Ibiza

Ibiza (nepravilno Ibica; šp. Ibiza, kat. Eivissa) je jedno od Balearskih ostrva koja se nalaze u Mediteranu, a pripadaju Španiji. Ona je jedno od dva Ostrva borova (drugo je Formentera). Veći gradovi su Ibiza, Santa Eulalija del Rio i Sant Antoni de Portmani.

Kao deo svetske baštine, staro jezgro grada Ibize je pod zaštitom Uneska.

Godine 654. p. n. e. feničanski naseljenici osnovali su luku na Balearskim ostrvima i nazvali je Ibossim (od feničanskog ibshim „ostrvo borova“). Kasnije je bila poznata po rimskom nazivu „Ebusus“. Grci, koji su došli na Ibizu u vreme Feničana, nazvali su ostrva Ibiza i Formentera Pitiusas („ostrva borova“, što je prevod feničanskog imena). Slabljenjem Fenikije posle asirske invazije, kontrolu nad Ibizom preuzela je bivša feničanska Kartagina. Na ostrvu su se proizvodile boje, so, riblji sos (garum) i vuna. U pećini kod Es Kulerama pronađeno je svetilište boginji Tanit. Ibiza je bila važna trgovačka tačka na mediteranskim putevima. Počela je da osniva svoje sopstvene trgovačke postaje na obližnjoj Majorci, kao što je Na Guardis, odakle su regrutovani plaćenici koji su se borili za Kartaginu.

Za vreme Drugog punskog rata ostrvo su 209. p. n. e. napala braća Publije Kornelije Scipion i Gnej Kornelije Scipion Kalvus, ali je ono ostalo lojalno Kartagini. Pošto se u Iberiji ratna sreća okrenula protiv Kartagine, Ibiza je ostala poslednje mesto odakle je kartaginski general Magon Barka nabavljao namirnice i regrutovao ljude pre nego što je otplovio ka Menorci i Liguriji. Ibiza je zaključila povoljan mir sa Rimljanima, što je spaslo Ibizu od daljih razaranja i omogućilo joj da održi kartaginske institucije sve do doba carstva, kada je i zvanično postala rimska teritorija. Zbog toga se u Ibizi i danas mogu naći izvanredni primeri kasne kartaginske civilizacije. Za vreme Rimskog carstva ostrvo je postala mirna imperijalna predstraža, van važnih trgovačkih puteva.

Posle pada Rimskog carstva i kratkog perioda vladavine Vandala, a potom Vizantije, ostrvo i veći deo Iberijskog poluostrva zaposeli su Mavri. Pod islamskom vladavinom, Ibiza je bila u bliskim vezama sa gradom Denija (najbližom lukom na Iberijskom poluostrvu na obali kod sadašnje Valensije), jer su oba područja bila pod istim poglavarom. U periodu od 1060. do 1085. Ibizu i Deniju nastanjivala su mavarska plemena Bano-Alaglab i Bano-Mudžahed.

Godine 1235. ostrvo je u hrišćanske ruke povratio aragonski kralj Haime I Aragonski. Od tog vremena na ostrvu su se smenjivale razne forme samouprave, sve dok 1715. kralj Filip V Španski nije ukinuo lokalnu autonomiju. Dolazak demokratije u kasnim sedamdesetim godinama 20. veka vratio je Balearskim ostrvima autonomni status. Danas je ostrvo deo Balearske autonomne pokrajine, zajedno sa Majorkom, Menorkom i Formenterom.
(izvor, sr.wikipedia)

Atrakcije ostrva Ibica koje vredi videti



Kao što smo rekli, kada je u pitanju Ibica plaže su samo jedna od atrakcija na ovom ostrvu koje treba posetiti. Predgrađe glavnog grada je omiljeno mesto bogatih i poznatih ličnosti. Odatle možete posmatrati najlepše zalaske sunca na svetu u lepo opremljenim barovima i kafićima na plaži koji se zovu „chiringuitos“.

Nešto što Vam predlažemo da posetite jeste Stari grad (D‘alt Vila) koji je izgrađen još 1554. godine, opasan zidinama i predstavlja riznicu istorije i misterije. Tu se mogu primetiti ostaci feničanske, katalonske i arapske arhitekture. Umetnuti zidovi su delo italijasnkog arhitekte Kalvija iz XVI veka. Zidovi su veoma jaki, tako da je ovo jedna od tri tvrđave u Evropi koja je ostala netaknuta. Smešten je na malom uzvišenju blizu mora.

Karakterističan je po kaldrmisanim ulicama i kućama prefarbanim u belu boju. Udovoljite sebi i uživajte u šetnji po uskim i krivudavim ulicama, kada Vam bude zatrebao odmor od pešačenja, napravite pauzu na nekoj od terasa koje se nalaze na svakom nivou i uživajte u panoramskom pogledu na grad. Dok šetate naići ćete na mnoštvo prodavnica suvenira i umetničkih galerija.

Jedna od najpoznatijih znamenitosti ovog dela Ibice jeste Arheološki muzej. U njemu možete videti predmete još iz praistorijskog perioda ili iz tkzv. Punskog perioda. Blizu toga, Ibica ima i katedralu sa gotičkom kulom koja datira iz 10. veka, kao i baroknim brodom iz 18. veka. Katedrala Santa Maria D’Elivsa – datira još iz 14. veka i nalazi se na vrhu starog grada.

Es Vedra – je stena koja predstavlja jedno od obeležja Ibice. Poznata po brojnim legendama o sirenama koje su svojim pevanjem dozivale mornare i tako ih vodile u sigurnu smrt. Postoji tvrdnja o ovoj mističnoj steni da je ona jedna od tri magnetne tačke uz Bermudski trougao i Severni pol.

Ukoliko se nađete 8. avgusta na ovom prelepom mestu, obavezno prisustvujte karnevalu u čast San Čirijakosa, sveca zaštitnika ovog ostrva. Očekuju Vas spektakuralan vatromet i parada!

Gradska luka je preko leta šetalište, a zimi mirno i tiho mesto. Tu je postavljena statua Corsair Obelisk – Homenaje a los Corsarios, koja je podignuta u čast piratima i veoma je značajna za istoriju celog ostrva Ibica.

Postoji mnoštvo pećina, a jedna veoma poznata jeste Cova d‘es Cullera otkrivena davne 1907. godine. Tu je i Cova C′an Marca stara preko 100.000 godina i mnoge druge.

Nemojte propustiti da posetite i jednu od najbolje očuvanih katakombi The Puig des Molin Nekropolis, koju su feničani ostavili. Pretpostavlja se da je Ibica bila rodno mesto Kristofera Kolumba, pa je iz tog razloga podignut njegov spomenik na ovom ostrvu.

Ako imate vremena izdvojite jedan dan da odete na izlet do specifičnog ostrva Formentera. Kažu mnogi da je to najluđe, a i najmanje ostrvo, izuzetno uzano i nisko. Obiđite celo ostrvo i videćete neobične kuće i galerije različitih čudaka iz čitavog sveta. Između kupanja uživajte u razgledanju ovog divnog grada i istoimenog ostrva koje je prepuno misterije, legendi i narodnih predanja.

(izvor, putujsigurno.rs)