Novak Đoković

First topic message reminder :

sve o našem najboljem teniseru

ГЛАСАЈТЕ ЗА НОВАКА !!!


ЊУЈОРК - Најбољи играч света Србин Новак Ђоковић кандидат је за најбољег тенисера и најбољег интернационалног спортисту у избору америчке телевизијске мреже ЕСПН.
Америчка телевизија од 1993. године додељује награду ЕСПY. Ова награда има за циљ да препознаје најбоља индивидуална и тимска достигнућа у спорту, али и другим делатностима која се организују током године.
Поред навијача могу да гласају и бројни други људи који имају везе са спортом. Гласање траје до 17. јула.


http://www.kurir-info.rs/podrzimo-novaka-dokovic-je-kandidat-za-sportistu-sveta-clanak-889031

Đoković je 2011. dobio ovu nagradu za najboljeg tenisera. Ovde možete glasati.
http://espn.go.com/espys/2013/?voting=bestchampionshipperformance&lang=null
 
http://www.kurir-info.rs/podrzimo-novaka-dokovic-je-kandidat-za-sportistu-sveta-clanak-889031

ГЛАСАЈТЕ ЗА НОВАКА !!!
 

Đokoviću ponovo nagrada ESPY


Srpski teniser drugi put zaredom je proglašen najboljim na svetu u izboru američke TV mreže ESPN.



Foto: Guliver/Getty Images/Clive Brunskill
Na svečanosti u Los Anđelesu, saopšteno je da je Novak Đoković dobio nagradu kao najbolje rangirani teniser sveta i osvajač Australijan opena treću godinu zaredom.
Iza našeg asa, u izboru ESPN su ostali pobednik Vimbldona Endi Marej, pobednik Rolan Garosa Rafael Nadal i Rodžer Federer.
ESPY je skraćenica za godišnju nagradu kojom se pojedincima i timovima odaje priznanje na "izvanrednosti sportskih partija" i predstavlja ekvivalent "Gremi" nagradama u muzici.
Pored Novaka, ovogodišnji laureati su Lebron Džejms (najbolji sportista), Serena Vilijams (sportistkinja), Majami Hit (tim), Rik Pitino (trener), Jusein Bolt (najbolji sportista izvan SAD)...
Najboljom utakmicom proglašen je šesti meč finala NBA plej-ofa između Majamija i San Antonija, u kome je domaćin trijumfovao posle produžetka.

Srđan Đoković: Porodica je bila uz Novaka kad niko nije hteo da nam pomogne!



Otac najboljeg svetskog tenisera govori o svemu o čemu je godinama ćutao

Foto: Maja Mojsovski Rašević

Uspeh Novaka Đokovića odavno je prevazišao srpske okvire. O najboljem teniseru sveta ispričane su mnoge priče. Njegova najveća podrška na putu do broja 1 bez sumnje je Srđan Đoković. Novakov otac u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir govori o mnogim stvarima kroz koje je prošla porodica Đoković prateći Noleta do svetskog vrha.

♦ Zašto vas godinama nije bilo u medijima?
- Uspeh koji je Novak napravio uz podršku svoje porodice je ogroman, planetarni. U početku smo pokušali da budemo iskreni s novinarima i razgovaramo o lepim i ružnim stvarima koje se dešavaju u porodici i oko nje. Međutim, većina njih nije to dobronamerno prenosila i nisu bili korektni kad je u pitanju ostatak porodice. Mislim da je to prava odluka jer je Novak broj 1, on je pravi Srbin koji šalje pravu sliku svuda po svetu o svom narodu i zemlji. Govori da je Srbija stara zemlja i civilizacija, da Evropa i Srbija ne mogu jedna bez druge. Nikad nije napravio grešku predstavljajući sebe, porodicu i narod. Pojedini ljudi iz njegovog okruženja ističu se u prvi plan, ali samo on je zaslužan za uspeh i niko osim njega. Ostali treba da dokažu svojim znanjem da su dovoljno uspešni kako bi mogli da se pojavljuju u medijima.

♦ Koliko je bilo teško doneti odluku da žrtvujete celu porodicu zarad njegovog uspeha?
- Teška i rizična odluka koju smo doneli supruga i ja, niko nije mogao da garantuje da će nam se sve vratiti. Verovali smo u njega, u njegove igračke i ljudske kvalitete kao i svi roditelji. Najveći problem u svetu tenisa jeste nerealnost roditelja. Oni na taj način upropašćavaju decu, porodicu i u većini slučajeva to se završi strašno loše. Neće da čuju istinu koju im govore stručnjaci ovde i u svetu. Ja sam se dijametralno suprotno ponašao. Znao sam da je tenis skup sport, nepoznanica za nas, nisam stručnjak da procenim njegov kvalitet. Kad je imao osam godina, Jelena Genčić, koja mu je mnogo dala u životu, rekla je da je uz Moniku Seleš on najveći talenat kojeg je ikad videla. To je bilo ohrabrujuće za nas, ali nije odagnalo sumnje. Kako su godine prolazile, nismo čuli drugačije mišljenje ni od drugih stručnjaka.

♦ Kada ste definitivno prelomili?
- Odlučili smo da rizikujemo i krenuli smo bez rezerve, punog srca. Seli smo s njim za sto kad je imao 10 godina i pitali ga - šta ti hoćeš da budeš? Rekao je da želi da postane prvak sveta u tenisu, u čemu smo ga apsolutno podržali i od tada sam se posebno posvetio njegovoj karijeri. I kao mali je imao svoj stav, bio je neverovatan, kao što je i danas. Njegov odnos prema rivalima, starijima, mlađima, poznatima i nepoznatima nikad se neće promeniti, biće takav do kraja života.

♦ Odlasci na turnire i ostala ulaganja mnogo su vas koštala. Jeste li kucali na neka vrata u ovoj zemlji?
- Sva su bila zatvorena. Bila je vrlo teška situacija u zemlji, sankcije, bombardovanje. Bilo je pojedinaca koji su mogli da pomognu, ali nisu videli ono što ceo svet jeste. Nikad u istoriji evropskog juniorskog tenisa nije se desilo da jedan igrač poveže titule u svim uzrastima sa 14, 16 i 18 godina. Bilo mi je strašno teško. Iako smo imali posao koji nam je donosio novac, njegovi troškovi su bili veći. Snalazili smo se na razne načine, pre svega, pozajmljivali smo novac od zelenaša. Naplaćivali su mi i do 15 odsto kamate na mesečnom nivou.

♦ Zar baš niko nije hteo da pomogne?
- Političari i državne institucije ni slučajno. Srpski sport, nauka i kultura perjanica su ovog društva. Gde god da se pojave, ljudi iz ovih sfera predstavljaju Srbiju na pravi način. Ljudi koji odlučuju o finansiranju neprofitabilnih grana ljudskog rada jednostavno to ne vide. Bila su svega dva pojedinca, prijatelj mog brata koji je dao 5.000 maraka kad je Novak imao 14 godina i rekao mu da vrati kad bude imao. Takođe, prijatelj mog prijatelja dao mi je u restoranu 20.000 maraka i rekao: „Srđane, znam da se mučite, a da je Novak neverovatan sportista. Kad Novak napravi uspešnu karijeru, pa čak i da se to ne desi, to je za njegov napredak u životu“. Pomogao je i Partizan u kojem je Nole trenirao kad se vraćao iz Minhena, gde je živeo.

♦ Koliko je bilo teško sačuvati mir u kući i očuvati porodicu posle svega što ste prošli?
- Vrlo teško. Jedini način da se kroz sve prođe bio je taj što sam imao bezrezervnu podršku supruge Dijane, koja je nadoknađivala moje odsustvo i boravak s Novakom na svim turnirima. Radila je 15 sati dnevno, odgajila druga dva sina. Ništa ne bismo uspeli da uradimo da porodica nije ostala zajedno i u tim trenucima. Dešavalo se da ujutro nemamo za najosnovnije potrebe. Prodali smo sve zlato iz kuće i dobili 25 odsto od cene da bismo nekoliko meseci živeli od toga. Živeli smo 17 godina u iznajmljenim stanovima, izbacivali su nas stanodavci. Nisam mogao da spavam noću, pa sam šetao po ulici. Čak su me inspektori i uhapsili misleći da sam ko zna ko. Onda im objasnim, pa sedimo u stanici, smejemo se i pijemo rakiju do jutra.

♦ Porodica vam je, dakle, osnov bez kojeg sve ovo ne bi bilo moguće?
- Nažalost, porodica, koja je osnov svakog uspešnog društva, kod nas je urušena. Dok god se porodica u Srbiji ne oporavi, društvo ne može krenuti napred. Naša priča bi trebalo da bude stimulans ljudima. Ništa nije nemoguće ako se dvoje ljudi voli, i ako posvete pažnju deci, oni će biti odgovorni članovi društva bez obzira na to čime se bave.

♦ Da li je Novak tokom odrastanja bio svestan koliko ste se žrtvovali i da li mu je to stvaralo pritisak?
- Mi smo to krili od svoje dece, oni pojma nisu imali. Da je Novak znao kroz kakav period prolazi porodica, teško bi se sve ovo dogodilo. Sve snage koje smo imali, usmeravali smo da naša deca to ne osete. Saznao je nešto sa 17 godina, iako ni tad nisam hteo da mu kažem. Neki zlonamerni treneri našeg porekla su mu punili glavu pričama da je sazreo i da mu ne treba tata u karijeri. Ispričao sam mu samo deo onoga kroz šta smo prošli, bilo mu je strašno teško posle toga. Shvatio je da je porodica stub i njegovog uspeha. To je svetinja, tu nema kompromisa. Posle toga nije bilo potrebe za sličnim razgovorima.

♦ Koji je najznačajniji savet koji ste mu dali kao otac?
- To da su mu roditelji, braća i šira porodica najvažniji u životu, neko ko mu daje najveću podršku i ko će biti uz njega i ako mu ne daj bože bude teško kao i kad je dobro. Niko drugi nikad neće biti uz njega osim njegove porodice. To je, nadam se, shvatio. On je kompilacija najboljih osobina supruge i mene. Ima mirnoću na suprugu, borbenost i izdržljivost na mene. Ima njenu vodu i moju vatru.

Na šta ste posebno ponosni kad je reč o Novaku?
- Kao klinac se strašno ljutio kad izgubi, nije to podnosio na pravi način. Često sam mu govorio da kad izgubi treba da čestita protivniku, kaže: „Bravo, majstore, učiniću sve da te sledeći put pobedim“. Poraz je neuporedivo bolji od pobede do koje stigneš mučenjem. Poraz te natera da razmisliš o svojoj igri kako bi znao da ne praviš iste greške sledeći put. On je to shvatio, vidite i sami i kako se ponaša.

♦ Jedan je od retkih tenisera koji se bez razlike tako ponaša.
- On nije jedan od sportista koji se tako ponaša. On je jedini koji tako radi i u sportu i u životu. Ne postoji sportista koji se na takav način ophodi prema protivnicima i kad pobedi i kad izgubi.

♦ Ni Federer ni Nadal?
- Nadal mu je bio najbolji prijatelj dok ga je pobeđivao. Kad se stvar promenila, više nisu bili prijatelji. To nije sportski. To je ono što Novak ima u sebi, a oni ne. Federer je možda još uvek najbolji teniser u istoriji, ali je kao čovek sušta suprotnost. Napao je Novaka na Dejvis kupu u Ženevi, shvatio je da je on njegov naslednik i na sve načine je pokušavao da ga diskredituje. Novakov uspeh je neverovatna stvar i nešto što neki ne mogu da shvate.


[b class="figcaption"]Foto Saša Pavlić [/b]

[b class="figcaption"]Foto: Fonet [/b]


Marko i Đorđe žele kao Nole

♦ Sad imate više vremena za Marka i Đorđa.
- Kaže narod, ono što te ne ubije, ojača te. Porodica je i dalje na okupu i tako će biti dok smo na ovom svetu. I naša druga dva sina su sjajna, pokušavaju da ostvare teniske karijere paralelno sa školom. Često idu u njegov stan, prevrću pehare, spavaju u njegovom krevetu, u želji da se deo Noletovog uspeha prenese i na njih.
Novak i Endi biće veliki prijatelji

♦ Kakav je odnos Novaka i Marija?
- To je drugačije. Njih dvojica su odrasli zajedno, Endi je stariji nedelju dana. Išli su na turnire, igrali tenis, fudbal, družili se, a to su preneli i u profesionalne karijere. Nijednog sekunda kod porodice Mari nisam osetio ljubomoru i zavist prema Novaku. Njegova majka je u Rimu ušla u svlačionicu i čestitala njemu, timu i porodici. On je pravi primer sportsmena, koji se na pravi način nosi i u pobedi i u porazu. Oni sigurno ne mogu biti najbolji prijatelji jer se bore za najvažnije trofeje, u krajnjem slučaju i za veliki novac. Ali oni su više nego korektni rivali i siguran sam da će po završetku karijere biti veliki prijatelji.

Novak protiv nasilja nad decom
JT
Prvi reket sveta Novak Đoković kao ambasador UNICEF za Srbiju pozvao je sve da mu se pridruže u borbi protiv nasilja nad decom.

Đoković je istakao da, iako se ono često ne vidi, nasilje nad decom je prisutno u društvu.
„Sva deca imaju pravo na zivot bez nasilja. Nasilje utiče negativno na njihov fizički i mentalni razvoj i unazađuje celokupno društvo. Možemo da ga sprečimo ukoliko se svi ujedinimo i složimo da je neprihvatljivo i nedopustivo“, napisao je Đoković, „Vreme je da stanemo na put nasilju!“.

Đoković je takođe pozvao sve da mu se pridruže u toj borbi i podele svoja iskustva i misli.

Novak u Njujorku: Srbija ovo ne zaslužuje
Autor: MONDO/Tanjug
"Ne kažem da je Srbija najbolja država na svetu, ali sigurno ne zaslužuje takav tretman svetske štampe", rekao je najbolji teniser sveta Novak Đoković u intervjuu "Njujorkeru" na devet stranica.



Foto: Guliver/Getty Images/D. Dipasupil
Najbolji teniser sveta Novak Đoković rekao je u intervjuu američkom časopisu "Njujorker" da je veliki patriota i istakao da Srbija ne zaslužuje tretman kakav ima u svetskim medijima.
"Ne kažem da je Srbija najbolja država na svetu, ali sigurno ne zaslužuje takav tretman svetske štampe. Ja, koji sam odrastao u Srbiji, znam istoriju svog naroda. Znam koliko je nepravde naneto našim ljudima", kazao je, između ostalog, Đoković.
On je dodao da se čak trudi da "ne sudi tim ljudima" naglašavajući kako je siguran da nisu dobro informisani.
"Sve je to posledica medijskog ocrnjavanja Srbije u poslednjih 20 godina", konstatovao je svetski teniski broj jedan.
Njujorker je na devet strana objavio priču o Đokovićevom životu i karijeri, a sažeto ga opisuje kao "sportistu, zabavljača, humanitarca, patriotu i porodičnog čoveka, najpozantijeg Srbina na svetu - čoveka koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim" i veruje 100 odsto u životnu filozofiju:
"Privlačiš stvari onako kako razmišljaš, ti si onakav kakve su ti misli".
Autorka teksta podseća da je Đoković najbolji teniser sveta već 85 nedelja, osim Vimbldona osvojio je još 36 ATP titula, uključujući tri Australijan Opena zaredom i jedan US Open.
U 2011. godini postigao je nešto što mnogi smatraju najboljom sezonom u istoriji tenisa - dobio je 70 od 76 mečeva, zabeležio 41 pobedu u nizu, a nije poražen pre polufinala na gren slemovima u poslednje tri godine.

Đokovićev uzor - patrijarh Pavle
Autor: MONDO/Srna
Najbolji teniser na svetu otkrio da iz misli i života upokojenog patrijarha srpskog Pavla crpi snagu da bude čovečan i otvoren prema svakom čoveku.



Foto: MN Press
U razgovoru za ugledni američki list "Njujorker", svetski "Broj jedan" Novak Đoković otkrio je čitaocima ko mu je najveći uzor.
"Upokojeni patrijarh Pavle ostavio nam je nauk da bi čovek trebalo da bude skroman i da ostane otvorenog uma prema svim ljudima na svetu. Nije važno ko je u pitanju ili kakve je uspehe u životu ostvario. Čoveka bi trebalo da merite prema njegovom ponašanju", rekao je najbolji teniser na svetu.
On je konstatovao da je patrijarh Pavle jedan od najvećih ljudi koje je Srbija ikada imala i američkim čitaocima otkrio neke od poznatih detalja iz patrijarhovog skromnog života.
"Jedan mu je dečak tako rekao da ima sve petice i da je uspešan u školi. Patrijarh mu je na to odgovorio: "To je lepo, čestitam ti. Ali, nisu ocene to što te čini čovekom, već tvoje ponašanje", naveo je Đoković
On je dodao da nastoji da se rukovodi savetima patrijarha i da ih primeni u životu .
Kao posebno dragoceno iskustvo, Đoković je naveo svoj boravak u srpskom manastiru Hilandar na Svetoj Gori i pri tome američke čitaoce upoznao o istoriji te velike svetinje.
"Sa ocem i stricem sam 2009. godine izvesno vreme bio na Hilandaru. Ceo dan smo provodili u molitvama, šetali smo, pomagali bratiji manastira u njihovim poslovima. Jeli smo dva puta dnevno, u šest ujutro i u šest po podne. To iskustvo mi je pomoglo da se vratim svojim korenima i samome sebi", zaključio je Đoković.

Морални чин Новака Ђоковића
>

2.сеп.2013.
Када је Новак Ђоковић на Отвореном првенству Америке казао да се противи оружаним ударима на Сирију, била је то дубоко морална порука, али и далеко куражнији чин него што то на први поглед изгледа. Усред Америке јавно критиковати америчку војну интервенцију, и то баш у тренутку када се Вашингтон спрема за рат - храбро је ма од кога, а посебно од славног спортисте коме су потребне сва наклоност и подршка овога света.
 
Најбољи тенисер планете поручио је да се противи било којој врсти оружја, било којој врсти напада из ваздуха или напада ракетама. Новинар Ђоковића није директно питао шта мисли о војним плановима САД да казни Сирију због наводне употребе недозвољеног хемијског оружја у грађанском рату који је почео 2011, већ је поставио благо сугестивно питање о томе шта Ђоковић мисли "поводом актуелних догађаја". Српски тенисер не само што није избегао тему, већ је дао врло отворен и искрен одговор. Позивајући се на лично искуство стечено током бомбардовања Србије 1999, јасно је казао да би напад на Сирију био непромишљен и контрапродуктиван.
Потпуно се противим било чему деструктивном, јер сам имао то искуство и знам да не може донети добро никоме. Тај период који смо ја и моји сународници и колеге из Србије преживели је период у животу који никоме не бих пожелео. Рат је најгора ствар за човечанство. Из њега нико не излази као победник - рекао је Ђоковић.
 
Он се пред светским аудиторијумом присетио да је као дванаестогодишњи дечак вежбао на теренима без мреже док су га прелетали авиони са бомбама. Искористио је планетарну славу да каже да су његова породица и он "срећом преживели" и опише разорне последице војних интервенција које се на Западу називају хуманитарним.
 
То није нешто што прија ушима многих Американаца. Они су убеђени да је њихова војска спасила невине цивиле у Босни, Србији, Авганистану или Либији и не повезују оружане нападе своје земље са патњом тих истих цивила.
 
Врло је одважна Ђоковићева морална лекција нацији која сматра да је морално изнад већине других. Она верује да је светионик демократије и људских права или да се послужимо речима Мадлен Олбрајт, америчке државне секретарке за време бомбардовања СРЈ: "Америка стоји изнад и види даље од других земаља". Они радо деле лекције, али их нерадо слушају. А сада их је преслишао, не неки туриста на Тајмс скверу већ најбољи тенисер света на једном од најзначајнијих такмичења. Његова изјава пренета је на свим меридијанима. И то би могао да буде проблем, јер је једном спортисти потребно да га воле и подржавају. На терену и изван њега. Зарад бодрења током игре и спонзорских уговора.
 
Ђоковић је, ипак, ризиковао да изгуби наклоност и неких Американаца који не подржавају напад на Дамаск, јер шта год мислили о плановима своје владе, не желе о томе да слушају од странаца. Ђоковић не само да је странац, већ долази из земље коју највећи део западне јавности и даље прво повезује са Сребреницом. Како се он осуђује да придикује САД, запитаће део њих. А он не само да их је критиковао, већ им поручује да не прихвата моралну надмоћ бомбардера.
 
Ђоковић се при томе изјаснио о нечему о чему није морао. Могао је да ћути и каже да се не бави политиком. Али, одлучио је да проговори и тиме искористи своју славу да пошаље потресну и моралну поруку. Светски медији већ су га упознали као најбољег у послу, харизматичног (забавља публику имитирањем Рафе Надала, Роџера Федерера или Серене Вилијамс), звезду (интервјуи у свим најзначајнијим светским медијима), филантропа (помаже различитим донацијама) и џентлмена који противнику честита као после овогодишњег Вимблдона: "Он (Мари) потпуно је заслужио ову победу".
 
Амерички Србин Обрад Кесић међутим верује да ће Ђоковић после ове изјаве стећи симпатизере и поклонике међу антиратно настројеним Американцима који се до сада нису занимали за њега и за његову игру. "Мислим да је ово добар потез за Новака", каже Кесић за "Политику", "јер ће постати популаран у круговима који имају великог утицаја на медијску сцену. Тешко му је замерити, јер је говорио на основу личног искуства, као аутономна морална личност која има право на свој став".
 
"Њујоркер" је Ђоковића у недавном опсежном профилу приказао као побожног младог човека коме је покојни патријарх Павле био један од узора и патриоту који мења негативни имиџ Србије:
"... Трудим се да не судим тим људима (западњацима), али сам сигуран да нису добро информисани. Све је то последица медијског оцрњивања Србије у последњих 20 година. Не кажем да је Србија најбоља држава на свету, али сигурно не заслужује такав третман светске штампе. Ја, који сам одрастао у Србији, знам историју свог народа. Знам колико је неправде нането нашим људима".
Србија се прошле године, у складу са политиком прикључивања Европској унији, придружила санкцијама које је Брисел увео Сирији. Пооштравање санкција значило је замрзавање имовине и забрану путовања за проширену групу Сиријаца, као и забрану извоза оружја у Сирију и забрану увоза нафте из Сирије. Био је то заокрет у спољној политици Србије. ЕУ још није заузела заједнички став о хемијском оружју које је по тврдњама Беле куће употребио режим сиријског председника Башара ел Асада, па се ни званичан Београд није изјашњавао поводом напада. Али, Ђоковић се изјавом у Њујорку понео као незванични изасланик Србије који је изразио осећање већине грађана о будућој вероватној америчкој интервенцији у Сирији.
 
Политичке поруке спортиста
 
Тенисерка Ана Ивановић такође се често у светским медијима присећала 78 дана бомбардовања Србије, када је била приморана да тренира у празном базену. Познато је и да су бројни српски спортисти за време рата 1999. јавно слали поруке против бомбардовања своје земље, па је тако Владе Дивац искористио медијску пажњу у САД да затражи престанак напада. 
Пливач Милорад Чавић суспендован је 2008. са даљег такмичења на Европском првенству, јер је на церемонији проглашења победника носио мајицу са натписом „Косово је Србија".
И светски спортисти су знали да светла рефлектора искористе за слање политичких порука. Играч НБА Итан Томас био је један од говорника на антиратним демонстрацијама у Вашингтону 2007. против инвазија на Авганистан и Ирак и окупирања ових земаља. Ипак, најпознатији је пример афроамеричког боксерског шампиона Мухамеда Алија који је одбио да иде у Вијетнам због противљења овом рату, после чега су му одузели титулу и суспендовали га на извесно време са такмичења. 
Изнад прича о ратним играма
"Новак Ђоковић се противи бомбардовању Сирије". Вест је као муња обишла планету. Пренели су је сви светски медији. А најбољи тенисер данашњице ниједном речју није споменуо Сирију.
На конференцији за новинаре Новаку Ђоковићу је дословно постављено питање.
- Када видите наслове да се спремају ваздушни удари и сличне ствари, каква су ваша размишљања о томе. Да ли кажете, о не? И шта мислите о томе што се сада дешава?
- Ја сам против употребе оружја, било које врсте ваздушних удара, напада ракетама. Против сам свега што је деструктивно. Имам лично искуство и знам да то не може донети никоме ништа добро - одговорио је Ђоковић.
 
Пре тога Новак је по ко зна који пут говорио о свом искуству током бомбардовања.
Агенција "Ројтерс" је дала наслов "Ђоковић је рекао да је против ваздушних удара у Сирији".
"Питање Ђоковићу се није односило директно на Сирију, али се јасно види да се мисли на то када се каже: Шта мислите о томе што се сада дешава. Све се то дешава у тренутку када Барак Обама покушава да убеди Конгрес да одобри напад на Сирију", пише у чланку.
Оно што је мислио Ђоковић је и рекао. Без конкретних имена. Нити је Ђоковић изричито критиковао званични Вашингтон, нити је причао о Асаду. Казао је све у три реченице. Дипломатски и са мером. У маниру најбољег на свету и човека са ставом. И нема разлога никоме да се правда.
Важно је само да остане усредсређен на терен и оствари што бољи резултат на Ју-Ес опену.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/2162/Prenosimo/1388566/Moralni+%C4%8Din+Novaka+%C4%90okovi%C4%87a.html

2.сеп.2013

Citat :