Karavađo

O njegovom uticaju na istoriju umetnosti, slavni francuski kritičar Andre Bern-Džofrej je zapisao: “Ono što započinje sa Karavađovim delima je jednostavno – moderno slikarstvo”. Slavljen i osporavan, uvek kontroverzan, a po prirodi prgav i eksplozivan, Karavađo je vodio sve samo ne “običan život umetnika” i tek je u moderno vreme stekao status velikana baroknog slikarstva.

Umetnik koga danas poznajemo po imenu Karavađo rođen je kao Mikelanđelo Merizi. Karavađo je verovatno nadimak koji je dobio po malom istoimenom gradiću u kom je rođen.

O njegovom detinjstvu ne zna se mnogo sem da je njegova porodica stradala kao žrtva kuge od koje su mu umrli otac, baba, deda, ukaj, a neki izvori pominju i majku. Kako bilo, izvesno je da je do svoje 13 godine Karavađo ostao potpuno sam.

Ovaj period njegovog života nije naročito poznat. Imao je 21 godinu kada je kao mladi umetnik došao u Rim i nekoliko godina proveo radeći za poznatije majstore. U tom periodu jedva je sastavljao kraj s krajem, ali je polako postajao poznat na rimskoj umetničkoj sceni pre svega po brzini i veštini kojom je slikao.

Njegov rad uskoro je privukao pažnju kardinala Frančeska del Montea koji je naručio već slavne slike poput “Muzičara”, “Lautiste” i “Svetog Franje u zanosu”. Takođe je angažovan i na projektu dekoracije kapele Kontareli u crkvi Svetog Luiđija dei Franćezija u Rimu.

Del Montea mu je postao patron, a za Karavađa, to je bila odskočna daska.
(izvor, istorijskizabavnik.rs)