Konfucijev hram

Konfucijev hram nosi reputaciju "Prvog hrama Kine", to je najvažnija lokacija za odavanje pošte Konfuciju. Godine 478. pre naše ere, odnosno druge godine posle njegove smrti, kralj kraljevine Lu je preuredio njegovu bivšu kuću u hram gde su smešteni njegovo odelo, kapa kao i ritualni predmeti i svake godine mu je odavao poštu. Međutim tada je hram imao samo tri sobe. U kasnijim vekovima kultura koju je Konfucije osnivao, postepeno je postala kineska ortodoksna kultura. Imperatori kasnijih dinastija su neprekidno proširivali Konfucijev hram koji je postao grandionzni građevinski kompleks. Na početku 18.veka, imperator Jondžen poslednje kineske dinastije Ćin je naredio generalnu opravku i Konfucijev hram je dobio sadašnji impozantan obim.
Konfucijev hram je dugačak više od 1000 metara, zauzima površinu gotovo 100,000 kvadrata, ima blizu 500 soba. To je veliki građevinski kompleks odmah iza Zabranjenog grada（bivše imperatorske palate） u Pekingu, priznat uzor za najveće hramove u Kini.

Konfucijev hram ima vrhunsku građevinsku strukturu feudalnog društva u Kini, odnosno građevinsku strukturu imperatorske palate. Najvažnije dvorane su poređane u južno-severnoj osi. Sa obe strane ose su prateći objekti u simetriji, koji su poređani po strogom redu i izgledaju grandionzni. Konfucijev hram je sastavljen od devet dvorana, svaka ima po jedno dvorište, glavna dvorana je "Dačeng", čija je širina dovoljna za devet standardnih soba uzetih zajedno. Devet je brojka maksimum, u feudalnoj Kini to je bila brojka namenjena isključivo za imperatora. Pogotovu u građevinasrtvu, sem imperatora svako ko bi koristio brojku devet, odmah bi pogubljeno. Međutim, Konfucijev hram je bio izuzetak. Ispred glavne dvorane u Konfucijevom hramu stoji pet kapija u koloni, a prema feudalnom redu, jedino imperator imao je pravo na pet kapija u građevinarstvu. Zabranjeni grad ima pet kapija, i Konfucijev hram ima pet kapija, to znači da je Konfucije imao po ritualu imperatorski rang.
Glavna dvorana "Veliko dostignuće"je jezgro Konfucijevog hrama, visoka oko 30 metara, široka više od 50 metara. Njen krov je pokriven žutim crepovima koji svetlucavaju pod suncem. Ova veličanstvena dvorana ravna je glavnoj dvorani "Vrhunska harmonija" u Zabranjem gradu, spada u tri najveće drevne dvorane u Kini. Najzapaženije u dvorani "Dačeng" je 10 kamenih stubova sa uklesanim zmajevima koji ih kruže. Svaki stub je visok šest metara sa prečnikom od jdnog metra, napravljen od celog komad. Na njima je rezba prefinjena, različita i gracionzna, a zamah veličanstven. To je remek delo u vajarstvu drevne Kine, nadmašio je zmajeve stubove i u Zabranjem gradu u Pekingu.

Konfucijev hram poseduje više od 2000 kamenih stela iz svih kineskih dinastija, to je jedna od najvećih "šuma stela" u Kini. Od njih samo stele sa imperatorskim natpisima ima više od 50 komada, što takođe pokazuje plemenit položaj Konfucija u feudalnom društvu Kine.

Konfucijeva rezidencija se nalazi u komšiluku Konfucijevog hrama. U njoj su živeli i žive Konfucijevi potomci s pokolenja na pokolenje. To je rezidencija po veličini manja jedino od imperatorskih rezidencija dinastija Ming i Ćing（1368-1911）.

Inače Konfucijeva rezidencija je počela da se podiže u dinastiji Song（od 12. do 13. veka）, to je bila tipična feudalna latifundija. Rezidencija zauzima površinu od blizu 50,000 kvadrata, ima gotovo 500 soba. Rezidencija po stilu rasporeda liči na administrativnu upravu u dinastijama Ming i Ćing. Njen prednji deo je posvećen administrativnim poslovima, a zadnji deo svakodnevnom životu. U rezidenciji je očuvan veliki broj istorijskih arhiva, nošnje i predmeta za svakodnevnu upotrebu, sve ima veliku istorijsku vrednost.

Konfucijevo groblje je u stvari grobnice za Konfucija i njegovog klana. To je groblje koje je u svetu najduže trajalo i traje i zauzima najveću površinu. Korišćeno je kao groblje već 2500 godina, prostire se na površini od dva kilometra. Ovde ima više od 100,000 grobnica Konfucijevih potomaka, kao i više od 5,000 nadgrobnih stela i drugih kamenih spomenika od dinastije Han（206 pre n.e.-220）na ovamo. Konfucijevo groblje ima nezamenljivu ulogu za izučavanje politike, privrede i kulture u kineskim dinastijama, kao i za izučavanje evolucije pogrebnog običaja.

Konfucijev hram, rezidencija i groblje su glasovita i bogata kulturna baština, poseduju i obilje vrednosnog prirodnog nasleđa. Tamošnja šuma sa 17,000 stabala stoletnog drveća ne samo što je pravi svedok razvoja Konfucijevog hrama, rezidencije i mauzoleja, već i nudi dragoceni materijal za izučavanje klimatologije i ekologije u drevnoj Kini.

Konfucijev hram, rezidencija i groblje su čuveni po bogatoj kulturi, milenijumskoj istoriji, grandionznim razmerama, izobilnim antikvitetima i naučno-tehnološkoj vrednosti. Godine 1994. Konfucijev hram, rezidencija i groblje upisani su u Listu svetske kulturne baštine od strane UNESKO-a.

(izvor, serbian.cri.cn)