Aleksandra Marinjina (pravim imenom Marina Anatolijevna Aleksejeva), rođena je u Lavovu,1957. godine u poznatoj pravničkoj porodici. I sama je po obrazovanju pravnik, a dvadesetak godina je provela radeći u ruskom ministarstvu unutrašnjih poslova, stigavši tokom te karijere do čina potpukovnika.
Tokom devedesetih, njeni romani, obeležili su rusku književnu scenu. Pisani u krimi žanru, sa ozbiljnim uvidima u socijalnu patologiju ruskog društva i njegove surove tranzicije, a istovremeno s odličnim zapletima, karakterizacijama i ponešto dubljim književnim uvidima nego što to zahteva sam žanrovski obrazac, ovi romani su promovisali marinjinu u jednog od najzačajnijih i najprevođenijih savremenih ruskih pisaca.
Marinjina je do sada objavila dvadeset četiri romana koji su prevedeni na dvadesetak jezika i štampani u preko dvesta izdanja, u tiražu koji prelazi 26 miliona knjiga, što joj je donelo nadimak “ruska Agata Kristi”.
Rromani Aleksandre Marinjine kapitalizuju sentiment nostalgije, tipičan za 1990-e, da bi bolje protumačile postsovjetsku stvarnost rusije. u njima se kombinuju elementi klasične misterije, “tvrdog” detektivskog romana i sovjetskih detektiva na način koji najbolje odražava čežnju za sovjetskom prošlošću.
Glavni junak svih ovih knjiga, moskovska policijska inspektorka anastasja kamenska, sasvim u tradiciji savremenih američkih i britanskih detektiva, pokušava da utvrdi ne samo ko je učinio, već i zašto, koristeći se pri tom savremenim istražnim procedurama, ali često i bivajući sama protiv svih.
Važniji romani: Šestokrili serafim (1992), Igra na tuđem terenu (1993), Ukradeni san (1994), Stilista (1996), Smrt i malo ljubavi (1995), Crna lista (1995), Iluzija greha (1996), Umro sam juče (1997), Rekvijem (1998), Fantom secanja (2001), Svako za sebe (2002), Zaključana vrata (2003), Koautori (2004).
"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"