Biciklizam u slici-bicikli

O biciklizmu

Biciklizam je korišćenje bicikla za kretanje po kopnu u svrhe transporta, rekreacije, vežbanja ili sporta. Biciklovi imaju mnoge prednosti u odnosu na motorna vozila uključujući i stalnu fizičku aktivnost, lakše kretanje kroz saobraćaj, lako parkiranje, pristup različitim vrstama puteva. Takođe biciklizam značajno smanjuje korišćenje fosilnih goriva pa samim tim i zagađenje vazduha i buku.
Bicikl poseduje dva točka kao što i samo ime sugeriše, ali u biciklizam se ubrajaju sva prevozna sredstva koja za kretanje u potpunosti ili delimično koriste ljudski pogon: monocikl, tricikl, četvorocikl, ležeći bicikl i ležeći tricikl.

Istorijat



Točak je kroz istoriju povećavao čovekovu potrebu za ubrzanim kretanjem. Bilo je potrebno mnogo vekova da bi čovek došao na ideju da bi točak mogao pokretati svojom snagom i tako sebi olakšao prevoz od jednog do drugog mesta. To se dogodilo u XV veku, ali tek početkom XIX veka je ta ideja pretvorena u praktičnu korist i rođena je preteča bicikla takozvana drezina, prevozno sredstvo stvoreno od strane nemačkog barona Karl fon Drajsa. Način korišćenja je bio takav da je osoba koja se njom previzila morala da se odguruje nogama od tla.


Karl fon Drajs na originalnoj drezini


Muzejski primerak drezine

(izvor, invictabike.club)

Pred kraj XIX veka bilo je pokušaja da se povećanjem prednjeg točka poveća i brzina kretanja, ali se centralni prenosni sistem pokazao kao efikasniji i sigurniji i na kraju XIX veka ovi biciklovi su sa prenosnim mehanizmom, kočnicama i upravljačem poprimili današnji oblik. Biciklovi su se u ovom veku izrađivali prvo od drveta a potom od čelika.


Bicikl iz 1885. godine

U XX veku izgled bicikla se nije preterano menjao ali su se menjali materijali od kojeg su izrađeni. Pedesetih godina je počela upotreba aluminijumskih legura za izradu delova a kasnije i ramova bicikala. Krajem prošlog veka bicklovi i njihove komponente su počeli da se izrađuju od ugljeničnih vlakana (Carbon-fibre), materijala koji je nekoliko puta čvršći a istovremeno tri puta lakši od čelika.


Izgled bicikla na kraju XIX veka

Biciklistički sport se razvijao od samog početka razvoja bicikla i već 1892. godine je osnovan Međunarodni biciklistički savez ICA, kojeg 1900. godine nasleđuje Međunarodna biciklistička unija (UCI - Union Cycliste Internationale na fracuskom ili International Cycling Union na engleskom), koja je i dan danas vladjuće telo biciklističkog sporta. Sa sedištem u Švarcaskoj pod njenim okriljem biciklizam se svršatava u jedne od najuređenijih sportova na svetu. Postoji nekoliko raznovrsnih disciplina:


Drumska trka

Drumski biciklizam
Kako i samo ime navodi, ove trke se održavaju na drumu sa različitim podlogama. Prve trke su održane još krajem XIX veka a kao olimpijski sport zastupjen je od prvih Olimpijskih igara 1896. godine.

Drumska trka Olimpijska disciplina
Ovakve trke se voze u velikim grupama. Visinski profil trke je veoma raznovrstan. Dužine trka se kreću od 40 km za juniore, pa sve do 300 km za profesionalce. Biciklovi koji se koriste su veoma lagani da bi omogućili lakše penjanje uzbrdo, aerodinamični da pruže što manji otpor vazduha i čvrsti da smanje gubitak snage pri penjanju i sprintevima. Ove trke mogu da se voze i u etapama od dva ili više dana.

Individalni hronometar

Individalni hronometar
Hronometar je disciplina u kojoj se takmičari voze jedan po jedan i bore se da savladaju potrebnu razdaljinu za što kraće vreme. Postoji i ekipni hronometar u kojem više takmičara u okviru iste ekipe voze zajedno u grupi. Distanca za hronometar varira od 10 km do 100 km u zavisnosti od vrste takmičenja i uzrasta učesnika. Biciklovi koji se ovde koriste imaju još veće aerodinamične karakteristike. Vožnja na hronometar zahteva iuzetnu mentalnu snagu takmičara pošto je potrebno pravilno rasporediti snagu tokom cele trke.

Planinski biciklizam (Mountain biking - MTB)
Planinski biciklizam je relativno mlada disciplina, počeo je da se razvija početkom osamdesetih godina XX veka. Vrlo brzo se razvio i već 1996. godine je postao olimpijski sport.

MTB cross-country

MTB cross-country
MTB disciplina u kojoj je u najvećoj meri zastupljena izdržljivost takmičara. Ove trke za seniore tipično traju od 90 do 100 minuta. Voze se u grupi po raznovrsnim podlogama, najčešće na šumskim stazama, sa veoma dinamičnim visinskim profilom staze. Učesnici moraju biti veoma vešti u savlađivanju različitih prepreka kako uzbrdo tako i nizbrdo.

Four cross(4x - For kros)
Kratko i eksplozivno eliminaciono takmičenje po grupama u kojem se do četiri takmičara trkaju jedan pored drugog na nizbrdici. Karakteristično za trke su oštre krivine, skokovi preko različitih prepreka i česti međusobni nenamerni kontakti među vozačima. Svaka vožnja traje do 60 sekundi.

Downhill (Spust)
Još jedno takmičenje na nizbrdici, ali u ovom slučaju takmičari voze jedan po jedan. Ovo je zapravo individualni hronometar sa vrha do podnožja brda uglavnom po šumskom predelu. Trka traje nekoliko minuta a prosečan nagib staze često dostiže i 45%. Veština i brzinske reakcije su od izuzetnog značaja.

Pista Olimpijska disciplina



Kod nas često pogrešno nazivan kao dvoranski biciklizam. Piste na kojima se ova takmičenja voze mogu zapravo biti i na otvorenom sa betonskom, asfaltnom, zemljanom ili drvenom podlogom. U zatvorenom prostoru podloga je najčešće drvena. Trke se voze na specijalnim biciklima sa fiksnim prenosom i bez kočnica. Postižu se veoma velike brzine, a nagibi (koji su u krivinama do 45 stepeni) dodatno pomažu takmičarima da povećavaju ili smanjuju brzinu u odnosu na protivnike. Dužine pista variraju ali se najčešće kreću oko 250m. Pista je od prvih Olimpijskih igara zastupljen sport, danas se takmičenja održavaju u 5 kategorija. Trke mogu biti kratke sprinterske, ili duge izdržljive prirode. Brzine veoma često prelaze 60km/h.

BMX Olimpijska disciplina



BMX je skraćenica od Bicycle Moto-Cross. Trke se voze po specijalno pripremljenim stazama sa oštrim krivinama i puno prevoja. Vozači ove prevoje mogu da savladaju vozeći ili ako imaju dovoljnu brzinu i snagu da preskoče na sledeći prevoj. Trke su na ispadanje, a startuje do osam takmičara sa rampe visine 6 do 10 metara. Najuspešniji se kvalifikuju u sledeću rundu takmičenja, i tako sve do finala. Ova disciplina je Olimpijski sport od 2008. godine. Biciklovi koji se koriste su veoma mali i čvrsti sa malim točkovima i to takmičarima omogućava lako manevrisanje. Veoma su popularni kod mlađih uzrasta, koji često izvode razne skokove i trikove sa njima.


Ciklo-kros
Ciklo-kros je prvenstveno zimski sport pošto sezona traje od oktobra do aprila. Mnogi misle da je to mešavina drumskog i planinskog biciklizma, ali činjenica je da je ciklo-kros nastao još početkom XX veka, mnogo pre nego što je nastao MTB. Vozi se na kružnim stazama po parkovima, igralištima i sl. Staza je duga do 2km, a trke se kreću od 10 minuta za najmlađe do sat vremena za seniore. Ciklo-kros je veoma dinamična disciplina, vozi se na drumskim biciklovima koji imaju prilagođene gume i kočnice za karakteristične uslove na stazi (blato, sneg, pesak, šljunak, korenje, trava, lišće). Veoma često se koriste i veštačke prepreke, koje mogu da se preskoče biciklom, ili su takmičari prinuđeni da siđu sa bicikla i prenesu ga preko istih. Nošenje bicikla uz stepenice je takođe česta slika na ovim trkama. Ciklo-sport pomaže svim biciklistama da unaprede svoje veštine upravljanja biciklom i veoma je važan u trenažnom procesu svih biciklističkih disciplina. Postoji predlog da se ciklo-kros uvrsti u zimske olimpijske sportove.


i dalje (izvor, invictabike.club)