Izraela.
Ovo more je najniža tačka na zemlji a ujedno je i najslanije more na svetu. U mrtvom moru se ne može plivati niti potonuti ali se tu mogu videti lepi pejzaži i iskusiti prirodni terapeutski i zdravstveni efekti što se tiče tela i duha.

Muzej Svitaka sa Mrtvog mora (Shrine of the Book)

Otkriće pored Mrtvog mora desilo se u proleće 1947. godine, kada je jedan beduinski pastir na području Kumran, tražeći kozu koja se izgubila naišao na pećinu i u njoj pronašao ćupove stare dve hiljade godina u kojima su se nalazila kožna pisma obavijena platnom.
Tekstovi sa svitaka pronađenih u pećinama u okolini Kumrana su od izuzetnog religijskog i istorijskog značaja jer predstavljaju jedine poznate kopije biblijskih dokumenata koje su „preživele“ a koje su nastale oko 100. p.n.e.
Ovi tekstovi su napisani na aremejskom, hebrejskom i grčkom jeziku i uglavnom su pisani na pergamentu mada su neki pisani i na papirusu.
Šta videti u Izraelu i koje sve znamenitosti Izraela treba posetiti, nametaće se kao pitanje svakome ko poseti ovu od Boga izabranu zemlju, a preporuka je da svakako posetite i Muzej Svitaka sa Mrtvog mora (Shrine of the Book) koji se nalazi u Jerusalimu.
U ovom muzeju se upravo čuvaju svici pronađeni u pećinama na području Kumrana.
Zanimljivo je to da je ovaj muzej izgrađen tako da liči na ogromni ćup upravo iz razloga što su svici sa Mrtvog mora i pronađeni u ćupovima koji su otkriveni u kumranskim pećinama.

Muzej umetnosti u Tel Avivu

Muzej umetnosti u Tel Avivu je jedna od znamenitosti Izraela koja se preporučuje za posetu svakome ko se odluči na putovanje u Izrael.
U ovom muzeju se čuvaju najbolje izraelske kolekcije slika koje su nastale uglavnom u 19. i 20. veku.
Takođe se u ovom muzeju mogu sresti impresivne kolekcije evropskih remek dela.