Klara Cetkin

Ko je buntovna Nemica koja je zauvek promenila svet






Prva međunarodna ženska konferencija održavala se 1910. u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale. Tada već slavna nemačka socijalistkinja Klara Cetkin tog je dana predložila da se jedan dan u godini posveti ženama.  Da žene svih zemalja jednom godišnje, slave svoj dan, kao simbol borbe za jednako pravo glasa, zaštitu žena na radu, ukidanje trgovine belim robljem i zaštitu dece.
Njena sugestija je prihvaćena i prvi Dan žena obeležen je 19. marta 1911. Kasnije je to promenjeno u 8. mart, jer su toga dana 1917. žene u Sovjetskom Savezu dobile pravo glasa. UN je datum prihvatio 1975. i proglasio ga Međunarodnim danom žena. Ko je zapravo bila Klara Cetkin?



Klara Cetkin pozivala je sve žene sveta na :

1. “Slobodnu ljubav” – To znači da svaka devojka ili udata žena ima pravo na svoju slobodnu ljubav, to jest da ako u drugom muškarcu osim onom zakonskom vidi česticu neke vrste ljubavi ona mu se slobodno može posvetiti, osetiti njegovu ljubav, dati mu svoju, a da u isto vreme zadrži već postojeći brak. Ista stvar važi i za devojku, ona ne mora čuvati svoju nevinost za svog prvog muža i čoveka svog života, nevinost je lična imovina devojke i žene pa je može dati svakome za koga oseti potrebu, žena posvećuje ljubav svom supružniku ali to ne znači da mu mora dati i nevinost.
2. “Pravo na razvod braka” – Brak kod Klare Cetkin ne predstavlja nikakvu svetost, brak je proba za pronalaženje sreće, pa ako ta proba ne uspe onda se bez ikakvog pokušaja ili truda za bolji život treba razvesti. Pa da praksom razvod braka postane svakidašnjica i sasvim normalna stvar. Niko nije dužan da bilo koga trpi.
3. „Žene treba da slave 8. mart” – Ženama Sveta, pripada jedna rumena, žarka ruza…

Klara Cetkin, kći seoskog učitelja, žestoko se borila za prava žena i radnica celog života. Zahtevala je jednake plate za žene i muškarce, zalagala se i za pravo glasa žena i uopštno za poboljšanje položaja žena u društvu.
- Onaj ko dopušta da kapitalisti tlače radnike, dopušta i da muškarci tlače žene. One će ostati potlačene sve dok ekonomski ne budu nezavisne. Ukoliko je cilj da žena postane slobodno ljudsko biće, onda joj ne treba oduzimati rad, niti skraćivati radno vreme, niti ograničavati oblasti u kojima može da radi - reči su slavne nemačke revolucionarke koje je izgovorila još u Parizu 1889. godine.

Klara Cetkin rođena je 1857. u Viderauu, istočnonemačkom selu između Lajpciga i Hemnica. Odrasla je u domu u kojem su se njegovale hrišćanske i humanističke ideje. Klara je bila jedna od prvih žena u Nemačkoj kojoj je bilo dozvoljeno da se školuje za učiteljicu.
Nastavu je pohađala u Lajpcigu, u klasi gospođe Auguste Šmit koja je bila osvedočeni borac za prava žena, i školovanje završila sa odličnim uspehom. Već se tokom školovanja priključila nemačkoj Socijaldemokratskoj stranci. Sa svojim životnim partnerom, jevrejskim revolucionarom Osipom Cetkinom iz Odese, preselila se u Pariz.

Tamo su dobili dva sina pa je promenila svoje devojačko ime Ajsner u Cetkin, bez obzira što nije bila udata za svoju veliku ljubav Osipa Cetkina.

Kada se njen voljeni nevenčani suprug teško razboleo, Klara je bila neutešna. Osim što gotovo nepokretnog Osipa svakodnevno gledala kako se pati morala je brinuti o egzistenciji i o dva maloletna sina. Cetkin je umro 1889. godine. Klara je ostala sama sa sinovima Maksimom koji je imao šest i Konstantinom koji je imao tek četiri godine. Nakon njegove smrti bez ikakvih sredstava za život preselila se iz Pariza u Štutgart. Tamo se zaposlila kao urednica proleterskog ženskog časopisa "Jednakost" . Deset godina nakon smrti muža, u dobi od 42 godine udala za 18 godina mlađeg pesnika i slikara Georga Friedriha Zundela. Osim što se zalagala za poboljšanje položaja žene u društvu, zalagala se i za poboljšanje uloge i položaja žena u porodici. Govorila je da bi brak trebalo postaviti na temelje međusobnog dopunjavanja i potpomaganja. Oba roditelja bila su odgovorna za odgoj dece, a odgoj sam trebalo bi da bude oslobođen od stereotipa uloga polova.
- Kako muškarac i žena pripadaju jedno s drugim pri stvaranju deteta, tako i pripadaju jedno s drugim pri odgoju deteta, jer odgoj je drugo stvaranje deteta i u mnogo slučajeva i važniji deo stvaranja deteta, a kasnije čoveka. S tim u vezi, htela bih sasvim jasno naglasiti dužnost roditelja, da svoje devojčice i dečake ne odgajaju sa predrasudama, koje kažu da postoje poslovi koji su nedostojni muškarca, ali odgovaraju ženama. Devojčice i dečaci treba da obavljaju sve poslove koje za njih donosi domaćinstvo sa jednakom spretnošću i zadovoljstvom - govorila je Cetkin pre više od 100 godina.

Klara Cetkin je bila prva žena koja je ušla u samo rukovodstvo socijaldemokrata, a kao delegatkinja za vreme celog trajanja Vajmarske republike, 20-ih godina prošlog stoljeća bila poslanica u nemačkom Rajhstagu.

Dosta vremena provodila je u Moskvi gde je vodila ženski sekretarijat "Treće internacionale".  Sednicu nemačkog Rajhstaga kao najstarija članica parlamenta  otvorila je 30. avgusta 1932,  no nekoliko meseci kasnije beži pred nacistima u Moskvu. Umire pola godine kasnije, u 76. godini, u dvorcu Archangelskoje nedaleko od Moskve, a njena je urna u zidinama Kremlja u Moskvi. Na njenoj sahrani 1933. godine bilo je 600.000 ljudi.

Klara Cetkin je u bivšem DDR-u bila nacionalna ikona. Njen lik krasio je novčanicu od deset maraka. Svakog 8. marta njena kuća u Viderauu bila je mesto svojevrsnog socijalističkog hodočašća. Danas je u ujedinjenoj Nemačkoj pomalo zaboravljena...