Srbija

Манастир Студеница



Манастир Студеница је један од најлепших српских и светских манастира, не само због префињене архитектуре византијско-рашке школе већ и због прелепих предела на којима се налази. Студеницу је Стефан Немања градио од 1183. до 1196. Тада се, на државном сабору одрекао престола у корист свог средњег сина Стефана и замонашио и добио име Симеон. Постаје сабрат манастира Студенице. Две године по монашењу одлази у Свету Гору, где се 1199. године и упокојио у Манастиру Хиландар, који је са Савом подигао. Бог га је прославио као светог.

Свети Сава, на захтев своје браће Стефана и Вукана, 1206. године у Србију доноси мошти њиховог оца Преподобног монаха Симеона. Тело је положено у Богородичину цркву у већ припремљену гробницу. Од 1206. године па до половине друге деценије 13. века Свети Сава борави у Студеници као старешина – Игуман, у чину Архимандрита. Под Савиним старатељством Манастир Студеница је постао културни, духовни и медицински центар средњовековне Србије. Свети Сава је написао Студенички типик, у коме је описао живот свог оца Стефана Немање – Преподобног Симеона. У својим списима Свети Сава оставио је изворе о духовном и монашком животу у свом времену. Почетак Студеничког типика је Житије Светог Симеона, старо књижевно дело код Срба. Старање о Студеници наставили су Немањини потомци и остали српски владари. Краљ Радослав, унук Стефана Немање, подигао је око 1230. године монументалну припрату испред Богородичиног храма. Унутар ове припрате се налази прва Црква посвећена преподобном Симеону Мироточивом. Српски краљ Милутин саградио је 1314. године малу цркву посвећену Светим Јоакиму и Ани, родитељима Богородице.

Некада се у самом комплексу Манастира налазило 14 цркава и параклиса (мањих цркава), од којих су данас сачуване три, које су и богослужбено активне и три сачувана параклиса. Две цркве су сачуване у темељима а два параклиса су остала само мало сачувана јер су президана конацима. Време завршетка радова на Богородичиној цркви је 1209. година, о чему нам сведочи и ктиторски натпис у ободу куполе:

Ктиторски натпис Светог Саве каже:

„ОВАЈ ПРЕСВЕТИ ХРАМ ПРЕЧИСТЕ ВЛАДИЧИЦЕ НАШЕ БОГОРОДИЦЕ САЗДАН БИ ВЕЛЕСЛАВНИМ … ВЕЛИКИМ ЖУПАНОМ И СВАТОМ (ПРИЈАТЕЉЕМ) ЦАРА ГРЧКОГ КИР АЛЕКСЕ – СТЕФАНОМ НЕМАЊОМ (КОЈИ ЈЕ) ПРИМИО АНЂЕОСКИ ОБРАЗ (КАО) СИМЕОН МОНАХ … (А ЗАВРШЕН – НАСЛИКАН – БИ ТРУДОМ ВЕЛИКОГ ЖУПАНА … СТЕФАНА … И) ВЕЛИКОГ КНЕЗА ВУКАНА ГОДИНЕ 6717. (то је 1209.), ИНДИКТА 12. И МЕНЕ КОЈИ САМ ТУ РАДИО ПОМЕНИТЕ САВУ ГРЕШНОГА.“

Као што је био веома тежак за народ, период турске владавине био је веома тежак и за Манастир Студеницу. Турци су најпре на почетку владавине претопили оловну кровну конструкцију у муницију. Опљачканa је након великог аустријско-турског рата (1683–1699), после повлачења аустријске војске. Највећа страдања претрпела је за време Првог српског устанка. Турци су спалили Манастир. Један део монаха склонио се у Манастир Враћевшницу и понео са собом мошти монаха Симона (Стефан Првовенчани). Мошти су из Враћевшнице пренете у Манастир Каленић и коначно враћене у Студеницу 1839. године. Јоаким Вујић помиње да је Манастир два пута спаљиван.

Поред паљења, манастирска црква претрпела је и нестручну обнову 1846. године, када су сликари преко старих фресака нанели нови слој малтера и насликали нове фреске. Сто година касније 1951. године приликом рестаураторских радова овај слој је скинут. Тада је откривен и ктиторски натпис Светог Саве.

Манастирска црква грађена је као породична гробница, односно крипта. С десне стране, у наосу налази се гробница са моштима ктитора и родоначелника Немањића, Светог Симеона. Испред олтарске преграде, с десне стране, налази се кивот са моштима Светог Симона (Стефана Првовенчаног), а са леве почивају мошти Свете Анастасије, мајке Светог Саве.

Од 1986. године Манастир Студеница је под заштитом UNESCO-a.

Манастир Сретење



Манастир Сретење (Овчарски) се налази под самим врхом планине Овчар на 800 метара надморске висине. До манастира се долази путем од Чачка ка Лучанима кроз село Дучаловићи. Постоји и стрма пешачка стаза од манастира Преображење.

Предање вели да је са врха Овчара бачена круна(корона) па се гледало где ће да падне, ту ће се градити црква. По том догађају се и брдо изнад самог манастира зове Короњско брдо. По писаним подацима манастир Сретење се први пут помиње у манастиру Јовању 1571. године. Црква је више пута рушена и обнављана.

Хаџи Проданова пећина

Хаџи-Проданова пећина се налази у долини Рашћанске реке, па је због тога зову и "Рашћанска пећина". Смештена је на надморској висини од око 600 метара. Удаљена је 7 км од Ивањице, на путу за Гучу. Добила је име по Карађорђевом војводи Хаџи-Продану, који је у пећину склањао збегове од Турака. Испитана дужина пећине је око 400 м и састоји се од два спрата.

Доњи спрат, поред главног, има и два споредна канала. Улазни део пећине ширине је око 3 м и завршава се сужењем иза кога се налазе пространа дворана, дужине 50 м и широка око 15 м. Десна страна дворане је покривена бигреним саливом и низом плитких базена. У централном делу дворане налазе се дебели сталактити и сталагмити, а на странама моћни саливи који имају изглед окамењених водопада. Дворана се завршава са два мања продора - процепа. Горњи спрат почиње из дворане главног канала и испуњен је разнобојним и разноврсним накитом.

Археолошки налази :

Откривено је укупно 16 налаза. У хоризонту 5 откривене су пострушке и артефакти од кварцита, два одбитка и један раменасти стругач. У слоју 2 откривени су горњепалеолитски налази: оруђе са стрмо ретушираним хрптом, оруђе са ретушираним преломом и ретуширане и неретуширане ламеле и одбици, по којима је извршено датовање у граветијен или епиграветијен. У средњепалеолитском слоју откривени супредмети од чистог кварца: мали кристал и пострушка. У пећини је пронађен зуб дугачак 12 цм, као и делови лобање пећинског медведа. Те животиње су биле дугачке до 3 м и тешке око 1 тоне.

Три камена лука у кањону реке Вратне у источној Србији не само да су најлепши него су и највиши у Европи. Кањон реке Вратне надалеко је познат по каменим капијама, луковима изнад реке који су у давна времена настали урушавањем пећина. Географи који су овде често долазили укључујући и оне најчувеније назвали су ова окамењена чуда – прерастима. Ове јединствене појаве, сакривене у тајанственим шумама источне Србије, биле су некада пећине тунелског типа.

Манастир Каона



Манастир Каона је манастир у Србији који се налази у Посавотамнави, у општини Владимирци, а поред самог манастира је истоимено село. Манастир је настао је у XIV веку, а прва црква саграђена на овом месту датира из друге половине XI века.

Према народном предању ова светиња задужбина Иконије, сестре Милоша Обилића. Предање каже да су две Милошеве сестре, Иконија и Вида, пратиле брата на Косово. Кад су стигле до „Равне ливаде“ (изнад садашње манастирске цркве), Иконија оде да донесе брату воде, и враћајући се, рече му : „О мој брате, што добра коња видех, још да је седло према њему“. (У народу се под добрим коњем подразумева место где би се могла црква саградити).

У Првом српском устанку, манастир Каона је имао видног удела. Калуђери су учествовали у борбама, а манастирски конак је био претворен у болницу. С обзиром да је у цркви била смештена муниција за западно војиште, богослужење се обављало у једној соби конака, која је претворена у капелу и посвећена Успенију Пресвете Богородице.

Садашња манастирска црква, посвећена Светом Архангелу Михаилу, подигнута је у византијском стилу, на темељима старе цркве 1892. године. Зидана је циглом на каменом темељу, у који су узидани сви споменици са монашког гробља које се налазило у манастирском кругу.