Oscar-Claude Monet je danas jedan od najpoznatijih umetnika sveta. Ovaj francuski slikar je izuzetno prikazivao i manipulisao svetlošću i senkom i na revolucionaran način prikazivao različite teme: vodene lokvanje, pejzaže i predele u različito doba dana, spokojne vrtove, japanske mostove i panorama Pariza, po čemu je ostao upamćen kao jedan od najznačajnijih umetnika 19. veka, a naročito slikarskog pravca Impresionizma. Njegov značaj za svetsku kulturu i slikarstvo sažeo je Remi de Gurmon, franscuski pisac i jedan od najuticajnijih kritičara tog doba, u sledećoj rečenici:
“Ako uzmemo reč “impresionizam” u najužem značenju, onda će Mone biti jedini impresionista jer je jedini bio sposoban da uskladi i teorijui i praksu u veštini i da preko svojih slika pruži sve one kolorističke utiske koje oko može da primi. Impresionizam, to je Mone ličo, usamljen u svom geniju, slavnom i čarobnjačkom. ”
Zato Vam u nastavku ovog teksta pružamo 8 zanimljivih činjenica iz života i stvaralaštva ovog izuzetnog umetnika.
JOŠ KAO DEČAK POKAZIVAO JE IZUZETAN TALENAT
Monet je počeo da crta jos kao dečak, skicirajući portrete svojih nastavnika i komšija. Već kao mladi tinejdžer pohađao je školu umetnosti i već tada je prodavao svoje karikature i portrete rađene u uglju. Moneova majka je bila ta koja ga je ohrabrivala u njegovoj želji da se bavi umetnošću, dok je njegov otac koji je posedovao prodavnicu namirnica, želeo da Monet nastavi porodičan posao. Nakon smrti njegove majke 1857. godine, Monet je otišao da živi sa svojom tetkom i suprotno očevim željama, studira slikarstvo.
POKUŠAO JE SAMOUBISTVO
U kasnim dvadesetim godinama, Monet je bio frustriran Akademijom i francuskim umetničkim establišmentom. Mrzeo je stvaranje formalnih umetničkih dela, kopiranje starih, tradicionalnih slika iz Luvra i predstavljanje drevnih grčkih i rimskih mitova. Iako je pokušao da svoje slike izlaže na zvaničnim Salonima Akademije, njegova dela bila su skoro uvek odbacivana. Depresivan i u konstantnoj borbi oko finansija, Monet je skočio sa mosta 1868. godine u reku. Preživio je svoj pokušaj samoubistva i pad u Senu i nakon toga odlučio da se udruži sa drugim umetnicima koji su se takođe osećali frustriranim zbog ograničenja Akademije, u borbi protiv istih, što će rezultirati razvojem Impresionizma.
NA INDIREKTAN NAČIN UTICAO JE NA IMENOVANJE SLIKARSKOG PRAVCA IMPRESIONIZMA
Monet je stvorio zajednicu sa drugim umetnicima, grupu koja je uključivala Renoira, Camille Pissarro, Edgar Degas i Paul Cezanne. Grupa, koja se zvala Anonimno društvo slikara, vajara, štampača i sl., Organizovala je svoju prvu izložbu 1874. godine. Izložba je obuhvatila izuzetne umetničke radove sa svetlim, živopisnim bojama i labavim, naizgled spontanim potezima četkice. Posebnu pažnju dobilo je Monet-ovo delo “Rađanje sunca- Impresija sunca”, po kome će kasnije nastati naziv ovog umetničkog pravca-Impresionizam.
IZUZETNA INSPIRACIJA BILA MU JE NJEGOVA PRVA ŽENA, KOJU JE ČAK I PRIKAZAO U NEKOLIKO SVOJIH SLIKA
Delo na kome je prvi put prikazana njegova supruga Camille Doncieux jeste “Žena u zelenoj haljini” koju je oslikao 1866. godine, a zatim su usledile i “Žene u bašti”, “Na obali Sene” i mnoge druge. Takođe Monet je oslikao svoju suprugu nakon njene smrti u postelji. Camille je patila od tuberkuloze, a zatim i od karcinoma materice od čega je umrla u 32. godini života. Ovo Moneovo delo se smatra jednim od najintenzivnijih i najosjećajnih predstava umrlih. Koliko je Mone voleo svoju prvu suprugu može se videti i u činjenici da je njegova druga žena Alice Hoschedé ljubomorno uništila sva Camille- ina pisma i fotografije nakon što se udala za Monet-a.
RAZLIČITE VRSTE LOKVANJA I DRUGIH BILJAKA ZA SVOJU BAŠTU KUPOVAO JE IZ RAZNIH OBLASTI ŠIROM SVETA
Od 1883. godine do njegove smrti 1926., Monet je živeo u Giverniy-ju, selu na severu Francuske. Tokom godina, angažovao je vrtlare da u njegovoj bašti zasade razne biljke, od makova, lala, lokvanja do jabuka i drugog voća, pretvarajući ga u prelepo, spokojno mesto za slikanje. Konačno kada se obogatio od prodaje svojih slika, Monet je u svoju baštu uložio ogroman novac. Postavio je japanski most preko svog ribnjaka, uvezao je različite vrste vodenih lokvanja čak iz Egipta i Južne Amerike. Iako mu je lokalni Gradski savet naložio da ukloni strane biljke da ne bi otrovale vodu, Monet se nije povinovao. Tokom poslednjih 25 godina svog života lokvanji će postati njegova najveća inspiracija koja će rezultirati čitavom serijom slika ovog nežnog cveta.
ANGAŽOVAO JE VRTLARE DA PAJU PRAŠINU SA NJEGOVIH LOKVANJA
Kako se Monetova bašta proširila, unajmio je šest radnika koji će je puno radno vreme održavati. Jedan od baštovanskih zadataka bio je da svakog jutra, veslajući čamac po jezeru , operu i očiste svaki od lokvanja. Kada su cvetovi bili čisti, Monet je pristupao slikanju.
I NAKON POTPUNOG SLEPILA NASTAVIO JE DA SLIKA
Oko 1908. godine, kada je bio u poznim 60-im godinama, Monet je počeo da ima problema sa svojim vidom, da bi mu kasnije dijagnostikovana katarakta. Ipak i kada je tokom 1922. postao potpuno slep, nastavio je slikati tako što je pamtio tačne lokacije boja na svojoj paleti. Kritičari su mu se rugali zbog njegovih zamućenih slika, nagoveštavajući da je njegov impresionistički stil nastao usled nedostatka vida, a ne zbog njegove artističke genijalnosti.
DANAS TURISTI MOGU POSETITI NJEGOV DOM I VRT U GIVERNY-JU
1926. godine Monet je umro od raka pluća. Počevši od 1980. godine, njegov bivši dom u Giverny-u je otvoren za turiste da vide njegove vrtove, duboreze i uspomene. Svake godine stotine hiljada ljudi posećuje Giverny kako bi prošetali kroz čuvenu baštu ovog umetnika i njegovu restauriranu kuću. Pored pogleda na razno cveće i drveće, posetioci mogu videti i Monet-ovu spavaću sobu, studio i čuveni Plavi salon za prijem gostiju.
“Nisam vremenom postao impresionista, ja sam to oduvek bio” Claude Monet
(izvor, peroartcentar.com)
Danas u 6:22 am od 
Kalendar
Naslov: Oscar-Claude Monet 
