Pjer Bonar

(fr. Pierre Bonnard; Fontenej o Roze, 3. oktobar 1867 — Le Kane, 23. januar 1947) je bio francuski slikar. Pripadao je pravcu postimpresionizam.

Uz Eduara Vijara i Morisa Denija, jedan je od osnivača umetničke grupe Le Nabi (nabisti). Bio je pod uticajem japanske grafike. Trudio se da prenese vidljivo, zasnovano na živahnosti poteza, slobodi perspektive i nežnosti boje. Predaje na Akademiji Ranson od samog osnivanja (1908). Slika prizore sa ulice, enterijere, aktove gde mu je model bila supruga Marta i ilustruje Žarija, Verlena i Ž. Renara. Njegov kolorit, sa ličnim pečatom, jakih je kontrasta, skladnih i toplih boja, oštre svetlosti koju ublažuje belilo, a sve više postaje sunčaniji negde oko 1935. godine. To je doba pomalo zakasnele slave ovog umetnika, koji će imati veliki broj plagijatora. Među njegovim slikama spomenućemo: Partija kriketa u sumrak (1892), Trg Kliši (1912), Kafe Peti Puse (1928), Beli enterijer (1933), Go u kadi (1937), Atelje sa mimozom (1939-1946).

Iako Bonara, uz Anrija Matisa danas smatraju jednim od najvećih kolorista ranog 20. veka, on je u svoju likovnu karijeru uplovio bez podrške porodice i mnogo samopouzdanja. Negde u to vreme upoznao je lepu devojku na ulici i upitao je da li bi mu pozirala. Predstavila se kao Marta de Melinji, uboga plemkinja italijanskog porekla, sada prodavačica cveća. Do smrti je ostala njegov model i najveća ljubav…