Žene koje su obeležile istoriju

„Žena stoji kao kapija na izlazu, kao i na ulazu ovog sveta.“
Ivo Andrić

Istorijske ličnosti, kao i naši savremenici, saglasni su u činjenici da se ženska moć otelotvoruje u lepoti, strastvenosti i šarmu, ali i u mogućnosti da utiče na ključne civilizacijske događaje.
Ljudi stvaraju dela, a žene ljude, rekao je Roman Rolan. Međutim, postoje žene koje su stvarale, ali i uništavale dela i ljude. I niko na njih nije mogao da bude imun. Iako se smatra da je moć rezervisana za muškarce, postoje dame koje su dale snažan pečat vremenu u kom su živele. Uticajem i harizmom uspevale su da se izbore za najznačajnije pozicije u društvu. Ono što je zajedničko svima njima jeste to da se nijedna nije prepustila ukorenjenom mišljenju, svaka je dala svoj maksimum, radila na sebi, ostavila trag i učinila svet lepšim i boljim mestom za život.
Postojalo je i postoji niz žena koje su upravljale sudbinom naroda i koje to i danas čine, žena koje su bile majke svojoj deci i svom narodu kojim su vladale, žene koje su bile i kroz istoriju ostale uzor mladim devojkama da razviju svoje potencijale, da se obrazuju i budu uspešni lideri.


1. Kleopatra (69. godina pre nove ere – 30. godina pre nove ere).
Poslednja naslednica faraona, iako nije bila blagoslovena fizičkom lepotom, govorila je devet jezika i ostala je upamćena kao žena čijem šarmu nisu odoleli imperator Julije Cezar i Marko Antonije. Na presto je došla kada je imala sedamnaest godina, ali je morala da se uda za svog pet godina mlađeg brata Ptolemeja XIII. U početku je vladala samostalno, ali kada joj je muž ojačao, bila je proterana iz zemlje. Vratila se na impresivan način. Naime, u Egipat je dolazio Julije Cezar, a kako bi se srela s njim, verne sluge morale su da je prokrijumčare u tepihu i tek pred njim su je odmotali. On je bio fasciniran Kleopatrom, postali su ljubavnici i ona mu je rodila sina. Posle njegove smrti, osvojila je Marka Antonija koji ju je isto tako bezuslovno voleo. Poput Cezara, zbog nje je izgubio pristalice, rat, državu i na kraju život. Rodila mu je troje dece, a umro je na Kleopatrinim rukama tako što je sebi mačem probušio utrobu, dok je ona skončala od ugriza kobre koju su sluge prokrijumčarile u njenu sobu da ne bi pala u ruke osvajačima.

2. Marija Magdalena (4. godina pre nove ere – 40. godina naše ere).
Istorijske činjenice u vezi s Marijom Magdalenom obavijene su misterijom jer se pouzdano ne mogu utvrditi. Ipak, iz jevanđelja i drugih izvora poznato je da je ona bila jedna od najodanijih Isusovih sledbenika. Bila je poznata kao žena na lošem glasu, a neka nedavna istraživanja pokazuju da ona ipak nije bila prostitutka, kako je jedno vreme sugerisano.
Prema jevanđeljima po Marku i Luki, ona je zahvaljujući potpunoj odanosti Hristu zaslužila pun oprost grehova. Opisana je kao vizionar i vođa ranog hrišćanskog pokreta, koju je Isus voleo više od ostalih pratilaca (spekulacijama o njihovom odnosu bavi se i Den Braun u bestseleru „Da Vinčijev kod“, po kojem je snimljen i istoimeni film). Marija Magdalena je stajala pored Isusa kada je razapinjan i bila je prva koja je videla njegovo vaskrsenje.

3. Jovanka Orleanka (1412–1431).
Mitska zaštitnica Francuske postala je poznata kada je dobila „nebeske vizije“ zahvaljujući kojima je imala snagu i volju da povede francuski narod u ustanak protiv engleske okupacije u 15. veku. Imala je samo 17 godina kada se našla na čelu francuskih pobunjenika u borbi za nezavisnost. Ime je dobila po čuvenoj bici za Orlean, kada je za samo devet dana bitno podigla moral francuskih boraca i oslobodila grad. Englezi i francusko sveštenstvo su je nakon hapšenja osudili zbog veštičarenja na nameštenom sudskom procesu.
Godine 1920. proglašena je za sveticu i zaštitnika Francuske.

4. Klara Cetkin (1857–1933).
Klara Cetkin je u SPD-u sa Rozom Luksemburg, bliskom prijateljicom i poverenicom, bila jedna od glavnih ličnosti levog revolucionarnog krila partije.
Cetkinovu je veoma interesovala ženska politika, uključujući borbu za ravnopravnost i pravo glasa za žene. Razvila je socijaldemokratski ženski pokret u Nemačkoj; od 1891. do 1917. pisala je za SPD-ove ženske novine Die Gleichheit (Jednakost). Godine 1907. postaje vođa novoformirane „Ženske kancelarije“ u SPD-u. Organizovala je proslavu prvog Međunarodnog dana žena, 8. marta 1911.

5. Majka Tereza (1910–1997).
Časna sestra koja je život posvetila borbi za prava siromašnih postala je globalni simbol solidarnosti, skromnosti i dobre volje. Kroz rad u misionarskim organizacijama u Kalkuti u Indiji, ona je lično odgovorna za pomoć hiljadama gladnih i siromašnih, za šta je dobila i Nobelovu nagradu za mir 1979. godine.
O njenom odrastanju se zna vrlo malo, ali je poznato da je rođena 1910. godine u albanskoj porodici u Skoplju u Makedoniji, koja je tada bila deo Srbije. Sa 18 godina je s grupom opatica otputovala u Irsku, a zatim i u Indiju, gde se i zvanično zaredila. Ljubav ne može da opstane sama jer onda nema smisla. Ljubav mora da pređe u akciju, a ta akcija se zove pomoć, govorila je majka Tereza.

6. Marija Kiri (1867–1934).
Marija Kiri je bila prva žena dobitnica Nobelove nagrade i prva osoba koja je ovo priznanje osvojila iz dve oblasti. Prvu je dobila za istraživanja u oblasti radioaktivnosti (fizika, 1903), a druga je bila iz hemije 1911. godine. Nekoliko godina kasnije doprinela je razvoju prvih mašina sa iks zracima. Rođena je kao Marija Sklodovska u Varšavi 1867. godine, a u Parizu je upoznala svog budućeg muža, takođe naučnika, Pjera Kirija.
Tokom cele briljantne karijere stalno se suočavala sa osporavanjima muškaraca iz naučnog sveta, iako je pomerila granice nauke. Prvi hemijski element koji je otkrila nazvala je polonijum. U rodnoj Varšavi je 1923. godine osnovala Institut za radijum, današnji Institut za onkologiju „Marija Sklodovska Kiri“. Tokom Prvog svetskog rata zalagala se za upotrebu prenosivih jedinica za radiografiju („mali Kiriji“) za lečenje ranjenih vojnika.

7. Margaret Tačer (1925–2013).
Prva žena premijer Velike Britanije obeležila je svetsku politiku tokom osamdesetih godina. Okosnicu njene politike činila je vera u odgovornost pojedinaca za njegove postupke, kao i u slobodno tržište. Bila je poznata po savezništvu s predsednikom SAD Ronaldom Reganom, s kojim je udarila temelje neoliberalne ekonomske politike. Važila je i za skeptika kada je reč o proširenju Evropske unije.
Vodila je rat protiv Argentine zbog Folklandskih ostrva, a postala je zloglasna i po nepopustljivosti prema rudarima koji su nedeljama štrajkovali glađu, ali ona u svom prepoznatljivo krutom stilu nijednog trenutka nije popustila. Iako je mnogi žestoko kritikuju, u Britaniji je pamte po tome što je ponovo oživela britansku ekonomiju i od te zemlje ponovo napravila svetsku silu. O njenom životu snimljen je film, u kojem  „gvozdenu lejdi“ igraa holivudska zvezda Meril Strip.

8. Koko Šanel (1883–1971).
Jedna od najinovativnijih modnih kreatorki bila je Koko Šanel, koja je oblikovala stil oblačenja žena u 20. veku.
Njene ideje bile su revolucionarne u dotad prilično strogom odevanju žena, a posebno burne reakcije izazvale su njene intervencije kojima je muške odevne predmete redizajnirala i prilagođavala ih ženama.

9. Merilin Monro (1926–1962).
Jedna od najvećih filmskih zvezda u istoriji kinematografije rođena je kao Norma Džin Bejker u siromašnoj američkoj porodici, ali je brzo i lako dostigla svetsku slavu.
Filmovi „Muškarci više vole plavuše“ i „Kako se udati za milionera“ lansirali su je u sam vrh najtraženijih holivudskih zvezda, čemu su obilato pomogli i brojni foto-sešni za prestižne magazine.

10. Indira Gandi (1917–1984).
Godine 1966. Indira Gandi je postala predsednik Vlade Indije. Od tada, pa sve do svoje tragične smrti s manjim prekidima će vladati mnogoljudnom Indijom.
Ceo svoj život provela je u borbi za prosperitet naroda Indije. Skoro dve decenije bila je na čelu države, druge u svetu po broju stanovnika. Imala je veliku vlast i moć, ali joj je život ipak bio tužan i nesrećan. Na njenu sahranu 1984. godine, posle atentata koji su izvršili ekstremno Siki, došli su najviši državnici iz sto svetskih zemalja.

ISKUŠENICE STAROG VEKA

Prva fatalna žena bila je Lepa Jelena, odnosno Helen of Troy, po grčkoj mitologiji ćerka Zeusa i Lede, žena spartanskog kralja Menelausa. Još od rane mladosti odlikovala se nesvakidašnjom lepotom i gracioznošću. Helenu su prosili najugledniji grčki junaci, pa je njen očuh Tyndareos, po Ulyssejevom savetu, pre donošenja odluke o prosidbi svečano zakleo prosce da svi brane Helenu i njenog izabranika, ko god da on bude. Ona se odlučila za Menelausa koji je nasledio presto u Sparti. Kada ju je princ Paris oteo, tačnije zaveo i odveo u Troju, svi nekadašnji prosci održali su reč i sa Menelausom krenuli u rat koji je trajao deset godina. Istorija je ispisana imenima jakih žena čvrste volje koje su koristile zavodljivost, promoćurnost, inteligenciju i lepotu kao svoja glavna oružja. Primera ima mnogo, a niz bi mogla da započne prefinjena kurtizana Phrine čiji je lik poslužio kao inspiracija za stvaranje najvažnijih umetničkih dela antičke Grčke.



Nije bila robinja, već slobodna, školovana žena, što je bilo neobično u tadašnjoj Atini. Njeno društvo činili su znameniti ljudi, a bila je ljubavnica i muza velikog vajara antike Praxitelesa koji je njen lik ovekovečio na skulpturi Colonnina Venera, ali i najslavnijeg slikara Apellesa kome je poslužila kao inspiracija za poznatu sliku Anadiomena, nazvanu i Venera koja se rađa iz mora. Kada je negde između 350. i 340. godine pre nove ere izvedena pred atinski sud pod optužbom da je uvredila božanstva, njen branilac i tadašnji ljubavnik Hiperid obnažio ju je pred porotom uzvikujući: Kako jedna ovaka lepotica može da uvredi bogove? Na taj način bila je spasena od smrtne kazne. Međutim, ona koja je mnogo važnija za istoriju, posebno kada je reč o hrišćanstvu, jeste Maria Magdalena.



Ona je bila vernica, a istovremeno i prostitutka, bliska učenica i pratilja Isusa Hrista. Pravoslavna crkva smatra je ravnoj apostolima, dok je neke frakcije odbacuju i negiraju njenu važnost i postojanje. Pojedini izvori ukazuju na to da je čak bila Isusova supruga koja mu je rodila dete, a čiji potomak i danas živi. Maria je navodno bila prva koja je Isusa upozorila na izdaju jednog od njegovih učenika.

ĆERKA BOGA SUNCA

Egipatska kraljica Cleopatra i danas je inspiracija mnogim umetnicima. Poslednja naslednica faraona, iako nije bila blagoslovena fizičkom lepotom, govorila je devet jezika i ostala je upamćena kao žena čijem šarmu nisu odoleli imperator Julius Ceasar i Mark Antoniy. Na presto je došla kada je imala sedamnaest godina, ali je morala da se uda za svog pet godina mlađeg brata Ptolemeya XIII. U početku je vladala samostalno, ali kada joj je muž ojačao, bila je proterana iz zemlje. Vratila se na impresivan način. Naime, u Egipat je dolazio Julius Ceasar, a kako bi se srela s njim, verne sluge morale su da je prokrijumčare u tepihu i tek pred njim su je odmotali. On je bio fasciniran Cleopatrom, postali su ljubavnici i ona mu je rodila sina. Posle njegove smrti, osvojila je Marka Antoniya koji ju je isto tako bezuslovno voleo. Poput Ceasara, zbog nje je izgubio pristalice, rat, državu i na kraju život. Rodila mu je troje dece, a umro je na Cleopatrinim rukama tako što je sebi mačem probušio utrobu, dok je ona skončala od ugriza kobre koju su sluge prokrijumčarile u njenu sobu da ne bi pala u ruke osvajačima. Sledeća koja je ostala upamćena po svom umeću i lepoti bila je Virginia Oldoini, grofica od Kastiljonea. Smatrali su je najfatalnijom ženom tog vremena, a nakon samo jedne strasne noći koju je provela u krevetu Napoleona III, ubedila ga je da podrži ujedinjenje Italije.

SJAJ I BEDA HAREMA

I u muslimanskom svetu, gde su bogataši i vladari imali velike hareme, žene su često igrale presudnu ulogu. Arapkinja Hazuran, junakinja priča iz Hiljadu i jedne noći, bila je ljubavnica bagdadskog kalifa, a posle njegove smrti na presto je dovela svoju decu i godinama umesto njih vladala zemljom. Žena iz senke koja je zavodništvom, manipulacijom i lepotom upravljala bolje od svakog muškog vladara bila je  Roxelana, robinja koja je postala nemilosrdna savetnica turskog sultana Suleimana The Magnificentog.
On je bio na čelu Otomanskog carstva koje se prostiralo na teritoriji Evrope, Azije i Afrike, a 1521. godine njegova vojska zauzela je Beograd i Srbija je pod turskim ropstvom ostala pet vekova. Uprkos urođenom smislu za osvajanje teritorija, Suleiman nije uspeo da odoli manipulaciji žena čiju je volju nesvesno provodio. Roxelana, čije je pravo ime bilo Aleksandra Lisowska, rođena je na teritorije današnje Ukrajine, gde je zarobljena i nakon toga prodata na pijaci robova u Istanbulu. Kupio ju je veliki vezir Ibrahim-paša i poklonio svom prijatelju Suleimanu The Magnificentom. Iako je u haremu bila sa 400 konkubina, Roxelana je uspela da se nametne. Prilikom javnih nastupa, sultan ju je vodio sa sobom jer je umela lepo da priča, a 1534. upriličili su i venčanje. Ona je bila vrlo okrutna i hladna žena: osvetila se Ibrahim-paši tako što je izdejstvovala njegovo ubistvo, a navodno je naterala Suleimana da ubije i svog najstarijeg sina, pa je tako obezbedila presto njenim naslednicima Bayazidu i Selimu.

SA KRALJEVSKIH DVORA

Sigurno da ne postoji osoba koja nije čula za Marieu Antoinetteu.
Njeno ime danas je sinonim za luksuz i ekstravaganciju na račun izgladnelog naroda. Ostala je upamćena kao poslednja i najomraženija kraljica apsolutističke Francuske. Tokom svog života i nakon smrti, Marie Antoanette je za jedne predstavljala simbol svega dobrog, a za druge svega što je loše kada je reč o monarhiji. Bila je udata za Louisa XVI s kojim je provela dvadeset godina, ali je spisak njenih ljubavnika impozantan, kao i broj haljina koje je posedovala. Pojedini biografi tvrde i da je u toku jednog dana umela da bude sa nekoliko različitih partnera.
Jedna druga Francuskinja ostavila je drugačiji utisak na svoje savremenike – Joan Of Arc. Iako je bila poreklom iz siromašne porodice, sa samo sedamnaest godina uspela je da Francuzima donese pobedu nad nadmoćnom britanskom vojskom. Proglašena je za vešticu i spaljena na lomači 1430. godine, ali je danas nacionalna heroina Francuske. Iako je sa ovog sveta otišla kao devica, za Joan su mnoge vojskovođe uzdisale, a prednjačio je sam kralj Carlo VII koji je čak i izdržavao čitavu njenu familiju, ali nije učinio ništa da bi je spasao od smrti.

SAVREMENO DOBA I PRVE DAME

Prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu bila je Marie Curie čiji je životni san bio da postane fizičarka. U Parizu je upoznala Pierrea Curieja, za koga se udala i s kojim je dala veliki doprinos nauci. Za razliku od svojih prethodnica, njen život nisu karakterisala burna ljubavna iskustva, ali je sa suprugom delila emocije koje su, doduše, bile lišene strasti. Međutim, nakon njegove smrti naučnica je uplovila u vezu s njegovim učenikom Paulom Langevinom koji je bio oženjen i pet godina mlađi. Naravno, to otkriće izazvalo je veliki skandal među učenim ljudima tog doba.
Kada je reč o prvim damama Amerike, po političkom uticaju izdvaja se Eleanore Roosevelt. Bila je i jedna od prvih žena primljenih u Senat 1911, pre nego što je postala prva dama Amerike. Mnogo je pomagala u radu svom suprugu Franklinu Rooseveltu, mada su se žene  drugih predsednika deklarisale kao domaćice. Posle smrti svog supruga, nastavila je da bude aktivna u političkom životu.
Međutim, definitivno najpoznatija prva dama Amerike bila je Jackie Kennedy. Ona nije imala gotovo nikakav politički uticaj, ali je posedovala odličan smisao za modu i lansirala je sopstveni stil. Johna F. Kennedya upoznala je na fakultetu i s njim je ostala sve do Johnove smrti, bez obzira na njegove mnogobrojne prevare. Međutim, ono što je šokiralo svet bila je vest da se dobra Jackie, neposredno nakon muževljevog ubistva, preudala za zloglasnog grčkog zavodnika i kontroverznog biznismena Aristotela Onasissa, ali brak je potrajao samo sedam godina i završen je skandaloznom parnicom.
Bivša prva dama Francuske, glumica i pevačica Carla Bruni, najistaknutija je žena poslednje decenije. Intrigirala je javnost i pre nego što je ušla u vezu sa u to vreme oženjenim predsednikom Nicolasom Sarkozyem. Često se opijala, skidala gola, menjala partnere i na kraju ostvarila plan da postane prva dama. On se zbog nje razveo, potom su stupili u brak i Carla mu je rodila dete. Nicolas je vremenom sve više gubio podršku javnosti, da bi na kraju izgubio I izbore. I kada su svi očekivali da će nestašna Italijanka ubrzo potražiti novo gnezdo, ona je nakon samo osam meseci od rođenja svoje ćerkice Giulie obelodanila da je ponovo u drugom stanju.
Od pevačica, žena koja je već skoro pola veka uspeva da ostane na vrhuncu slave jeste neponovljiva Madonna. Kada se početkom osamdesetih pojavila na sceni u korsetima koji više otkrivaju nego što pokrivaju, svet je bio zabezeknut. Ona je kulturološki fenomen koji se već uveliko izučava na prestižnim svetskim univerzitetima, a kolumnista američkog Playboya ocenio je da naše doba čini autentičnim samo jedna pojava, a to je Madonna. Za jedne ona je ikona popa, za druge feminizma, za neke simbol postmodernizma, seksualne manjine takođe je smatraju svojom fanom, a sve je više i onih koji je vide kao predstavnika nove duhovnosti. Međutim, ona je veoma slobodna i po pitanju seksualnog opredeljenja. Bila je sa muškarcima i ženama, slikala se gola, a to rado čini i nakon što je proslavila pedeseti rođendan.  Udavala se dva puta, najpre u dvadesetim godinama za glumca Seana Penna od koga se razvela zbog tuča i svađa, a onda je u tridesetim rodila ćerku Lourdes Leon iz veze sa Carlosem Leonom, svojim ličnim trenerom koji je kasnije postao glumac. U četrdesetim je njen izbor bio britanski reditelj Guy Ritchie kome je takođe rodila sina Rocca, u pedesetim se razvela i našla Jesusa Luza, dečka koji je duplo mlađi od nje.
Ovo su žene koje su obeležile vremena, ljude, ali i istoriju. Da njih nije bilo, svet bi izgledao drugačije i razvijao bi se u nekom drugom smeru. Svaka od njih posedovala je moć da fascinira svet oko sebe, ali i da ostavi neizbrisiv trag sve do današnjih dana.

Žene iz senke
Ni srpska istorija nije lišena ženskih likova koji su je obeležili i uticali na njen pravac. Svakako među najupečatljivijim ženama koje su vukle konce iz senke bila je Prokleta Jerina. Poreklom Grkinja, supruga despota Đurđa Brankovića, u narodu je ostala upamćena kao omražena ličnost koja je siromašno stanovništvo terala da zida tvrđave po Srbiji, a najpoznatija je zdanje Jeringrad u Smederevu.
Kako legenda kaže, život je okončala tako što ju je otrovao najmlađi sin Lazar s kojim se borila oko prestola. Nasuprot nje, omiljena je bila kneginja Milica, žena srpskog kneza Lazara i pravoslavna svetiteljka. Njen otac je bio knez Vratko, poznat kao Jug Bogdan, koji je pripadao lozi Nemanjića. Nakon pogibije kneza Lazara u Kosovskom boju 1389. godine, kneginja Milica preuzela je njegove državne poslove. Kada je njen sin Stefan porastao i postao vladar, Milica je napustila državne poslove i zamonašila se u manastiru Ljubostinja, gde je ostala do smrti. Najkontroverznija ženska ličnost, kada je ovdašnja istorija u pitanju, bila je Draga Mašin.
Opisivali su je kao lepu, energičnu, strastvena i izuzetno ambiciozna ženu koja je život okončala u 37. godini tokom Majskog prevrata, kada je sa svojim suprugom, kraljem Aleksandrom Obrenovićem, iskasapljena na dvoru. Plemstvo i narod je nisu voleli jer je bila deset godina starija od Aleksandra, ali je bila i udovica jer se njen prvi suprug ubio nakon što ga je ona ostavila. Najpoznatija i najtajanstvenija žena socijalističke Jugoslavije, Jovanka Broz, već tri decenije ćuti o tome kako je živela i zašto se rastala sa Josipom Brozom Titom.
Mnoge kontroverze obavijaju njen život, pa je opisuju kao zaverenicu i zatočenicu, nezgodnog svedoka, moćnu i opasnu vladarku iz senke, ali i tragičnu žrtvu sopstvenih emocija. Na kraju rata 1945. u Maršalatu gde je radila kao domaćica, upoznala je i zavolela Tita. Venčali su se 1952, ali nisu imali dece. Nije bila omiljena od strane njegovih bliskih saradnika, a navodno je imala sukob s admiralom Vilovićem, Titovim ađutantom, kojeg je pljunula. Do Titove smrti živeli su odvojeno, a nakon raspada Jugoslavije ostala je u izolaciji, nema za medije i sve one koji se pitaju šta se dešavalo s njom i njenim suprugom. Možda najmoćnija i najmračnija žena iz senke bila je Mirjana-Mira Marković, supruga bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. Njegovi bliski saradnici tvrde da je upravo ona donosila sve važnije odluke i bila njegov najbliži savetnik. Osnovala je stranku koju je nazvala JUL, a nakon Slobodanovog odlaska u Hag gde mu je suđeno za ratne zločine i gde je umro, sa sinom Markom pobegla je u Rusiju

Mata Hari - od glamura i erotike do špijunaže i streljačkog voda



Jedna od najmisterioznijih ličnosti 20. veka i žena od čijeg šarma i lepote niko nije mogao da se odbrani već decenijama inspiriše pisce i filmadžije širom sveta. Ovo je njena priča.

Mata Hari, glamurozna kurtizana i špijunka iz Prvog svetskog rata, rođena je 7. avgusta 1876. u Holandiji.

Bivša žena holandskog pukovnika počela je da radi za nemačku tajnu službu u prvim godinama 20. veka, dok je nastupala u Berlinu.

Iako nikad nije do kraja razjašnjena njena obaveštajna aktivnost - Francuzi su je na osnovu navodnog priznanja 1917. streljali zbog špijunaže.Od tada, pa čitav vek kasnije, ova egzotična plesačica poznata po pohotnom načinu života, bila je inspiracija više od 250 knjiga, biografija i filmova. Jedan od najpoznatijih je Mata Hari sa Gretom Garbo u glavnoj ulozi.

U 100 reči - pionirka striptiza i špijunaže

Mata Hari, koja je postala sinonim za atraktivnu špijunku, rođena je kao Margaret Zele u holandskom gradu Leuvardenu.

Egzotičnim plesom, neskrivenim šarmom i izazovnim nastupima zavodila je generale, ministre i bogataše tog vremena.

„I bez špijunaže, Mata Hari bi bila upamćena zbog toga što je radila u prestonicama Evrope početkom veka", rekao je Hans Grenveg, kustos lokalnog muzeja u Leuvardenu.

Kako kaže, ona je „manje-više izmislila striptiz kao formu plesa".

„U albumima koje smo prikazali na izložbi, mogu se videti brojni novinski članci i fotografije. Bila je u pravom smislu selebriti", dodao je on za BBC.

U 300 reči - za koga je špijunirala
Iako je više od dve godine bila i pod budnim okom MI5 - britanske tajne policije - u njihovim arhivama zabeleženo je da nikada nisu nađeni dokazi da je prenela bilo kakve informacije od vojne važnosti.

Agenti su dva puta i ispitivali atraktivnu špijunku, ali nisu uspeli da saznaju ništa o njenim navodnim špijunskim aktivnostima.

Pažnju britanskih špijuna prvi put je privukla u decembru 1915. godine, kada je uhapšena u luci Fokston na jugu Engleske, dok je pokušavala da se ukrca na brod za Francusku.

Tokom ispitivanja, priznala je jedino da ide kod ljubavnika u Hag, ali ništa više od toga.

Inspektor, kapetan S. S. Dilon, zapisao je u izveštaju: „Iako je imala dobre odgovore na svako pitanje, ipak mi je ostavila sumnjiv utisak".

„Kako ni posle pažljivog ispitivanja nisam otkrio ništa, smatrao sam da nije bilo osnova da je sprečim da se ukrca", dodao je.

Njegovom oku nije promaklo da je „zgodna, odvažna i lepo i moderno odevena", kao i da je nosila bundu od krzna rakuna u skladu sa šeširom.

Agenti su je ipak pratili i od doušnika saznali da je u Hagu dobijala novac od ambasade Nemačke.

U obaveštajnom dosijeu iz 1916. navodi se da je „bila u vezi sa visoko pozicioniranim ljudima i da je tokom boravka u Francuskoj upoznala mnoge francuske i belgijske oficire".

„Sumnja se da je bila u Francuskoj u važnoj misiji za Nemce", navodi se u izveštaju, dodajući da će pratiti situaciju.

U novembru 1916. godine, britanske vlasti iskrcale su Matu Hari iz parovoda u luku Folmaut na putu iz Španije za Holandiju, verujući da je u pitanju Klara Benediks, druga nemačka špijunka.

Odvedena je na razgovor sa MI5 i policijom, Agenti su pretresli i njenih deset kofera.

Rekla im je da je regrutovao belgijski oficir da radi u obaveštajnoj službi njegove zemlje, tvrdeći i da ju je francuski konzul u Vigu u Španiji pitao da špijunira ruske snage u Austriji.

Ponovo nije bilo dovoljno dokaza da je zadrže i vraćena je u Španiju.

U 500 reči - od „oka dana" do streljačkog voda
Odrasla je u imućnoj porodici.

Još kao dete se, zbog crne kose, izdvajala među bledim i plavokosim vršnjacima.

Čitav njen život biće drugačiji od ostalih, ali i tragičan. Već sa 16 godina izbačena je iz škole za učiteljice, zbog afere sa oženjenim direktorom škole.

Odatle se preselila u Hag, tadašnji centar kolonijalnih zvaničnika koji su službovali u holandskoj Istočnoj Indiji (današnja Indonezija).

Kada je imala 18 godina, u oglasima je videla oglas pukovnika Rudolfa Meklauda koji je tražio „ženu prijatne spoljašnjosti".

Shvatila da je to put ka uspehu.

Šest dana posle upoznavanja, bili su vereni. Iako je sa njim otišla da živi na Javi i Sumatri, taj brak Margaret nije doneo mnogo sreće.

Već 1902. se razvode i ona sledeće godine odlazi u Pariz gde postaje plesna diva, nastupajući nekad gotovo naga - samo sa dragim kamenjem po telu.

Sebi daje novo ime - Mata Hari. U bukvalnom prevodu Mata Hari znači „oko dana", što je malajski izraz za Sunce.

Francuske vlasti je hapse 1917. godine i za nekoliko meseci, osuđena je na smrtnu kaznu. Umesto publike, poslednji put je, u 41. godini, pred njom je stajao streljački vod.

U izveštaju francuskih obaveštajaca koji je prikazan kolegama iz MI5 navodi se:

„Mata Hari je danas priznala da ju je za nemačku tajnu službu vrbovao konzul Kremer iz Amsterdama."

Priznala je da je slala „sve informacije koje je mogla da pribavi", ali je naglasila da među njima nije bilo vojnih tajni.

Ona je prva pesnikinja koju istorija poznaje, a potiče čak iz davne Mesopotamije: Ko je Enheduana?


Akadijska princeza, čiji je jedan potpis bio dovoljan da započne istoriju

Priča o Enheduani i o tome zašto je ona istaknuta u istoriji, vodi nas u doba 23. veka pre nove ere. Enheduana je bila ćerka Sargona Velikog, koga često opisuju i kao osnivača velikog carstva, kao i princeza Akadije, mesopotamijskog regiona.

Spoj slogova koji čine njeno ime nose zasebna značenja: En-vrhovna sveštenica; Hedu-ukras; Ana-nebesa.

Ona se smatra prvom književnom autorkom koja je poznata ljudskoj istoriji. Postoje pesme i priče koje datiraju još pre njenog vremena, ali je ona prva koja je ostavila svoj potpis i time obeležila svoja dela. To je bio jedan ogroman korak u ljudskoj istoriji, jer je prvi potpis pisanja iz drevnog doba.
Pored toga što je prva poznata autorka, Enheduana je bila princeza, pesnikinja, sveštenica, ratnik, vladar i astronom. Imala je važnu političku poziciju, koju je vešto držala zajedno sa svojim ocem.
Igrala je ključnu ulogu u povezivanju severnog mesopotamskog regiona Akada, gde je Sargon prvi došao na vlast, i onih teritorija koje je zauzeo kasnije na jugu. Povezivala je ljude spajajući njihova verovanja o sumerskoj boginji Inan sa verovanjima akadske boginje Ištar.

Te veze je opisivala u svojim književnim i verskim himnama i pesmama, stvorivši jedno zajedničko verovanje širom carstva.

"Isparavanje Inane" je njen najznačajni tekst, koji je uticao na pisanje himni na jedan specifičan način. Naime, delo je pisano u antičkoj formi, tako, da se odaje počast bitnim figurama u zemlji ili bogu.
Njeni tekstovi koji se oslanjaju na odavanje počasti boginji Inani su najstariji pisani opis božanstva. Enheduana je osećala ogromnu povezanost sa tom boginjom, zbog čega znamo nivoe svesti u društvu o duhovnom životu tada.
Imala je zadatak da pomiri dva boga, nakon što je njen otac osvojio drevni grad Ur, što je bio njen najvažniji zadatak koji je uspešno izvršila.
Enheduana je postavila standarde za poeziju i forme molitve, koje će kasnije uticati i na Bibliju, kao i celu svetsku književnost.
(izvor, Ona.rs)

LEPOTA KROZ ISTORIJU

Fatalne lepotice, vešte ljubavnice sa posebnim tajnama zavođenja, neverovatno harizmatične. Bile su često uzrok ratova, pobuna, tragedija i pobeda.Njihov hod i pogled sasvim su dovoljni da se na trenutak zaustavi svet. Da, njihovom pojavom zastane dah. Najveće zavodnice svih vremena među ženama nikada nisu bile omiljene, a muškarce su obarale sa nogu. Bilo da su vladale carstvima, špijunirale ili glumile, bile su inteligentne, vešte i ubedljive. Uvek misteriozne nikada do kraja nisu ni otkrile sve tajne svoje zanosnosti. Ne toliko lepe koliko privlačne znale su održati balans između svojih zahteva i potreba muškaraca. Znale su podvući se muškarcima pod kožu. Osuđivali su ih oni koje su odbacile, kao takve na kraju su ipak bile izigrane i najčešće su ostajale same, a težile su verovali ili ne samo da budu istinski voljene. To su žene koje su znale istinski da uživaju u životu. Nemajući vremena za spletke i osudu, znajući da je život suviše kratak i za njih same. Njihova snaga je u osmehu koji je vešto znao da prikrije svaku brigu običnog smrtnika, čineći njen život savršenim i nedodirljivim. Svi im se dive, žele ih i zamišljaju, jednostavno su ničije, a to ih upravo i učini večitim Boginjama. Kraljice mašte, užitaka, iluzija i očekivanja, takve su se rodile, to im je predodređeno. Mnogi  ih smatraju glupačama, nazivaju kurvama. Dok su predmet  maštanja muškarcima dok su sa drugom ženom, retko ko bi ih i odabrao za majku svoje dece. Zaključimo nimalo nije lako biti zavodnica, bacati pod noge sve te muškarce, kloniti se zavidnica koje teže biti predmet muške mašte, i naći istomišljenicu, ženu koja je moćna, ne glumi, zadovoljna je sama sa sobom i kao takva poistovećuje se sa njom.

Kleopatra

Po verovanju je bila veoma lepa, posedovala je znanje za zavođenje. Veoma mlada, već sa 12 godina, prepustila se čarima seksa i shvatila da joj je on najjači saveznik u borbi za osvajanje i očuvanje trona. Na egipatski presto je dospela sa svojih 18 godina i jedini način da po svaku cenu zaštiti svoju zemlju od rimljana bio je da osvoji slavne vojskovođe. Dakle, sa dugom crnom kosom, baršunasto nežnom kožom, vatreno crvenim usnama, tamnom šminkom na očima i jakim parfemima sa Istoka, uspela je osvojiti i Julije Cezara i Marka Antonija. U njima je ostavila trag kao egzotična, pametna i odlična ljubavnica. Svoje tajne zavođenja je učila od aleksandrijskih prostitutki, da bi podigla i hram ljubavi sa nekoliko desetina zgodnih robova sa kojima je uvežbavala sve ono što je naučila u teoriji. Bila je izuzetno inteligentan i zanimljiv sagovornik. Koristila je brojne afrodizijake da bi postigla uspeh u ljubavi. Njen zaštitni znak je bio ulje od jasmina, koje je nanosila na kosu i na grudi, pa čak i na jedra svojih brodova. Telo je negovala kremama sačinjenih od cimeta, meda i ljiljana. Još od Kleopatrinog vremena poznat je blagotvoran učinak meda i mleka na kožu. Svaki dan je uživala u višesatnim kupkama u mleku sa ružinim laticama. A da bi podigla libido konzumirala je sa partnerima sirće u koje je otapala bisere. Cezara je upoznala tako što se zamotala u tepih i naredila svojim  podanicima da je doslovno i lično dostave caru.

Jelena Trojanska

Lepa Jelena, u helenskoj mitologiji kći Zevsa i Lede, sestra blizanaca Kastora i Poluksa bila je oličenje ženske lepote. Pošto se njena lepota pročula, Jelenu su prosili najugledniji grčki junaci, pa je njen otac, po Odisejevom savetu, pre donošenja odluke svečano zakleo prosce da brane Jelenu i njenog izabranika, ko god da on bude, u svakoj nevolji. Ona se odlučila za Manelaja, koji je posle Tindarajeve smrti nasledio presto u Sparti i sa njim rodila ćerku Hermionu.Od antičkog kralja Sparte Manelaja, oteo ju je Paris, sin trojanskog kralja Prijama. Zbog ove otmice, prema legendi, izbio je Trojanski rat. Kad je Paris oteo i odveo Jelenu u Troju, svi nekadašnji prosci održali su reč i sa Manelajem, pod komandom njegovog brata Agamemnona, krenuli u rat. Tako je počeo Trojanski rat. Lepa Jelena je, prema Homerovoj “Ilijadi“, čeznula za porodicom i domovinom i kajala se zbog lakomislenosti dok je živela u Troji. Posle deset godina ratovanja, Grci su lukavstvom prodrli u Troju. Ostavili su drvenog konja pred zidinama Troje, koga su naivni trojanci uvukli i zidine grada. Četa grčkih vojnika koja je otvorila kapije grada, uz pomoć ostatka vojske, razorila je legendarnu Troju. Jelena i Manelaj su se srećno vratili u Spartu. Jelena je opevana u mnogim pesničkim i književnim delima i pominje se kao antički princip lepote. Mit ili istorija, pesničko viđenje ili legenda, Lepa Jelena je ušla u istoriju kao žena zbog koje je vođen prvi veliki rat uz strahovite žrtve i razaranja.

Carica Teodora

Sitna žena, lepog lica, izuzetnog intelekta i jake volje, koja se sa dna društvene lestvice uspela do carske krune. Upravo zbog ove mlade glumice-prostitutke iz Konstaninopolja donešen je zakon koji je senatorima zabranjivao brak sa njima. Poreklom sa Kipra, već u svojoj 13. godini je počela da se bavi “najstarijim zanatom“, hodajući majčinim stopama. U tadašnjem Konstantinopolju prodavačice ljubavi su bile klasirane, one najelitnije koje su pružale usluge bogatim i uglednim ljudima, takođe su bile veoma uvažene u društvu, i one najnižeg ranga, koje su opsluživale najsiromašnije, pa čak i robove. Teodora se upravo iz tog društvenog taloga izdigla zahvaljujući svojoj jakoj volji. Godinama je brzo napredovala sve dok konačno nije uspela da se domogne postelje cara Justijana, čije je srce veoma lako osvojila. Prema istorijskim zapisima tajna njene privlačnosti bila je u seksualnoj predigri, koja se sastojala od višečasovnog ljupkog razgovora sa muškarcem, a završavala je večerom od morskih plodova i jakog crnog vina koje je Teodora posluživala na svom nagom telu i na kraju partnera prstima hranila voćem. Verovala je da je miris kože vrlo važan, tako da se kupala nekoliko puta dnevno u mirišljavoj kupki od latica cveća i raznih začina. Sama je pravila aromatična ulja koja je utrljavala na grudi i donji deo stomaka.

Paolina Bonaparte Borgeze

Mlađa sestra Napoleona Bonaparte već sa 15 godina bila je velika zavodnica. Lepog lica, maslinaste puti, svetlo smeđih očiju, očaravajućeg osmeha sa blistavo belim zubima, itakako svesna svoje lepote, prema muškarcima se ponašala samouvereno i drsko. U Francuskoj  su tada bile popularne haljine sa dubokim izrezom, međutim uprkos tome njene dekoltirane toalete opisivane su kao besramne. Bila je obožavana u širokom krugu političara i tadašnje elite, a tu naklonost nije se stidela iskoristiti. Bila je toliko temperamentna ljubavnica da je posle svakog seksualnog čina satima potpuno nemoćno ležala bez ikakve moći da se pokrene. Tako ako je morala odmah nakon ljubavne igre napuštati postelju, iznosili bi je na nosilima. U 17. godini se udala za jednog generala, kome je rodila i sina. Nakon njegove smrti bila je dugo u žalosti jer joj brat Napoleon nije dozvoljavao da se kompromituje sa muškarcima. Duboka crnina je ipak nije sprečila da iskazuje svoju ogromnu strast. Da bi sprečio njeno raskalašno ponašanje, brat ju je udao za italijanskog princa Borgezea, bez ustručavanja varala. Svoju lepotu je negovala svakodnevnim kupkama u mleku. I verujući da nijedan muškarac nemože da mu odoli, uvek je nosila provokativni crveni donji veš.

Katarina Velika

Ruska imperatorka je imala veliki seksualni apetit, bukvalno nezasit. Rođena kao nemačka kneginja na teritoriji današnje poljske, udala se vrlo mlada za Petra Trećeg. Nije krila da je u braku nesrećna, a to joj je bio i savršen povod za neverstvo. Najprisnija je bila sa njegovim političkim neprijateljima, među njima i Gligorij Orlov, vođa zaverenika, koji su i zbacili Petra Trećeg sa prestola i postavili na njegovo mesto Katarinu. A najverovatnije nakon nekoliko meseci su ga oni i ubili. Sin Pavle koga je rodila u braku po javnim spekulacijama bio je začet jednim od njenih ljubavnika ili Orlovim ili knezom Sergejem Saltikovim. Uprkos brojnim muškarcima koji su prošli kroz njene spavaće odaje, Katarina je srce poklonila samo jednom, i to guverneru regiona Grigoriju Aleksandroviču Potempkinu, sa kojim je dobila i ćerku Jelisavetu. (Potemkinova sela su instant sela koje je Potemkin napravio u nerazvijenim oblastima, da bi tokom posete carice i stranih izaslanika dokazao moć Rusije). Katarina je verovala da je za dobro zdravlje potrebno voditi ljubav najmanje šest puta na dan. Njena glavna boljka u životu bila je nesanica, i otkrila je da se najbolje leči seksom. Ljubavnici su joj služili samo za zabavu, dok su joj bili interesantni. Kada bi joj dosadili davala im je poklone i zauvek završila sa njima. Imala je zvanično 21-og ljubavnika, a više od 80 nezvaničnih ljubavnika.

Madam Pompadur

Žana Antoaneta Poison, jedna je od najpoznatijih konkubina, a izdržavala se od bogatih ljubavnika. Majka, od koje je i nasledila zanimanje, joj je davala instrukcije kako da zavede muškarca i zagospodari njegovim krevetom i naravno novčanikom. Njene sposobnosti u krevetu ograničavalo je to što je povremeno iskašljavala i krv, kao posledica problema sa grlom i plućima od rođenja. Tako da je akcenat stavljala na svoj izgled i priču. Bila je izuzetno zanimljiv sagovornik. U devetnaestoj godini udala se za mladog naslednika jedne od najbogatijih pariskih porodica. U vreme kada je brak francuskog kralja Luja XV i Marije Ležinske ušao u duboku krizu, ona je, zasićena bračnim životom i odgajanjem dvoje dece ambiciozno odlučila da postane nova zvanična kraljeva ljubavnica. Luj je zaista bacio oko na mladu damu, koja se uprkos protivljenju muža preselila u Versaj i od kralja dobila titulu markize od Pompadura. Počela je da prima ambasadore i da utiče na kraljeve odluke, sudbonosne za Francusku. Pored toga je veoma zaslužna za širenje kulture. Po njenom nagovoru kralj je izgradio prelep dvorac, okupljala je poznate umetnike, organizovala umetničke večeri.

Gospođica Diboa

Njena ljubav prema zlatu, jednaka je njenoj požudi – kako su opisali hroničari. Ova francuska glumica i prostitutka bez stida je objavila spisak svojih ljubavnika tokom 20 godina uspešne karijere. Bilo ih je, verovali ili ne, čak 16.527 ili u proseku trojica dnevno. Tajna njene zavodljivosti leži u njenoj lepoti, ali ne i samo u tome. Gospođica Diboa je tvrdila da muškarci vole nemoralne dame i da joj jači afrodizijak od toga nikada nije bio potrban.

Sara Bernar

U svojoj glumačkoj karijeri prešla je put od “male ružne glupače“ do “božanske Sare“. Njen harmoničan i nežan glas za koji su govorili da zanosi, uzbuđuje i zaluđuje, u velikoj meri je pridonosio magiji kojom je ta žena, čudnovato riđe i kovrdžave kose i neverovatno vitkog tela, zavodila sve oko sebe. Bila je visoka svega 152 cm, nije se isticala naočitom lepotom, već izuzetnim šarmom. Mozak je smatrala najjačim oružjem u zavođenju, mnogo je čitala, upijala informacije i rado polemisala sa muškarcima koje je obožavala, izazivala ih u razgovoru i plenila im pažnju.Postala je sinonim francuske pozorišne scene i slavljena je kao najveća glumica na raskršću 19. I 20. veka, jednako uspešna u pozorištu i na filmu. Slikarka, vajarka, spisateljica, i sposobna poslovna žena, koja je vodila svoje pozorište i režirala predstave u kojima je glumila. Skandalizovala je i uveseljavala Pariz i svet noseći pantalone, igrajući uloge muškarca, kao i brojnim ljubavnim aferama, od kojih su neke bile i sa ženama. Ljubavnici su joj bili uglavnom iz sveta umetnosti i nauke. Bila je fascinirana i našim Nikolom Teslom.Obožavaoci su voleli njeno ekscentrično ponašanje. Imala je hrabrosti da vodi svoj život kako je znala, mogla i htela. Nazivana je majkom svih diva, bila je čuvena po ekstravagantnom, blistavom stilu isto koliko i po glumačkom talentu. Nekoliko puta se udavala, a neposredno pred smrt izjavila je da je bila jedna od najvećih ljubavnica svih vremena i tim uspehom se ponosi.

Vajolet Gordon Vudhaus

Ova engleska dama bila je svetski poznata čembalitkinja. Osim toga, bila je poznata po tome što je živela u petoro, sa četiri muškarca pored sebe. Njena četiri supruga, od kojih je jedan bio zakonski, bili su jedna prava vesela družina, kojoj nije smetalo da dele istu ženu. Jedan od njih, Vilijem Berington izjavio je kako su se prvi i jedini put posvađali zbog partije kriketa.

Mata Hari

Ova holandska egzotična igračica, Margaret Gertrude Zele,  bila je jako popularna u Parizu početkom 20. veka zbog svog posebnog plesa. Popularnost ju je dovela do toga da postane ljubavnica mnogih moćnih muškaraca sa kojima je putovala po celoj Evropi. U prvom svetskom ratu iskoristila je svoju prirodnu erotičnost i moć da zavođenjem dobije šta god poželi, postala je nemačka špijunka i izvlačila bitne informacije iz svojih žrtvi. Vodila je ljubav u zamenu za vojne tajne, za novac, a pre svega iz zadovoljstva. Klijenti su joj bili uglavnom visoki politički funkcioneri i vojni generali iz Francuske, Holandije i Nemačke. Nažalost u jednom trenutku su je Francuzi otkrili, zbog čega je osuđena i pogubljena. Otišla je u istoriju obavijena velom tajne,a oko njenog lika i dela se i danas prepliću priče. Slavna špijunka nije posustala ni pred streljačkim vodom, već je zbunjenim muškarcima poslala poljubac i otišla pravo u smrt.

Volis Simpson

Ova Amerikanka se udavala tri puta.  Engleskog princa Edvarda upoznala je kad je bila udata za svog drugog muža, 1934. godine. Ubrzo su postali ljubavnici. Princ je bio potpuno opčinjen njom. Tako kada je došao na vlast 1936., njegovu Volis su proglasili nepoželjnom za kraljevsku porodicu, nije mogao da vlada ako se oženi dva puta razvedenom ženom. Zaljubljeni kralj je posle manje od godinu dana vladavine abdicirao s trona i zauvek ostao veran fatalnoj Volis. Postali su vojvoda i vojvotkinja od Vindzora.

Anais Nin

Legendarna književnica poznata po svom radu isto koliko i po svojim aferama. Zagovornica poligamije. Anais je bila u braku sa Hjuom Gilerom, a istovremeno se zaljubila i u Ruperta Pola, i sa obojicom je održavala vezu. Žena koja je uvek imala ljubavnika. Zavela je Henrija Milera i, navodno, njegovu ženu. Bila je njegova muza.

Merlin Monro

Bila je najveća zavodnica 20. veka, obožavana od svih muškaraca. Predsednika Kenedija je zavela samo svojim glasom dok mu je pevala čuvenu rođendansku pesmu 1962. godine. Njihova afera je bila kratka, ali turbulentna. Pre njega zavodila je brojne muškarce, od sportista do reditelja i političara. Zavela je i predsednika Kenedija i njegovog brata, ato ju je ,navodno, koštalo života. Iako je po službenoj priči Merilin umrla od predoziranja tabletama, urbane legende pričaju kako ju je uistinu ubila američka tajna služba. Ostala je upamćena po svom ogromnom urođenom seksepilu.