Amin Maluf

Amin Maluf je Libanac rođen 1949. u Bejrutu od roditelja Arapa katoličke vere. Studirao je sociologiju i ekonomiju, bio je u svojoj zemlji novinar i ratni reporter, a 1977, pred užasima građanskog rata u svojoj zemlji, prebegao je s porodicom u Pariz. Od tada je malo putovao, a deo godine provodi u svojoj kući na ostrvu Re, na Atlantiku. Piše na izvrsnom francuskom, koji mu nije maternji jezik. Postigao je veliki svetski uspeh esejom Krstaški ratovi u očima Arapa (1983). Potom je objavio nekoliko romana, koji se danas čitaju širom sveta: Leon Afrikanac (1986), Samarkand (1988), Vrtovi svetlosti (1991), Taniosova stena (1993), Levantski đerdan (1996), Baldasarovo putešestvije (2000), Dezorijentisani (2012). Za roman Taniosova stena dobio je Gonkurovu nagradu, najveće francusko književno priznanje. Za esej Poremećenost sveta dobio je francusku nagradu „Knjiga i prava čoveka“. Postao je član Francuske akademije 2011. godine.

Samarkand, to je Persija Omara Hajama, pesnika vina, slobodnog mislioca, genijalnog astronoma, ali i Persija Hasana Sabaha, osnivača reda asasina, najstrašnije sekte u Istoriji.
Samarkand, to je Orijent XIX veka i početka XX, putovanje u svet u kom su snovi o slobodi oduvek uspevali da odole utvarama.Samarkand, to je pustolovina jednog rukopisa nastalog u XI veku, izgubljenog prilikom mongolskih upada i ponovo pronađenog šest vekova kasnije.Još jednom, vodeći nas putem svile kroz najzanosnije gradove Azije, Amin Maluf nas oduševljava svojim izvanrednim pripovedačkim darom.Amin Maluf je danas jedan od najznačajnijih svetskih pisaca. Njegova prva knjiga, Krstaški ratovi viđeni očima Arapa, već je postala klasično delo.



https://mega.nz/#!xvRRUYAI!Ef_aYcTzewPRq-tuYyGb4d8dvHRyYrRWzSyDxbXwK7g

Ova izmišljena autobiografija dio je jedne istine. 1518. godine magrebski ambasador vraćajući se s hodočašća iz Meke biva zarobljen od sicilijanskih gusara i kao rob poklonjen Leonu X, velikom papi renesanse. Taj putnik imenom Hassan-al-Wazzan postao je geograf Giovanni Leone da Medici, zvan Lav afrički. Čovjek Istoka i zapada, čovjek afrike i Evrope, Lav Afrički je, na određen način, prethodnik kozmopolitskog humaniteta današnjice.




https://mega.nz/#!AuRBAIDA!tNwNdrp5QCvBbPGx-THtURmf7mYvfN6WSS455hUC7rE

Otisnuvši se na put uoči 1666, godine Antihrista, pripovedač ove povesti, Baldasar Embrijako, Ðenovljanin sa Orijenta i trgovac retkostima, traga za jednom tajanstvenom knjigom koja navodno može doneti spas svetu u rasulu. Ali nesumnjivo traga i za onim što još može pružiti smisao njegovom sopstvenom životu.Tokom svog putešestvija, od Biblosa, preko Mediterana i dalje, Baldasar krstari zemljama u propasti, gradovima u plamenu, zajednicama u očekivanju čuda. Doživljava strah, prevaru i razočarenje; ali i ljubav, u trenutku kad joj se više nije nadao.



https://mega.nz/#!5rJhFQRL!0DYkggU52Fr6326YTrSMeuT-Wztgo4AICleBuqkj7QE

Polazeći od bezazlenog pitanja koje mu često postavljaju, francuski akademik Amin Maluf istražuje pojam identiteta, strasti koje identitet budi i smrtonosne posledice. Zašto je toliko teško da prihvatimo sve naše pripadnosti? Zašto samopotvrđivanje mora biti tako često praćeno negiranjem drugog ili drugačijeg? Hoće li u našem društvu uvek biti nasilja, samo zato što nemamo svi istu veru, boju kože ili izvornu kulturu? Hoće li postojati zakon prirode ili zakon istorije koji će osuditi ljude koji se međusobno ubijaju u ime svog identiteta?

Ubilački identiteti, knjiga mudrosti i lucidnosti, zabrinutosti ali i nade, pokazuje nam kako se identitet s vremenom menja i može da modifikuje ponašanje. Poziva nas na izgradnju novog humanizma koji u isto vreme odbija planetarnu uniformisanost i povlačenje u „plemena“.



https://mega.nz/#!A2RFzCyA!xu3wPvTqPNbz7-1t_gq--IEofwUrJJTXWeX4CxpfuUw