Gistav Kajbot-Gustave Caillebotte

(fr. Gustave Caillebotte; Pariz, 19. avgust 1848 – Žanvilije, 21. februar 1894) bio je francuski slikar. Kajbot je bio član i pokrovitelj impresionista, iako je slikao realističnije od mnogih drugih u toj grupi. On je bio poznat po svom ranom interesovanju za fotografiju kao oblik umetnosti


Gistav Kajbot rođen je 19. avgusta 1848. u Parizu, u bogatoj porodici: otac Marcijal bio je industrijalac i sudija. Diplomirao je prava 1868. i položio advokatski ispit 1870, ali je ubrzo mobilisan u Nacionalnu gardu tokom Francusko-pruskog rata (1870—1871).

Posle rata počeo je da se bavi slikarstvom: 1873. upisao se na Akademiju lepih umetnosti u Parizu (fr. Ecole des Beaux-Arts), ali je ubrzo prekinuo studije, pošto je već 1874. dobio bogato nasledstvo od oca i sprijateljio se sa slikarima koji su radili izvan zvanične Francuske Akademije, među kojima su bili Edgar Dega i Đuzepe de Niti
Posetio je prvu impresionističku izložbu (1874), a na drugoj (1876) je učestvovao sa osam svojih slika, među kojim je bilo i njegovo prvo remek-delo, Postavljači parketa (iz 1875), koje se istaklo realističnim prikazom radničke klase i bilo odbijeno na zvaničnoj izložbi Francuske Akademije (1875) - sa objašnjenjem da je tema suviše vulgarna za akademsko slikarstvo. Iako su po stilu njegove slike pripadale realizmu, bile su pod vidnim uticajem njegovih drugova impresionista. Slikao je porodične scene, enterijere i portrete, ali je ostao najpoznatiji po slikama pariskih ulica, kao što je Pariska ulica na kišni dan (iz 1877)On je kupio prvi rad Monea 1875. godine i bio je od posebne pomoći u karijeri i finansijskom opstanku umetnika.[2] Bio je precizan u izboru sponzorstava; nije mario da pomaže ili otkupljuje dela Žorža Sera i Pola Gogena, ili nekog od simbolista.[3] Godine 1890. odigrao je glavnu ulogu u pomoći Klodu Moneu u organizovanju javne pretplate i u ubeđivanju francuske države da kupi Olimpiju (1863) Eduara Manea

Takođe je koristio svoje bogatstvo za finansiranje hobija za koje je bio prilično strastveno zainsteresovan: filatelija, uzgoj orhideja, izgradnju jahti pa čak i dizajn tekstila. Nakon smrti, uveden je u Roll of Distinguished Philatelists, a zbirka koju je formirao sa svojim bratom Marsijalom sada se nalazi u Britanskoj biblioteci.Uveren nakon smrti svog mlađeg brata Renea 1876. da će njegov život biti kratak, Kajbot je napisao testament u svojim U testamentu je zaveštao veliku kolekciju francuskoj vladi. Ova kolekcija je na kraju uključivala šezdeset osam slika Kamija Pisara (devetnaest), Kloda Monea (četrnaest), Pjera Ogista Renoara (deset), Alfreda Sislija (devet), Edgara Dega (sedam), Pola Sezana (pet) i Eduara Manea (četiri).
Kajbot je 1881. stekao imanje u Žanviliju, na obali Sene u blizini Aržanteja, i tu se trajno preselio 1888
Prestao je da izlaže svoje radove sa 34 godine i posvetio se baštovanstvu i izgradnji i trkama jahtama, a mnogo je vremena provodio sa svojim bratom Marsijalom i prijateljem Ogistom Renoarom. Renoar je često bio u gostima kod njema i imali su opsežne diskusije o umetnosti, politici, književnosti i filozofiji. Caillebotte je bio model za Renoarovu sliku iz 1881. Le Déjeuner des canotiers. Iako se nikada nije oženio, izgleda da je imao ozbiljnu vezu sa Šarlot Bertije, mlađom ženom iz niže klase, kojoj je ostavio znatan anuitet
Kajbotova slikarska karijera je dramatično usporila početkom 1890-ih kada je prestao da radi na velikim platnima. Umro je 1894. od otoka pluća, dok je radio u bašti, sa 45. godini

Sahranjen je na groblju Per Lašez u Parizu.