Niko ne zna koliko ljudi u Srbiji živi samo ili -
sa kućnim ljubimcem. Preciznije podatke dobićemo na jesen, posle popisa
stanovništva, ali ni onda nećemo imati tačnu brojku svih onih koji žive
sa roditeljima, sestrama, braćom... Sa svima, osim sa partnerom.
[Only admins are allowed to see this image]
Prema poslednjim projekcijama nemačke statistike, u
ovoj zemlji do 2030. čak 81 odsto porodica biće jednočlano, maksimalno
dvočlano. U Srbiji takvih projekcija nema, a situacija je tek za nijansu
bolja.
Prema poslednjem popisu iz 2002. godine, zvanično smo imali 504.775
samačkih domaćinstava i 24.916 'neporodičnih višečlanih'. To su ona
domaćinstva u kojima žive dve sestre, ili vremešne majka i ćerka, sin i
otac... Pretpostavlja se da ćemo sa ovogodišnjim popisom dobiti i veće
brojke, između ostalog i zato što broj sklopljenih brakova drastično
opada, a broj razvoda poslednjih decenija raste.
Samo u Beogradu broj venčanja je od 2007. do danas pao za 2.000. Dok ih
je pre tri godine bilo 10.000, prošle godine je bilo tek nešto više od
8.000.
Do devedesetih godina samačka domaćinstva su uglavnom bila staračka, i
to po selima. Danas je, tvrde sociolozi i demografi, u porastu i broj
starih koji ostaju sami i zaboravljeni, ali i broj 30-godišnjaka i
40-godišnjaka, koji žive 'solo' ili i dalje sa roditeljima.
Razloga za to je mnogo: od ekonomskih (parovi nemaju para da se
osamostale, a ne žele da žive u 'porodičnoj zadruzi'), preko psiholoških
(strah, kasnije sazrevanje), do socioloških (devalvacija svih
vrednosti, uključujući krizu institucije porodice).
I Srbiju zahvata svetski trend - zbog brzog načina života, jurnjave za
novcem i stresa, ljudi nemaju baš puno vremena da se druže, a i kad se
upoznaju njihov prag tolerancije prema partneru je sve niži i teže
pristaju na kompromise.
Prema rečima socijalnog psihologa prof. dr Vladimira Nešića, s obzirom
na to da sve kasnije sazrevaju, mladi nisu u stanju da prihvate
porodične uloge, uključujući roditeljsku. On konstatuje da nije tačno da
oni ne žele brak i porodicu, već samo to odlažu. Na kraju, kad se
'osveste', obično shvate da je vreme prošlo i da su usamljeni.
Nesporazumi zbog želje za dominacijom
"Partnerske veze su, generalno, u krizi, sve više
nedostaje uzajamna podrška, poljuljan je osećaj sigurnosti. Kod ljudi
preovlađuju strahovi. Često žive na relaciji posao - kuća, a nisu
realizovani ni na profesionalnom, ni na privatnom planu, pa su nesrećni i
nesigurni", kaže za "Novosti" Nešić.
Osim toga, žene, izuzev što ih statistički ima više, sve su
emancipovanije, pa ne žele da prihvate ulogu žrtve, i da, bez obzira na
obrazovanje, budu 'rob' porodice. Pošto su muškarci u Srbiji u gro
slučajeva patrijarhalni, po pravilu ne prihvataju da preuzmu deo
'ženskih' obaveza, a nije im potreban ni potpuno ravnopravan partner.
Zato su veze kratke, broj brakova opada, a muškarci u planinskim selima
dovode 'mlade' iz Albanije ili Ukrajine. Emancipovana srpska žena ne
želi više da živi na selu.
"Borba polova stara je koliko i civilizacija, i iz želje za dominacijom
proističu svi nesporazumi. Zreli ljudi ovo rešavaju kompromisima i
međusobnim dopunjavanjem, a nezreli ostaju na nivou takmičenja. Tada
veze pucaju", zaključuje Nešić.
A baš zbog sve većeg broja 'emocionalnih samaca', rastu i potrebe za
ličnim trenerima, ljubavnim i drugim terapeutima. Olivera Ptica, trener
ličnog razvoja i autor knjige "Svet voli pobednike", kaže da njenu pomoć
podjednako traže i mlađi i oni u zrelijim godinama.
"Razgovarala sam sa nekoliko dvadesetogodišnjakinja, ogorčenih na muški
rod, koje su tvrdile da ne žele vezu. Na pitanje 'zašto', obasule su me
gomilom optužbi na račun 'jačeg pola'.
Na kraju sam ih pitala: 'Dobro, a kada bi neko garantovao da ćete u toj
vezi dobiti istinsku ljubav i poštovanje, da li biste je onda želele?'
Posle samo nekoliko sekundi oklevanja, čulo se: 'Naravno!' Dakle, ipak
nije reč o odsustvu istinske želje, već o strahu da ona neće biti
zadovoljena", kaže Ptica.
'Lovac' i 'plen' zamenili uloge
"Na seminare mi sve češće dolaze muškarci,
isfrustrirani agresivnim pokušajima 'nežnijeg pola' da pri prvom susretu
sruše tvrđave njihove 'čednosti' i nestanu u nepoznatom pravcu, bez
razmenjenih telefona i dogovora za naredno viđenje. Sa druge strane, sve
je više devojaka-žena koje su zašle u kasne tridesete, a još uvek ne
mare za 'biološki sat' koji je bacao u očaj tolike generacije pre njih",
kaže Ptica.
Razlog za to, po njoj, leži u strahu zbog sve manje uspešnih veza i
brakova. Kada toliko puno brodova doživi sudbinu Titanika, koliko je
onih koji će se usuditi da se ukrcaju? Osim toga, prosečan čovek mnogo
više vremena posvećuje karijeri nego emotivnom životu, a strast usmerava
ka sticanju novca, a ne ka voljenom biću. Pa čak i oni besposleni, u
želji da budu u trendu, 'ubijaju vreme' ispred kompjutera ili TV.
"Ovo se dešava i kod nas zato što smo deo sveta, ali i zato što su
današnje generacije podizale ogorčene majke koje su u sistem svog
vaspitanja uvele krilaticu 'Pusti ljubav, gledaj od čega se živi'. Ali i
zato što patimo od kolektivne neuroze, pa potiskujemo istinske potrebe i
zamenjujemo ih lažnim", zaljučuje Olivera Ptica.
Potreba za bliskošću danas se zamenjuje neobaveznim 'kombinacijama',
seksualno uzbuđenje smenjuje 'adrenalinsko', dok se životna energija
troši, umesto na tople ljudske emocije, na 'biznis'. Nažalost, sve to
bez svesti o tome da ćemo, i nakon njihovog zadovoljavanja, ostati
gladni ljubavi.
Olivera Ptica poručuje da ćemo se 'otrezniti' tek kad shvatimo da nikada
nećemo biti do kraja ostvareni dok ne postignemo istinsku bliskost sa
drugim bićem.
a kada odu svi...mi ostajemo sami...
Danas u 4:05 pm od 
Kalendar
Lokacija
Naslov: Zašto je u Srbiji sve više samaca 
