Slomljeno srce boli

zar ne?

Raskidanje ljubavne veze i druge vrste društvenog odbacivanja doslovce
se odražavaju nepovoljno na celo čovekovo telo. A gde se skriveni koreni
patnje? Nije narod uzalud mudrovao: napuštenim ljubavnicima patnja
teško ophrva i dušu i telo. Naučnici s Kalifornijskog univerziteta u Los
Anđelesu nedavno su našli potvrdu ucveljenom jadikovanju. Pesničkim
jezikom opevano, slomljeno srce, uistinu, boli. Suze, tablete, piće, sve
je dozvoljeno jer se raskidanje ljubavne veze, kao i druge vrste
društvenog odbacivanja, bez imalo preterivanja odražavaju nepovoljno na
celo čovekovo telo! A gde su skriveni koreni patnje? Nigde drugde nego u
čovekovim genima. Postoji, dakle, tajna veza između „naslednih
jedinica” i društvenog ponašanja koja se, ako se gubitak drage osobe
potresno doživi, ispoljava fizičkim tegobama. Psiholozi iz pomenute
visokoobrazovne ustanove utvrdili su da se u ljudskom telu nalazi gen
nazvan OPRM1 koji povezuje osetljivost na fizički bol sa osetljivošću na
socijalnu patnju.

Redak oblik gena
Dotični gen koji
nadzire i usmerava količinu najjačeg analgetika u organizmu – opioidnog
peptida, u sprezi je s neugodnim društvenim iskustvom. Pojedinci s
retkim oblikom gena OPRM1 teže podnose ako ih neko odbije, a to se
iskazuje jačim uznemirenjem (aktivnošću) u područjima mozga zaduženim za
bol. Svaki raskid se smesta preobrati u patnju, čija se silina izlije
po celom telu. Istraživači su prikupili uzorke sline 122 dobrovoljca da
bi odredili koji vid pomenutog gena za bol imaju, a potom ustanovili
odziv na odbijanje, i to na dva načina. Najpre su svi ispitanici
popunili upitnik u kojem su, odgovarajući na pitanja, sami procenjivali
koliko su osetljivi na nečije odbijanje, a zatim su proverili osećanja
(emocije) 31 osobe koje su bile isključene iz prethodne grupe za vreme
zabave. Snimali su im glavu funkcionalnom magnetskom rezonancom (fMRI) u
toku prividne (virtuelne) igre iz koje su bili odstranjeni, iako je
rečeno da će preko Interneta učestvovati sa ostalima. U suštini, bili su
na početku uključeni, a naknadno prepušteni kompjuterskom programu kada
su ostali učesnici prestali da im šalju lopticu.

Šta je to
otkriveno?


Važno za opstanak?
Ispitanici s retkim
oblikom „nasledne jedinice” OPRM1 koji su se u prethodnom ispitivanju
pokazali osetljivijim na bol, ispoljili su povišenu osetljivost na
odbacivanje i povećano uznemirenje u delovima mozga povezanim s
društvenim bolom, kada su bili izopšteni iz zajedničke igre, objašnjava
Naomi Ajzenberg, jedna od dva predvodnika neobičnog proučavanja. Mada je
ranije ukazivano da su opioidni peptidi upleteni u nastajanje društvene
patnje – i potkrepljeno na opitnim životinjama – nedavno je to prvi put
u jednom naučnom istraživanju potvrđeno i na ljudima! Sada je sasvim
jasno: osećanje koje nekoga obuzme kada osoba što mu se dopada ostane
hladna ili ne bude pozvan da igra košarku u školskom dvorištu, izvire iz
istih područja umirenih delovanjem prirodnog morfijuma. Dokazana je,
dakle, tajna veza gena za bol i duševne patnje u naročitim
(ne)prilikama, kao što su prekidanje ljubavne veze ili društveno
izopštenje. Izvesno je da su nevidljive niti koje nas povezuju s
drugima, pojedincima i grupama, veoma bitne jer ne bismo posle razlaza
toliko patili. Kako bi se to moglo protumačiti? Zato što su u ljudskom
rodu društvene veze veoma bitne, u toku evolucije je, verovatno, nastalo
svojevrsno ustrojstvo (mehanizam) ispoljavanja bola kojim su one
ojačavane. Čovek se doslovce osećao ozleđenim, ukoliko je bio odbačen. A
da li je to imalo važnu ulogu u opstanku naše vrste? Po svemu sudeći,
jeste. Da nije tako, zašto bismo patili?

Nalazi su obelodanjeni u
uglednom američkom časopisu „Spisi Nacionalne akademije nauka”.

imao sam velikih problema posle raskida sa voljenom...psihički je teško do bola,čim je prošla ta psih.barijera i oči mi se otvorile,gledam da manje mislim o prošlosti...

Slazem se.