Ljudi koji žive s irvasima

U centralnoj Aziji, na severu Mongolije, žive nomadi koji iznad svega poštuju prirodu, duhove predaka i – irvase.

Severni irvasi postali su središte njihove kulture, tako da ovo neobično pleme veruje da njihov opstanak zavisi od ove životinje.

Istina je da irvasi zaista ilustruju njihovo životno iskustvo: ženke irvasa im obezbeđuju dovoljno mleka, dok se mužjaci upotrebljavaju za transport. Oni koriste i meso i kožu irvasa, dok se njihova dlaka upotrebljava kao konac za šivenje, ali sve to u ograničenim količinama.
Međutim, irvasi nisu samo njihovi ljubimci. Oni su za njih duhovne životinje i tretiraju ih kao članove porodice, te prilikom njihovog ubijanja narod Duka izražava zahvalnost svojim precima i šamanima.

Međutim, veliki deo ovog naroda odbacio je stari način života, dok je samo trideset i sedam porodica odlučilo da ostane s krdom.  

Oni koji su ostali, ponosni na svoje poreklo i život sa irvasima, nastavili su da žive nomadskim životom. U potrazi za novim pašnjacima za svoje irvase, umeju da pređu dug put preko planina koje dele Rusiju od Mongolije. U vreme migracija, svi zajedno sklapaju svoje šatore i odlaze tamo gde je zemljište bogatije travom za irvase. Zimi, žene i deca uglavnom odlaze u toplije krajeve, dok muškarci ostaju s irvasima.

Pleme Duka je i veoma gostoljubivo. Njih godišnje poseti oko dvesta turista s kojima ovaj narod podeli sve što ima i ugosti ih kao članove porodice.

Pre samo petnaest godina, ova grupa je posedovala  oko 15 hiljada irvasa, međutim kako je granica između Rusije i Mongolije strogo kontrolisana, smanjen je i broj pašnjaka koje irvasi mogu da koriste, te se sada broj irvasa smanjio na samo dve hiljade.

Ovo pleme se suočava i s problemima industrijalizacije, eksploatacije zlata i minerala, zbog čega je pokrenuta inicijativa da se ovom ponosnom nardou pomogne.

"U planinama severne Mongolije postoji sveto jedinstvo između ljudi, duhova predaka i irvasa. Centralna figura ove zajednice je 96-godišnja šamanka Tsujan, najstarija članica plemena, koja predstavlja kariku između živih i mrtvih ljudi i svetih životinja koje ih prate", objasnio je fotograf Hamid Sardar-Akhami, koji je proveo izvesno vreme s pripadnicima ovog naroda.