Kuvajt

Kuvajt, mala zemlja u jugozapadnoj Aziji, na Arapskom poluostrvu sa izlazom u Persijski zaliv, prava je oaza usred pustinje, a njeni stanovnici nigde ne žure. Kažu, "polako, biće sve dobro, posao će se završiti".

Na prvi pogled sve se čini bajkovito: velelepne građevine, većina modernih, ali ima i onih u arapskom stilu, moderne ceste, najnoviji automobili, svuda raskoš i sjaj. Međutim, nije sve raskoš. Kada prošetate ulicama Kuvajt Sitija, videćete mnogo smeća, ali i mnogo započetih građevinskih radova. U ovoj zemlji radnu snagu čine uglavnom Indijci, Senegalci, Libanonci, Filipinci, ali i ljudi iz Bangladeša koji sreću traže u ovoj bogatoj zemlji.

Kuvajt je tek 1961. postao nezavisan od Velike Britanije, koja je veliko naftno bogatstvo ispod peska Kuvajta otkrila 1939. godine. Po uređenju, Kuvajt je ustavna monarhija, a vladari su iz Al-Sabah porodice. Šeik Sabah al-Ahmad al-Jabar al-Sabah sadašnji je, 15. kuvajtski emir.

Diploma je na ceni

Kuvajt je među deset najbogatijih zemlja u svetu i peta zemlja po izdašnosti naftnih rezervi. Ukratko rečeno, Kuvajt živi od nafte. Više od 50 odsto prihoda država prikupi upravo od "crnog zlata". Zahvaljujući nafti, BDP Kuvajta poslednjih godina iznosi oko 48.000 dolara po glavi stanovnika.

Domicilno stanovništvo ne radi teške poslove. Njihova primanja su među najvećim u svetu, uz potpuno besplatno školovanje, zdravstvo, ali i razne beneficije. Tako, kuvajtska vlada ceni čak i ako je žena samo domaćica. Mesečno će dobiti oko 1.000 kuvajtskih dinara (oko 3.000 eura), jer smatraju da ženu treba nagraditi i za posao po kući.

Država finansira školovanje svojih mladih na svetskim univerzitetima, uz obezeđen smeštaj i stipendiju, uz samo jedan uslov - da donesu diplomu.

Na svakom koraku primetan je visok životni standard. Putevi su prepuni automobila, što i ne bi trebalo da čudi kad se uzme u obzir da pun rezervoar goriva košta  oko devet eura.

Žene u Kuvajtu rade ako žele i ako im je dosadno, decu im odgajaju dadilje i njih možete sresti svuda, posebno su obučene i možete ih prepoznati na ulici, a Kuvajćani ih zovu hamade. Kuvajćanke veliki deo vremena provode u kupovini i uređivanju, tako da na svakom koraku u Kuvajtu možete videti salone lepote za žene.

Posebno uživaju u kupovini, a imaju i u čemu, jer se u Kuvajtu nalazi veliki trgovački centar "Grand avenija". Kada uđete u trgovački centar, imate osećaj da ste na nekoj od evropskih glavnih ulica: centar je natkriven i klimatizovan, a šetalište je urađeno u mermernim i betonskim kockama. Ne postoji prodavnica u svetu, a da je ne možete naći u ovom centru. Od "Prade", preko "Gučija", "Dolče i Gabane", "Viktorije Sikret", do HM-a.

Turizam po ugledu na Emirate

Mazen Alansari iz Ministarstva informisanja u kuvajtskoj vladi najavljuje da će država početi da se okreće turizmu, kao što su to uradili susedni Katar ili Dubai.  Primera radi, prihodi Kuvajta od turizma zasad su svega 1,5 odsto, a plan je da budu povećani na čak 30 odsto.

Riba je jedina namirnica koju ova zemlja ne uvozi. Naime, pre pronalaska nafte, Kuvajćani su živeli isključivo od ribolova, pa i danas u zalivu, ali i u muzeju, možete videti drvene brodove i jedrilice specifične za Kuvajt, označene narodnom zastavom. Fascinantan je veliki muzej i akvarijum u Kuvajtu u kom možete videti fosile stare i po četiri milijarde godina, a u akvarijumu možete videti raznovrsna morska stvorenja od bele ajkule, malih različitih riba, meduza, do pingvina.

Kuvajćani imaju mnogo jedrilica, ali većina ih je non-stop u marini.