Aleksandar i Draga

Kraljevska tragedija koja je potresla Beograd i Evropu

Pod okriljem noći između 28. i 29. maja 1903. godine grupa oficira ubila je kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu Mašin. Nakon što su pucali u vladarski par, zaverenici su njihova tela odvukli do prozora i bacili ih na pločnik. Bio je to najsuroviji atentat kome je Beograd ikada svedočio.

Okolnosti koje su dovele do zločina
Ženidbom sa Dragom Mašin, ženom bez "plave krvi", kralj Aleksandar dolazi u sukob sa ocem Milanom, tada vrhovnim komandantom vojske, koji se zarekao da mu noga neće kročiti u Srbiju dok njome vladaju "nerazumnik i ona njegova 10 godina starija žena".

Ovaj brak naišao je i na osudu opozicije, posebno Radikalne stranke i čitavog oficirskog kora.

U ovakvim okolnostima kraljica Draga pustila je vest o svojoj trudnoći. Čitav stari svet je slao darove i čestitke, a ruski car Nikolaj Romanov i zlatnu kolevku, ali i lekare koji će utvrditi da je trudnoća bila lažna. Ugled bračnog para u narodu i vojsci, nakon ovoga više nije postojao.

Kraljica tada predlaže Aleksandru da se skloni iz javnosti i oženi devojku koja će moći da mu rodi naslednika, ali kralj je nije slušao. Umesto toga naređuje da se 4. konjički puk koji je nosio ime njegovog oca Milana, preimenuje u Konjički puk kraljice Drage.

I upravo će taj puk biti rodno mesto zavere protiv kraljevskog para. Zavere koja će imati svoj krvavi kraj. Dvojica kapetana Radomir Aranđelović i Milan Petrović, zajedno sa dvojicom poručnika Anijem Antićem i Dragutinom Dulićem, bili su prvi pokretači. Naime, sve je počelo kada je Antić svojim saborcima ispričao kako se, tokom službe u kraljevoj gardi, nosio mišlju da ubije kralja dok ga je pratio do stana verenice. Kako je rekao, tako bi skratio sva nezadovoljstva i poniženja. To nije učinio smatrajući da takav akt ne bi imao svrhe bez podrške većeg broja ljudi, a pogotovu oficira. Drugovima je potom pokazao i ruske novine u kojima je, na naslovnoj strani, bila postavljena slika kraljičinog brata Nikodija s tekstom koji je sugerisao da će on naslediti presto.

Čedomilj Mijatović - Kralj i kraljica

Grupi se odmah priključio i kapetan čije će ime istorija pamtiti – Dragutin Dimitrijević Apis, komandir u Pešadijskoj podoficirskoj školi koja je davala dvorsku stražu. Prvi sastanak zaverenika održan je 6. septembra 1901. u stanu poručnika Antića, a potom su se stvari pridružili poručnik Milan Marinković i potporučnik Nikodije Popović.

Zaverenici onda skovaše plan.

Kralja su nameravali da ubiju 11. septembra na rođendanskom balu kraljice Drage kod "Kolarca". Sve će početi zauzimanjem električne centrale "Kolarca" kako bi se, u datom času, isključila svetla u sali. Tada će oni sa zadatkom da prate kralja izvršiti atentat.

Plan je propao jer je električna centrala bila pod jakim obezbeđenjem.

Ni drugi pokušaj atentata tokom jesenjih manevra nije bolje prošao, ali je zaverenicima postalo jasno da moraju proširiti krug zaverenika. Tako i bi. Ubrzo su vrbovani Đorđe Genić, bivši ministar, zatim general Jovan Atanacković, Jovan Avakumović, advokat Aleksa Novaković i Nikola Hadži-Toma koji je imao da o svemu obavesti kneza Petra Karađorđevića koji će, nakon atentata, doći iz Ženeve, gde je živeo, i sesti na tron kraljevine. Svi zaverenici položiše pismenu zakletvu i nastaviše sa angažovanjem novih pristalica.

Prema svemu sudeći, nezadovoljstvo u vojsci bilo je veliko, pa je broj saučesnika brzo rastao. Naročito je bio veliki broj pripadnika niškog garnizona koji su se čak ponudili da sami izvrše likvidaciju kralja tokom godišnjice proglasa Kraljevine u Nišu 22. februara 1903. Ovaj predlog nije usvojen jer su oficiri iz Beograda smatrali da je, zbog bezbednosti, atentat najbolje izvršiti u Dvoru.

Za ubistvo kralja bio je potreban i neko iznutra. Neko iz kraljeve garde. Zaverenici zato urediše da za konjičkog potporučnika Petra Živkovića isposluju premeštaj u gardu, a zavrbovali su i samog kraljevog ađutanta potpukovnika Naumovića, čoveka čiji je deda ubijen zajedno sa Karađorđem 1817. u selu Radovanja.

Arhivska fotografija - Oficirski dom 1917. godine

Javna tajna
A onda kralj, 25. marta 1903. godine, u samo jednom satu, izvrši dva državna udara. Prvim je ukinuo Ustav iz 1901. čime su raspušteni Senat i Narodna skupština i postavljeni kraljevi ljudi. Drugim udarom, vraćen je na snagu stari Ustav iz 1901. godine, a potom 18. maja bivaju sprovedeni izbori koje je kralj Aleksandar dobio.

Rezultat ovih poteza vladara bilo je masovno priključivanje zaverenicima od stane oficira iz čitave zemlje.

Čitav Beograd je tresao huk da će doći do atentata. Čak su i đaci u školama znali šta se sprema.

U tom trenutku kralj šalje pismo ministru vojnom u kome navodi imena zaverenika, ali iz nepoznatih razloga, ništa nije preduzeto po tom pitanju.

Naprotiv, "Crnoj ruci", kako će kasnije postati poznata ova grupa zaverenika koja se okupila pod imenom "Ujedinjenje ili smrt", pristupaju pukovnik Aleksandar Mašin, kraljičin dever, bivši ministar Živan Živanović, general Milovan Pavlović i komandant VI puka potpukovnik Petar Mišić.

Sada je u plan bilo uključeno oko 80 nezadovoljnika.

Poslednji sastanak
Svi vodeći članovi "Crne ruke" poslednji put sastali su se 26. maja 1903. i napravili plan atentata. Rečeno je da će u noći između 28. i 29. maja, u 2 sata iza ponoći grupa od 28 atentatora ući u Dvor, a da će ih predvoditi Dragutin Dimitrijević Apis.

Prethodno će se svi okupiti u Oficirskom domu ispred kog će se priključiti bataljonu pod komandom Petra Mišića. Iza njih če krenuti kapetan Kostić sa svojom četom i sa zadatkom da uđe u dvor zauzimanjem kapije prema Krunskoj ulici.

Kobne noći vojnici su počeli da se okupljaju po kafanama na Terazijama. Ništa nije izgledalo neouobičajeno. Zapravo, kako će se kasnije utvrditi, jednom kelneru kafane "Bulevar" bio je "sumnjiv" samo poručnik Milutin Lazarević koji, uprkos toploj noći, nije želeo da skine svoj kaput pravdajući se nazebom. Zapravo, Lazarević je, ukoliko zatreba, imao pune džepove dinamita koji je skrivao ispod šinjela.

Prema planu, svi su polako pristizali u Oficirski dom. Tačno u 1:45h kapetan Dragutin Dimitrijević komandova pokret.

Poručnik Antonije Anić tada nazdravi: "Drugovi, pre nego što krenemo da izvršimo ovaj sveti zadatak, zakunimo se da u slučaju neuspeha jedan drugoga nikad izdati nećemo, a uspemo li, da za sebe nećemo tražiti nikakve nagrade!". "Zaklinjemo se" usledio je odgovor.

Stari konak (desno) u kome su boravili Aleksandar i Draga

Zaverenici u dvoru
Kada su stigli ispred dvorske kapije zaverenike sačeka gardijski poručnik Petar Živković (kasnije predsednik vlade šestojanuarske diktature) koji im otvori dveri. Apis sa svojom grupom uđe i zaputi se u sobu dežurnog oficira koji je pružio otpor i zato bio ubijen.

Buka i pucnji probudiše ađutanta Naumovića koji je, opijumom uspavljujući dežurnog oficira i sebe omamio. Međutim, ne znajući da je Naumović saveznik koji ima ključeve od kraljevih odaja, potporučnik Milić Simeunović napravi grešku i ubi ga.

Ključeve nisu našli pa Apis naredi da se dinamitom otvore vrata kraljeve odaje. Tresak eksplozije uzbunio je stražu. U tom trenutku Apis je video siluetu na stepeništu im misleći da to kralj beži, zapuca. Ali, u pitanju je bio stražar koji je, iako smrtno ranjen, uzvratio vatru i Apisa radio u grudi sa dva hica.

U krevetu kralja i kraljice nije bilo. Pretraženo je čitavo znanje, ali uzalud. Već je počelo da sviće kada se atentatori dosetiše prvog kraljevog ađutanta generala Petrovića. Priveli su ga i postavili uslov – ili će odmah reći gde se krije kraljevski par ili da se sam ubije.

Međutim, Petrović mirno reče da nema nikakvih tajnih odaja.

Čedomilj Mijatović - Garderoba kraljice Drage u kojoj se bračni par sakrio

Tada zaverenik potporučnik Velimir Vemić na tapaciranom zidu primeti ključaonicu. Poče lupa po vratima uz naredbu "Otvaraj!".

S druge strane začuo se glas kralja Aleksandra: "Mogu li računati na zakletvu svojih oficira?"

"Možete" odgovori zaverenik Petar Marković, dok Vemić istovremeno povika: "Ne nikako".

Kako su se vrata otvorila, tako je sevnula vatra iz oružja dok su hici pogađali prvo telo kralja, a potom i kraljice koja je pokušala da ga zaštiti svojim. U 3:50 časova, kraljica Draga, iako pogođena više puta, još je davala znake života.

Ađutant Petrović tada poteže skriveni pištolj ali ga kapetan Mihajlo Ristić zgrabi za ruku i okrenu. Začu se pucanj i ađutant pade mrtav pogođen sopstvenim metkom.

"Nema više tiranina!", neko je povikao, a onda krvava i gola tela kralja Aleksandra i kraljice Drage preko prozora sobe padoše na zemlju.

Za to vreme, druge grupe zaverenika su, u njihovim kućama, ubili predsednika vlade generala Cincar-Markovića, ministra vojnog generala Milovana Pavlovića i ministra unutrašnjih dela Velimira Todorovića. Nikolu i Nikodija, braću Drage Obrenović, zaverenici su streljali u dvorištu zgrade Komande.

Čedomilj Mijatović - Stara Crkva svetog Marka

Odneta tela
Maskarirana tela kraljevskog para potom su stavljena u metalne sanduke i, u tajnosti, prebačena u kraljevsku grobnicu na Starom tašmajdanskom groblju.

Pre toga, nad njima su, iste noći, obdukciju izvršili dr Eduard Mihel, prosektor Opšte državne bolnice i dr Demosten Nikolajević, glavni lekar Beogradske opštine i dvorski lekar, koji su bili šokirani onim što su zatekli. Obdukcija je izvršena na bilijarskom stolu u samoj rezidenciji.

Tela bračnog para Obrenović danas počivaju u kripti Crkve Svetog Marka.

(izvor, .011info.com)