Izjava "Voleću te do kraja života” svakako lepo
zvuči, ali svi znamo da niko ne može apsolutno garantovati da će to
zaista biti tako.
[Only admins are allowed to see this image]
U godinama i decenijama koje su pred dvoje ljudi koji
se vole mnogo šta se može desiti, promeniti i dovesti do toga da neko od
njih dvoje prestane da voli. Priroda ljubavi je takva da ljubav uvek u
sebi sadrži mogućnost da prestane. Zbog toga je uvek prati izvesna doza
straha od prestanka ljubavi.
Jedna vrsta ovog straha od prestanka ljubavi je osećanje ljubomore. U
tom slučaju se strah od gubitka ljubavi konkretizuje u nečijoj ideji da
će voljena osoba prestati da ga voli zato što je zavolela nekog drugog.
Ljubomora je uvek povezana sa idejom o tri osobe, pri čemu treća osoba
može biti stvarna ili umišljena.
Svako ljudsko osećanje ima neku svoju pozitivnu funkciju, pa tako i
osećanje ljubomore. Ona nas motiviše na akciju kojom ćemo postojeći
odnos ljubavi zaštititi od ugrožavanja od treće osobe. Uprkos ovoj
nameri ljubomore, ako je ona neadekvatna, ako je bezrazložna i hronična,
onda ona postaje upravo glavni razlog za emocionalno udaljavanje od
ljubomorne osobe i za raskid veze.
Kada ljudi osete strah od gubitka voljene osobe, po pravilu postaju
prema njoj pažljiviji, nežniji, pokušavaju što bolje da zadovolje njene
potrebe. Ali, iako je stah od gubitka ljubavi u osnovi ljubomore, ljudi
retko ljubomoru izražavaju kao strah. Oni ga 'prekrivaju' različitim
drugim emocijama i reakcijama kojima pokušavaju da zaštite vezu.
Postoji nekoliko ovih reakcija, od kojih su neke potpuno neprihvatljive.
Nekada je važno da ljubomoru ne poistovećujemo sa reakcijama na
ljubomoru.
Kada neko ljubomoru izražava kao tugu, žalost, tada pokazuje voljenoj
osobi da mu je 'povredila osećanja'. Na ovaj način se odgovornost za
svoja osećanja prebacuje na drugoga i kod njega se poziva osećanje
sažaljenja i krivice koje bi trebalo da učini da on promeni ponašanje.
Kada neko na osećanje ljubomore reaguje osećanjem ljutnje, tada od
partnera (ili rivala) direktno zahteva da promeni ponašanje za koje
smatra da nije fer.
Opasno je kada neko izražava ljubomoru kroz osećanje mržnje. Tada
ljubomorna osoba misli da je žrtva partnerove ili rivalove zlobe, što
pokreće želju za osvetom. Ona može partnera ili rivala zastrašivati
pretnjama ubistvom, a nekada te pretnje može i ostvariti. Relativno
često novine objave da se neki tragični događaj dogodio 'zbog
ljubomore'.
Nije ljubomora ta koja ubija, već je to uvek neki čovek. Da se to ne bi
više dešavalo, pomozimo deci i mladima, kada primetimo da su ljubomorni,
da to osećanje shvate na pravi način, piše "Politika".