dođoška

First topic message reminder :

Pročitaj ovo kad odem...
(iz zbirke pesama Kad pročitaš, spali)

Hrabrosti imam, ali nemam srca
da ti u oči na rastanku kažem da te volim.
Plašim se da bi nas naša slabost
mogla ohrabriti da nas ne napustimo.
Ne odlazi se ako se voli, rekli bismo.
Ne ostaje se ako nema nade, znamo.

Hteli smo ljubav, evo nam ljubavi
sa kojom ne znamo šta bismo,
jer je onakva kakvu smo priželjkivali,
a nije ni mesto, ni vreme za nju i za nas,
pa sada boli ono što nas je golicalo.
Hteli smo ljubav, hvala joj, prokleta da je.

Želim da znaš da ono što znaš
nije ni delić ovoga što osećam.
Kojim bih rečima mogao dokazati
da zaslužuješ više od nežnih reči?
Ono što moraš pročitati ne umem da napišem.
Pišem da te ne bih bez reči ostavio kad odem.
Pišem, a znam da moje neizgovorene i nenapisane reči
i nakon rastanka odjekuju u tvojoj glavi i tvojim grudima.
Ne možeš da me ne pitaš za savet kako sa životom,
pa me u sebi čuvaš, znaš da se neću opirati.

Suvišne su ove reči, jer ostadoh bez pravih,
koje bi ti poljubile suzu da prođe i nacrtale osmeh.
Nedostajaćeš dugo na bolan način.
Kada se pokida ono malo preostalog za kidanje,
nedostajaćeš na lepši, topliji način,
neopterećen psovkama upućenim životu i sudbini.
Suvišne su ove reči, jer ostadoh bez pravih.
Kad pročitaš spali, kud sve drugo, tu i moje reči.
Goran Tadić

malko glamura s' vremena na vreme nije na odmet

"... da ostanemo ovo što smo. Sutra. I uvijek. Djeca. Ne veliki, ne odrasli. Da se ne zavlačimo svako u svoju ljusku, da jedno drugom ne dopustimo da budemo ono što nismo, da ne gledamo vučijim očima i da se uvijek prepoznamo kada se sretnemo."

Meša

''Nađimo se, tamo gde si ti juče stao u pola misli...
Tamo, gde sam ja zaćutala u pola reči...
U inat ću danas umesto Sunca da sjajim, nema veze što padaju kiše... moja duša je majsko sunce, i to baš danas, i to baš u inat.
Ne sme biti ništa tmurno ni sivo čak i kad kiša pada..
Ja pogledam u nebo... I uvek vidim dugu...''
 Mika Antić

"...i zato prodaj sve osim blanje / i kreni, drugom stranom jablane, kreni", uzviknuo je B. Dž. Štulić na debi-albumu nazvanom „Azra", takvom silinom i snagom uverenja da je stih delovao kao imperativni poziv ili ultimativni krik, a ne puki refren pesme. on suvereno dirigovao pedesetak godina), sadržala je bar jednu komponentu dostojnu poštovanja – narod je mogao nesmetano da putuje, kud god je želeo. Možda je materijalni faktor predstavljao ograničenje, ali mogućnost  je  postojala.  De facto i de iure. Samim tim i osećaj slobode.
Marija Jovanović-Idi,vreme je

Često sam odlazio.. I okretao se,
i kažu, tada poželiš da se nekad vratiš.
I vraćao sam se.. Ništa nije bilo isto.. Ni pejzaži, ni ljudi, ni ja.. Shvatio sam.. Ne treba se vraćati.. Ono što je bilo lijepo, neka zauvijek ostane u snovima..
Vječno ce trajati.
Jesenjin

„Postoje samo dva načina da živiš: da živiš kao da ništa nije čudo ili da živiš kao da je sve čudo.”
Ajnštajn

Ova slika me "digla" za danas