Rekreacija u vodi, tvrde stručnjaci, višestruko je zdravija, korisnija i efikasnija od kopnenih aktivnosti. Plivajući postižemo svojim telom mnogo više, a uz neuporedivo manje pratećih štetnih pojava, nego kada trčimo, skačemo ili penjemo se.
U nekoj drugoj zemlji, tekst koji sledi mogao bi da ponese naslov: "Zašto je dobro plivati". U našim prilikama je, međutim, verovatno primereniji ovaj: "Zašto su Srbiji potrebni bazeni, ako ne računamo Milorada Čavića"!
Obrni-okreni, ne menja mnogo na stvari. Plivanje je, kažu stručnjaci, najbolji sport kojim se rekreativno možemo baviti, bolji od džoginga ili trčanja uz stepenice, a pri tom je i najmanje rizičan (čovek bi trebalo da bude neobično talentovan da bi se povredio u vodi). Odlično je za srce, kosti, pluća, pa čak i za um. O mišićima da i ne govorimo.
Krenimo redom...
Jedna od osnovnih funkcija rekreacije jeste održavanje kondicije i, ništa manje važno, dobre linije. A tu je plivanje neprevaziđeno. Nedavna istraživanja pokazuju da je za ljude sa viškom kilograma plivanje ubedljivo najkorisniji vid rekreacije, jer organizam za isto vreme potroši skoro duplo više kalorija nego prilikom trčanja! A, to je tek jedna od prednosti ove vrste rekreacije u odnosu na ostale. Budući da tokom plivanja telesna temperatura ne raste, posle treninga bićete manje gladni nego nakon neke druge fizičke aktivnosti, iako se zapravo organizam potroši više nego obično. Dakle, onaj višak masti koje trening u bazenu uništi, nećete posle nadoknaditi preobimnim obrokom.
Isto tako, prilikom vežbi koje se izvode "na kopnu", mišići se najčešće moraju boriti sa celokupnom telesnom težinom, dok to u bazenu/moru/reci naravno nije slučaj. Famozna sila gravitacije, naime, baš i nije tako silna u vodenom okruženju, pe se samim tim smanjuje opterećenje na kostima. Što će kosti, pogotovo u starosti, znati da cene i da vam uzvrate mnogo manjim tegobama nego da ste ih "nenamenski trošili". Plivanje je, zato, i najbezbedniji sport za one koji su naumili da smršaju.
Nema mnogo drugih fizičkih aktivnosti prilikom kojih se koristi baš toliki broj mišića, kao kod plivanja. Ukoliko se pravilno pliva, "rade" mišići ruku, nogu, leđa, ramena, pa čak i mnoge grupe mišića koje se inače ne angažuju tako često, poput onih na donjem stomaku ili kukovima!
Tokom plivanja se ne samo uvećava mišićna masa, već se pospešuje i njihova fleksibilnost, što sa godinama takođe postaje sve važnije. Mora se, međutim, imati u vidu da organizam i tokom plivanja može da dehidrira, pa ako se bacite na malo žešći trening, s vremena na vreme ipak uzmite koji gutljaj vode. Ne one kojom ste okruženi u bazenu, već pijaće...
Za razliku od nekih drugih, daleko rasprostranjenijih vidova rekreacije, plivanje je uvek dobro za srce. Ono jača srčani mišić, poboljšava cirkulaciju, smanjuje rizik od osteoporoze i artritisa. Isto tako, u plivanju nisu zapostavljena ni pluća, budući da se vremenom povećava kapacitet istih.
Postoje ozbiljna naučna istraživanja koja navode na zaključak da je plivanje neobično dobra rekreacija čak i za malecne sive ćelije, te da u određenom smislu blagotvorno deluje na ljudski um. Jednostavno, plivanje vam ne ostavlja mnogo prostora za ostale moždane aktivnosti, pogled i misli ne lutaju, koncentracija je prisutnija nego obično. Svi redovni plivači stoga automatski zapadaju u neku vrstu meditacije (uslovno rečeno), koja još nikom, poznato je, naškodila nije...
Još nije zabeležen slučaj da se neko oznojio u bazenu! Plivanje je, u tom smislu, veoma blagonaklono prema okolini. Između mirisa hlora u zatvorenom bazenu i mirisa lepljivih mužjaka u zatvorenoj teretani, razlika je, hajde da kažemo, više nego značajna. Pored toga, plivanje je najbolji, ako ne i jedini sport kojim se može baviti na ekstremno velikim temperaturama, kakve su u eri globalnog zagrevanja sve češća pojava i snađu nas svakog leta. Ko još trči na plus 40 stepeni?!
Eto, zbog toga, ali i zbog mnogih drugih stvari, Srbiji su potrebni bazeni. A, bilo bi i više Milorada Čavića...
Život je jedan i nema reprizu!