Srđan Valjarević

Srđan Valjarević, savremeni srpski književnik, rođen je u Beogradu, 16. jula 1967. godine. Objavio je više romana i knjiga poezije i proze, a za roman Dnevnik druge zime dobio je književnu nagradu "Biljana Jovanović", 2006. godine. Međunarodni žiri za dodelu Istočnoevropske književne nagrade izabrao je ovaj roman za jedno od 10 najboljih književnih dela u 2006. godini u istočnoj Evropi, među pet stotina kandidata iz 10 zemalja.

Valjarevićev stil pisanja najviše podseća na neposrednost i iskrenost Čarlsa Bukovskog, a kao ljude koji su izvršili najveći uticaj na njegovo stvaralštvo ističe Fridriha Ničea, Volta Vitmena i Džonija Keša.

Prevođen je na švedski, francuski i engleski jezik.

Pisao je za časopis Talas, dnevni list Danas, Plejboj.

„Izvadio sam svesku i olovku iz džepa, i pomislio da nacrtam ono što vidim, a video sam taj vrh planine. I nacrtao sam ga. Taj notes je bio mali, tako da sam i planinu nacrtao preko cele jedne strane, i jednu pticu. To je bilo sve što sam nacrtao. I to je bilo jedino što sam uradio a čime sam bio zadovoljan, tako da sam imao razloga da se zahvalim na stipendiji koju sam dobio. Nacrtao sam planinu i pticu, sklopio notes i vratio ga u džep. I nastavio sa izležavanjem na klupi, na brdu s tim smešnim imenom Tragedija. Da li je Plinije Mlađi zaista imao na umu cipele koje su nosili glumci u starom Rimu, ili je to izmišljotina, ili se i njegov život stropoštavao kao i moj? Nisam to mogao da znam, ali bih i sam tako nazvao to brdo. . . “



https://mega.nz/#!42BkWSCZ!uuc6rFQUPq0KQ5841uYD_k8XrcdLuRCQCrWNjK9NpJ4

"Dnevnik druge zime" Srđana Valjarevića u sebi ima dvije knjige – dnevnik koji autor vodi četiri mjeseca, svaki dan, od 1. prosinca do 31. ožujka, i knjigu pjesama. U dnevniku opisuje borbu sa svojim nogama, svaki dan pokušava napraviti što više koraka, po mogućnosti bez štapa, doći malo dalje nego jučer, a u trideset pjesama, koje su razasute po knjizi, opisuje ono što je bilo prije tih šetnji Beogradom, svoj boravak u bolnici nakon teške bolesti, upale leđne moždine i živaca, zbog koje je ostao privremeno nepokretan.
"Dnevnik druge zime" zapravo je doslovno dnevnik borbe za život, za novi početak; nakon razornog svakodnevnog uništavanja alkoholom, koje ga je dovelo do teške bolesti i invalidskih kolica, autor ne opisuje samo kako ponovo uči hodati, nego i kako ga je bolest promijenila. Hodajući s njim ulicama Beograda, mi gledamo svijet njegovim očima, a nakon krajnjeg iskustva koje je proživio te oči vide izoštrenije i drugačije.
Mudra, potresna i dragocjena knjiga jednog od najvažnijih suvremenih srpskih pisaca.



https://mega.nz/#!R2I2gCQL!gMf-tz-lgZeRm8mCFrZ2G_qfInPwm0VxPsal_tfXL0k

Priča o ovoj prosečnoj, a ipak neobičnoj i zabavnoj porodici zapravo je duhovit uvid u srpske i balkanske prilike posle raspada, ratova, tranzicije i prilagođavanja na novu epohu koja je potom nastupila. Otac porodice promenio je u Švajcarskoj ime u Fric i tako su ovi Valjarevićevi povratnici, često sa crnim humorom i ironijom, prihvatili nove navike, nove prijatelje i nove okolnosti koje su po dolasku u domovinu zatekli. U Beogradu će se u jeku pandemije korone družiti sa Kinezom Lijem i njegovom porodicom, jednim malim detetom, profesorom filozofije u penziji, komšinicom frizerkom i mnogim pitoresknim likovima koji ovu prvoklasnu urbanu prozu obogaćuju svojim zgodama i dijalozima. Dok „ne rade ništa“ u svom stančiću na Konjarniku, njihovi brojni komentari na aktuelne događaje, političke prilike i odnose sa susedima u regionu poprimaju odlike groteske i gorke istine o apsurdima koji ispunjavaju naš svakodnevni život.

Fric i Dobrila

Nastavak doživljaja Frica, Dobrile, Mate, Kineza Lija, Profesora filozofije, Malog deteta i drugih slikovitih junaka ove vesele družine. Dok neprestano menjaju majice sa odštampanim uvek novim sloganima koje su sami izmislili, najčešće primerenim situaciji, ovi naši savremenici nastavljaju da raspravljaju i o svakodnevnim i o istorijskim događajima koji ih okružuju, u mnogo čemu apsurdnim. I dok se svi ostali čude, Mate počinje da piše pesme, a Fric ne može da se odupre verskom zastranjivanju i odlučuje da iz korena promeni svoj život…

Brod koji je zaplovio kroz maglu

Ovim romanom Srđan Valjarević otpočinje svoje književno putovanje ne samo po beogradskim periferijama i opustošenom podneblju devedesetih, nego i po sopstvenoj prošlosti, tražeći odgovore na pitanja o neprilagođenosti cele generacije mladih kojoj je pripadao. Bilo da budan sanja ili da igra fudbal, da zarađuje na nekom od povremenih poslova ili čita Kamijevog Stranca, da luta gradskim ulicama ili sedi u zatvoru zbog remećenja javnog reda i mira, da gluvari sa svojim vršnjacima ili se zanosi devojkama koje sve odreda zove Lidija, glavni junak Jakob, piščev alter-ego, ispisaće oporu hroniku odrastanja u svetu lišenom iluzija, iskreno i nepretenciozno.

List na korici hleba