Rade Drainac

Radojko Jovanović (umetničko ime Rade Drainac) je srpski pesnik, predstavnik kosmopolitske struje u Srpskoj poeziji između prvog i Drugog svetskog rata.

Rade Drainac je osnovnu školu završio u Blacu, a 1911. upisuje se u gimnaziju u Kruševcu u kojoj — do početka Prvog svetskog rata, završava tri razreda. Godine 1914. već je na frontu, sa svojom vojskom, a 1915. povlači se preko Kosova i Metohije do Skadra i Lješa i stiže u San Djovani.

Od 1926. živi u Parizu, gde svira violinu kao pratnja uz neme filmove. Usled bolesti, Rade Drainac vraća se u Srbiju. Po mobilizaciji, učestvuje u borbama oko Užica. Pod optužbom da je komunista, krajem 1941. hapse ga četnici, ali biva pušten na molbu viđenijih Topličana. Od 1942. boravi u sanatorijumu kod Soko Banje, gde ga povremeno posećuje Ivo Andrić.

Sa tuberkulozom u poodmaklom stadijumu, vraća se u Beograd, u Državnu opštu bolnicu, gde umire 1. maja 1943. Kao siromah, sahranjen je o državnom trošku, na Novom groblju, u Beogradu.

Bandit ili pesnik


Priznajem da sam idiot i genije bio,
i da su mi dani prošli nakrivljeni kao toranj u Pizi.
Zato se žurim u krčmu kao u operacionu salu.
Pa neka! 15.000.000 građana ove zemlje
ako me ne upoznaju po poeziji,
upamtiće me po Skandalu.

I ni briga me nije
što u dnu srčane aorte kroz dugu jesenju noć
pesnik sa banditom boj bije!

Epitaf na mom grobu
Prijatelji, izvršite pesnikovu poslednju volju:
Kad me sa đubretom na jutarnjim ulicama smetlari mrtvog pokupe,
ne recite "Bog da prosti!",
jer ja sam prosio za koru hleba i Bogu pokazivao tabane i pete..
U rupu za mrtvu paščad strpajte moje kosti
— Tako će pravedno biti sahranjeno dobro dete.

Ne žalite me: ja sam za života kao plačna vrba proplakao za sobom,
moje je sve u ovom testamentu što danas pišem:
Ako jedna gospa bude želela da spava naporedo s mojim grobom
okrenite joj glavu ka mome srcu..

Više moje glave ni ploče ni poprsja,
kad budem silazio niz stepenice pakla ili neba..
Ne treba časti skitaču, koji je celim životom žudeo samo
čašicu ljubavi i koru hleba.

Užarenom iglom po mojoj koži zapišite ove reči:
"Spavaj prvi put mirno, druže Drainče, veliki naš putniče"
I ništa više!

Intermeco
Ja kažem san,
vi kažete sloboda;
Jedno i drugo je Tihi okean
i pena iza parobroda.

Samo hlebovi na svetu
ne kriju lice iza paravana;
sve drugo je — ptice u letu
i lišće sa grana.

Jesen
Hteo bih sve da kažem kao da se rastajem sa svetom:
Mrzeo sam oca, voleo majku, ljubio jednu udatu ženu..
Predajem srce zrelome suncokretu
što u tamnoj noći gubi svoju senu.

Sa moje stanice skoro će da krene voz;
Na ovoj zemlji, odista ima mnogo šarenih čuda,
varljivih profeta, lažnih pesnika,
prodanih duša, uhoda i luda..
Često i najokoreliji grešnik zaželi da sklopi oči
pod zemljom i travom.

Ja nisam mudrac sa istoka: još manje su moje reči nove:
Pevam kao što paščad laju…

Ne uzmite za zlo ove reči:
I sam sam život učinio lepšim nego što je bio..
Mene bi mogao samo kuršum za zlikovca da izleči,
toliko sam se na zemlji razotkrio.

Toliko!

A već ako bi mi sudbina jednom bila milostiva,
pa kad zaželi da skine moje životne skele,
nek umrem u jedan suton kad jesen, inače dosadna i siva,
liči na pečeno tele.