Vaskrs/Uskrs

Običaji za Uskrs se razlikuju od regiona do regiona, ali je simbolika uvek ista: pobeda života nad smrću.



Dok je Božić najradosniji dan u hrišćanstu jer je tada na svet došao Mesija (grčki: Hristos / Χριστός), Uskrs predstavlja samu srž hrišćanstva a to je pobeda nad smrću kroz žrtvovanje i patnju.

Kada se slavi Uskrs
Uskrs spada u grupu „pokretnih praznika”, ali uvek pada u nedelju. Datum Uskrsa se određuje na osnovu lunarnog kalendara. Uskršnja nedelja se određuje kao nedelja u sedmici punog meseca koji se javi nakon prolećne ravnodnevice.
Pošto su datumi u julijanskom kalendaru pomereni za 13 dana, pravoslavni Uskrs nikada ne može biti pre 4. aprila, niti posle 8. maja, a prethodi mu i jevrejski praznik Pasha. Ove godine (2023), po julijanskom kalendaru, obeležava se 16. aprila.

Pripreme za Uskrs
Kako Uskrs slavi uskrsnuće kao jednu od najznačajnijih dogmi hrišćanstva, važna je i priprema vernika za ovaj praznik. Prethodi mu najduži post i važni praznici.

Osam dana pre Uskrsa obeležava se Lazareva subota, koja slavi čudo Lazarevog uskrsnuća, a odmah sutradan su Cveti, praznik koji čuva sećanje na dan kada je Isus Hrist sa učenicima došao u Jerusalim.

Nedelja pred Uskrs naziva se strasna nedelja i svi dani označeni su kao veliki, od ponedeljka do petka. Petak se smatra najtužnijim jer je tada Isus razapet na krstu sa trnovim vencem kao krunom.

Veliki petak je dan tišine, ne peva se i ne igra, na crkvama ne zvone zvona. Liturgija se služi samo ako se poklapa sa praznikom Blagovesti, a na posebno ukrašen sto pored oltara izlaže se plaštanica, koja predstavlja Hristov grob. Celivanje plaštanice traje do Uskrsa, a postoji i običaj da se vernici provlače ispod stola zamišljajući želju i moleći se Bogu za ispunjenje.

U nekim krajevima se pokojnici ne sahranjuju na Veliki petak jer se veruje da bi se time „poremetila zemlja u kojoj počiva Isus”.
(izvor, zena.blic.rs)

Bojenje jaja i proslava Uskrsa



U četvrtak i petak uoči Uskrsa boje se jaja. Crvena boja je obavezna jer predstavlja prolivenu Isusovu krv, dok druge boje ukazuju na radost zbog pobede i stvaranja novog života. Poreklo običaja bojenja jaja ne može se tačno odrediti, pa postoji nekoliko verzija tog predanja.

Po jednoj je Marija Magdalena nakon Hristovog vaskrsenja došla u Rim i caru Tiberiju poklonila crveno jaje, pozdravljajući ga rečima „Hristos vaskrse”. Jaje, kao simbol nastanka života, bilo je korišćeno u mnogim kulturama i pre hrišćanstva.

Po svetom predanju, Isus je, prorekao svoje vaskrsnuće trećeg dana nakon smrti, a učenicima je rekao da će to znati jer će na taj dan kokoške nositi crvena jaja.

Postoji i predanje po kome je Hrist jednom prilikom uspeo da pobegne pred hajkom rimskih vojnika koji su zastali da se dive crveno obojenim jajima, koja je u korpici, pored puta držala jedna žena. Veruje se i da je u tadašnjim različitim kulturama postojao običaj darivanja šarenih jaja u znak pobede ili radosti.

Bojenje jaja smatra se važnom pripremom za obeležavanje ovog praznika, pa domaćice tome pridaju veliki značaj. Prvo obojeno jaje naziva se „čuvarkuća” i ostavlja se na posebnom mestu u kući i čuva se do sledećeg Uskrsa, jer se veruje da štiti domaćinstvo.

Uskrs je dan radosti. Zvona na crkvama zvone, a ljudi se pozdravljaju sa “Hristos vaskrse”, uz obavezan odgovor “Vaistinu vaskrse”. Uskrs je porodični praznik i slavi se uz prisustvo svih ukućana i obaveznu svečanu trpezu koja označava i kraj četrdesetodnevnog posta.

U nekim delovima Srbije domaćice spremaju posebne lepinje u obliku venca sa jajetom umetnutim unutra, poznate kao kovržnjak, koje se razmenjuju sa prijateljima. Na uskršnje jutro deca se trljaju crvenim jajetom po licu „da bi bila zdrava”, a devojke umivaju vodom u koje je potopljeno jaje kako bi tokom godine bile rumene.

Svako ko taj dan dođe u kuću dobija jaje na poklon, a jaja se daruju i kada se ide u goste. Posebna radost za decu je običaj koji se zove „kupusanje gnezda” i podrazumeva da deca traže poklone koji ukućani za njih ostavljaju u posebno dekorisanim gnezdima, uz priču da ih je tu doneo Uskršnji zeka,

Uskršnji običaji širom sveta



Za sve narode širom sveta, za Uskrs, karakteristično je da farbaju jaja. Boje se mogu razlikovati, pa tako neki vole što šarenije, dok se drugi poput Grka drže tradicionalne crvene boje. Uskršnja jaja se kod svih naroda farbaju na Veliki petak i to je posebna tradicija koju svi poštuju. A pored jaja, šta se još nalazi na trpezama raznih naroda i koji su običaji vezani za određene zemlje?

U Srbiji se, recimo, jagnjetina jede na Uskrs samo ako je pre njega proslavljen Đurđevdan.

Na Filipinima se specifičnim ritualima obeležava cela nedelja pre Uskrsa, a običaji za Uskrs su i maskiranje muškaraca u rimske vojnike koji marširaju ulicama, simulirajući povorku pre raspeća. Maskirani muškarci bičuju sebe po leđima, a nije redak slučaj ni da se simulira raspeće.

Na Bermudskim ostrvima za Uskrs se puštaju specijalno pravljeni papirni zmajevi koji simbolišu Hristovo raspeće. Porodični ručak je obavezan uz nezaobilazna jela kao što su torta od bakalara i specijalno umešena peciva sa znakom krsta.

Slovačka i deo Mađarske Uskrs proslavljaju i specifičnim ritualom šibanja vrbom ili polivanja vodom povorke devojaka ili žena koje prolaze ulicama. Veruje se da je vrba simbol plodnosti, pa otuda ovi običaji za Uskrs, a žene i devojke tom prilikom posmatračima, „mučiteljima“, poklanjaju ukrašeno jaje.

U Nemačkoj se domovi ukrašavaju granama ukrašenim šarenim uskršnjim jajima u raznim bojama. A najmlađi u dvorištima traže korpe sa šarenim jajima i čokoladnim zečevima, pilićima i drugim životinjama.

U Francuskoj, nakon što se ponovo začuju crkvena zvona- kojih nije bilo tri dana- ljudi uz grljenje i ljubljenje čestitaju jedni drugima Uskrs. Zatim sledi „lov“ na uskršnja jaja, gde se najmlađi najviše zabavljaju i jedu čokoladna jaja. Nakon toga sledi veliki porodični ručak, a uskršnja trpeza ne može proći bez jagnjećeg pečenja. Francuzi praznuju i dan nakon Uskrsa, kada odlaze na izlet i jedu džinovske omlete.

U Italiji je Uskrs naravno u znaku hrane, pa su tada na meniju neki posebni specijaliteti karakteristični baš za ovaj praznik. Tako, na uskršnjem ručku se obavezno jede „Torta di Pasqueta“, slana torta napravljena od jaja i spanaća. Pored toga, za ovaj praznik Italijani jedu i tradicionalni kolač „La colomba di Pasqua“ koji simbolizuje dolazak proleća i dobrih vesti u dom.

U Grčkoj, na ostrvu Krf, na Veliku subotu održava se tradicionalno „bacanje posuđa“. Neki bi rekli pomalo bizaran običaj, međutim ukoliko dobro poznajete grčku kulturu, onda vam ovo neće biti ništa nepoznato. Dakle, sa balkona stanovnika Krfa lete šerpe, tanjiri, tegle, pa čak i saksije. Neki tvrde da je ovaj običaj nastao još u vreme Mlečana, koji su isto tako bacali stare stvari sa prozora, kako bi simbolizovali novi početak. Drugi, pak, tvrde da je bacanje saksija sa prozora poseban način da se dočeka proleće i uputi molba bogovima da donesu rodnu godinu.

Ostatak Grčke uživa u tradicionalnom „tucanju“ jajima, samo kod njih je strogo pravilo da se jaje tokom borbe mora držati sa tri prsta. Pored toga, Grci jedu i „Magiritsu“, uskršnju čorbicu od jagnjećih iznutrica, a kasnije nastavljaju slavlje uz najukusniju pečenu jagnjetinu uvijenu u listove vinove loze.

U Austriji se u čast Uskrsa na visoke drvene stubove postavljaju veliki vilenjaci napravljeni od zelenih grančica, na koje se kasnije kače šarene trakice, narandže i jabuke.

Švedska glavnom bojom Uskrsa smatra žutu, a ne crvenu, baš kao što kod njih jaja ne donose uskršnji zečevi nego pilići. Svoje domove vole da ukrase granama breze i ukrasima od perja, dok drveće i grmove u dvorištima ukrašavaju jajima, trakicama i drugim šarenim dekoracijama, jer tada još uvek ništa ne cveta u tom delu Evrope.

Neobični uskršnji običaj nam stiže iz Irske, gde zakopavaju haringe. One su glavna namirnica, koju Irci jedu tokom posta, pa na ovaj način žele da označe kraj ovog perioda i označe ponovni dolazak izobilja i uživanja u mesu i proizvodima od životinja.

U Bugarskoj najstarija žena u porodici, prvim obojenim crvenim jajetom pomiluje po licu svako dete. Ovaj običaj treba da deci donese zdravlje i snagu u narednom periodu. Još jedan običaj je svojstven Bugarima, a to je bacanje jaja na krov crkve nakon završenje uskršnje službe.

I  da odemo do Australije, gde za Uskrs mladi verenici odlaze do obližnjeg potoka ili reke, gde uzimaju vodu i čuvaju je u flaši ili posebnom sudu i čuvaju je sve do dana venčanja. Kada taj dan dođe, oni se međusobno prskaju tom vodom za sreću u braku.

Svim zemljama je zajednički običaj tucanje jajima, svojevrsno takmičenje u čvrstoći jaja. Onaj čije jaje ostaje celo za nagradu uzima protivnikovo jaje sa naprslom ljuskom.

(izvor, eurocrem rs)

ILI...

Već vjekovima, na Uskrs ljudi se pridržavaju određenih običaja, rituala, odlaze na misu i liturgiju, okupljaju se oko svečanog stola, jedu najfinija jela, boje jaja.

Ali, jedan od najvećih hrišćanskih praznika obiluje i mnogim drugim lijepim, zanimljivim, ali ponekad čak i bizarnim običajima.

U Njemačkoj se za Uskrs domovi ukrašavaju granama ukrašenim obojenim jajima, a najmlađima se po dvorištima skrivaju korpe sa šarenim jajima i čokoladnim figuricama.

U Francuskoj, nakon što ponovo čuju crkvena zvona, koja se nisu oglašavala tri dana, ljudi uz grljenje i ljubljenje čestitaju Vaskrs, a djeca tokom dana stoje u krugu i „na ispadanje” u vazduh bacaju i hvataju jaja.

U Finskoj se na Uskrs, za sreću, međusobno udaraju po leđima svežnjem brezovih grančica, a djeca izlaze na ulice i svim mogućim sredstvima lupaju i prave buku.

U Italiji se tradicionalno jede posebna uskršnja „torta di pasketa”, slani kolač s kuvanim jajima i spanaćem, a u Grčkoj uskršnja čorbica od jagnjećih iznutrica, „magiritsa”.

U Grčkoj se jaja boje u crveno i mogu da se jedu od subote uveče.

U Austriji se u čast Uskrsa na visoke drvene stubove postavljaju veliki vijenci od zelenila ukrašeni jabukama, pomorandžama i raznobojnim trakama.

U Švedskoj u kojoj je boja Uskrsa žuta, jaja ne donose zečevi, nego pilići. Kuće se dekorišu ukrašenim brezovim grančicama i ukrasima od perja, a kako u to vrijeme još ništa ne cvjeta, i grmovi po vrtovima dobijaju šarene ukrase.

Irska može da se pohvali neobičnom uskršnjom tradicijom: zakopavanjem haringi.

Zakopavanjem haringi, koje su bile glavno jelo u doba posta, ljudi, a posebno mesari, označavaju njegov kraj i početak ponovnog uživanja u mesu i mesnim prerađevinama.

U Poljskoj je kraj posta tek kada se na uskršnjoj jutarnjoj misi primi blagoslov, a potom i na licu mjesta, u crkvi, isprazni korpa napunjena hranom.U nekim dijelovima Poljske se u ponedeljak ljudi međusobno polivaju vodom.

Sličan običaj vlada i u Velikoj Britaniji u kojoj se ljudi za sreću međusobno lupkaju „macama”, dok se u Škotskoj na brežuljcima pale uskršnje vatre. Inače, u Velikoj Britaniji djeca dugo nisu znala za uskršnje zečeve i jaja, jer su tamo za Uskrs uobičajene uskršnje šetnje i parade nalik na one karnevalske.

U Španiji se održavaju procesije u kojima učestvuju muškarci obučeni u kostime kostura, a na uskršnju misu, mladići donose obične palmine grančice, a djevojke su ukrašene poslasticama.

U Bugarskoj, najstarija žena u porodici prvim crveno obojenim jajetom po licu, za zdravlje i snagu, pomiluje djecu u porodici, a ljudi posle liturgije bacaju jaja na zid crkve.

U Mađarskoj se ljudi međusobno prskaju namirisanom vodom, a ponekad i čistim parfemima.

U Rumuniji se prije Uskrsa tradicionalno čiste kuće i dvorišta i nabavlja nova odjeća.

U Švajcarskoj ljudi uz čestitanje poklanjaju uskršnju golubicu, „paloma di paskva”, kolač sa sušenim voćem, dok u Bernu vlada običaj „Eiertutscha”, odnosno, na Uskrs se ljudi svih generacija skupljaju na starom gradskom trgu i međusobno gađaju jajima.

U Norveškoj imaju takođe neobičan običaj: na Uskrs se posvećuju rješavanju ubistava. Na televiziji se prikazuju filmovi s detektivskim temama, časopisi objavljuju krimi priče, čak i kartoni mlijeka imaju priče o neriješenim ubistvima.

U Holandiji je običaj da se dečacima simbolično „ispraši tur”, jer se tako isteruje loše ponašanje. Ovaj običaj imaju i Škoti, kod kojih postoji i izreka „istučen kao na Uskrs”.

U Australiji, vjerenici na Uskrs odlaze na obližnji potok ili rijeku kako bi zahvatili vodu i sačuvali je do dana vjenčanja na kojem će se njome međusobno poprskati, za sreću u braku.

U Americi je uobičajen „lov” na farbana jaja. Prijatelji ili rodbina koji zajedno slave Uskrs sakriju jaja u kući, dvorištu ili vrtu, a djeca ih zatim traže, uvjerena da ih je preko noći sakrio uskršnji zeka, ostavljajući usput i slatkiše i druge poklone.
(Izvor: vijesti. me)