Maj 2024 | Pon | Uto | Sre | Čet | Pet | Sub | Ned |
---|
| | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | | | Kalendar |
|
Add This |
|
| | Svajcarska | |
|
+7maraja o5 maja Conan Ружа Lostinthegardenofeden djadja Katy 11 posters | |
Autor | Poruka |
---|
Katy Član
Broj poruka : 42297 Datum upisa : 01.01.2011 Lokacija : Srbija
| Naslov: Svajcarska Sre Jul 18, 2012 12:45 pm | |
| First topic message reminder :Швајцарска Конфедерација (немачки: Schweizerische Eidgenossenschaft, Schweiz; француски: Confederation Suisse, Suisse; италијански: Confederazione Svizzera; рето- романски: Swizzera) је држава у средњој Европи, у централном делу Алпа и северно од њих. Има површину од 41.285 km2 и 7.204.055 становника (2000). И поред пре- тежно високопланинског рељефа, Швајцарска је густо насељена земља (174,5 ст./km2). Главни град је Берн (123.000 становника, агломерација 320.000 становника, 2002). Швајцар- ска је лингвистички сложена држава, са четири званична језика (немачки, француски, ита- лијански и реторомански). По државном уређењу је парламентарна савезна република (конфедерација састављена од кантона). Просечна надморска висина Швајцарске је 1.370 m, што јасно указује на високопла- нински рељеф. Већи јужни део Швајцарске чине Алпи, састављени од више планинских венаца. Швајцарски Алпи су набрани у терцијару покретима алпске орогенезе и каракте- ристични су по шаријажима и високим превојима (Симплон, Готхард и др). Швајцарској припада део Савојских Алпа (на граници са Француском), Пенински, Лепонтијски, Берн- ски, Ретијски, Гларнски и Бернински Алпи. На Пенинским Алпима налазе се највиши вр- хови ове државе (Монте Роза 4.638 m и Матерхорн 4.505 m), као и највећи алпски ледник (Алеч, 24 km дужина, 118 km2 површина). Трагови плеистоцене глацијације су изразити (циркови, валови, терминални басени, морене, глацијална језера итд.). Северно од Алпа налази се Швајцарска висораван (Мителанд), а на северозападу кречњачка планина Јура. Географски положај Швајцарске утицао је да се овде стичу утицаји атлантске климе са запада, медитеранске са југа и умерено-континенталне са истока. Алпи имају изразиту планинску климу, са дугим снежним зимама и свежим летима. Швајцарска висораван и реч- не долине имају умерено-континенталну климу, а у области великих језера на југу осећају се суптропски утицаји са Средоземног мора. У Швајцарској се налазе развођа између сли- вова Северног, Средоземног, Црног и Јадранског мора, са извориштима и горњим токови- ма великих европских река Рајне и Роне. По дужини се истичу још реке Ин (притока Дуна- ва) и Аре (притока Рајне). Река Тићино, притока Поа, припада јадранском сливу. Реке су богате водом и великог су пада, па се користе за производњу електричне енергије. Као тра- гови плеистоцене глацијације, очувала су се бројна језера у цирковима, валовима и терми- налним басенима. Највећа међу њима су: Женевско (на граници са Француском), Боденско (на граници са Немачком и Аустријом), Мађоре и Лугано (на граници са Италијом), Ци- ришко, Тунско Нојшателско, Фирвалдштетско и др. Већа вештачка језера су Лак де Пи, Лак де ла Гријер и др. Листопадна и четинарска шума изражене су по висинским спрато- вима, а на планинама се јављају и пашњаци. Планински врхови су под камењаром, голети- ма, снегом и ледницима. Шуме покривају 30% површине Швајцарске, а 32% чини оскудна вегетација високих планина. Швајцарци чине 79,5% становништва а остали народи 20,5% (Италијани, Срби, Шпанци, Португалци, Турци и бројни други). Швајцарска је настала 1291. године ствара- њем одбрамбеног савеза три кантона (Ури, Швиц и Унтервалден), и ширила се у наредним вековима прикључивањем других кантона. На Бечком конгресу 1815. године велике силе су Швајцарској гарантовале политичку неутралност, која се поштује и до данас. Швајцарска нација је формирана од германских (Немци) и романских елемената (Французи, Италијани и Реторомани). Најзаступљенији је немачки језик (70%) становништва, затим француски (19%), италијански (9%) и реторомански (1%). И поред лингвистичке разноликости, ста- новништво се осећа Швајцарцима и тако се и изјашњавају. Католици чине 46% станов- ништва, протестанти 40%, муслимани 2% и остали 12% (2004). Пораст броја становника последњих деценија је убрзан због снажног досељавања стране радне снаге (20,5% - највиши удео странаца у Европи). Највећа концентрација становништва између планине Јуре и Женевског и Боденског језера (30% становништва). Поред главног града Берна, ве- ћи градови Швајцарске су: Цирих (967.000), Женева (470.000), Базел (402.000), Лозана (116.000), Винтертур (90.000), Санкт Гален, Луцерн, Нојшател, Бил, Лугано, Сион итд. И поред неповољних природних услова (свега 11% обрадивих површина), Швај- царска пољопривреда је остварила висок ниво специјализације. На Мителанду и у долини Роне узгајају се житарице, кромпир, шећерна репа, дуван и др. Већи значај има сточарство, нарочито узгој племенитих врста млечних говеда. Производња квалитетних сирева, масла- ца и млечних чоколада су главне гране прехрамбене индустрије. Швајцарска јако оскудева у угљу, гвожђу, обојеним металима и нафти, док постоје извесне резерве лапорца, боксита и мангана. Развијене су машинска, електронска, електротехничка, хемијска, фармацеутска, индустрија папира и прецизна механика (по производњи сатова и мерних инструмената Швајцарска је на првом месту у свету). Веома је развијено банкарство и туризам (Лозана, Женева, Лугано, Локарно, Давос, Санкт Мориц, Зилс, Венген, Гштад итд). Главно речно пристаниште је Базел на Рајни, а највећи аеродроми су у Цириху, Женеви и Базелу. И по- ред високопланинског рељефа, друмска и железничка мрежа је врхунског квалитета. Најви- ша железничка пруга у Европи прелази преко Бернских Апла и пење се на 3.454 m над- морске висине (Јунгфраујоху). Берн је главни, али не и највећи град Швајцарске (123.000 становника, агломерација 320.000 становника 2002. године; већи су Цирих, Женева и Базел). Берн се налази на меан- дру реке Аре. Основан је 1191. године, када постаје слободни царски град. Део Швајцарске конфедерације постао је 1353. године, а у 16. веку био је поприште сукоба католика и реформиста. Од 1848. године је главни град Швајцарске. Берн је седиште бројних међуна- родних организација. Од градских знаменитости, истичу се: универзитет (1834), библиоте- ке, музеји (Бернски историјски музеј, Уметнички музеј и Швајцарски алпски музеј), катедрала Св. Винсента (15-19. век), градска већница (1406-1417), кула са сатом (16. век) итд. Старо градско језгро је под заштитом UNESCO. Берн има развијену машинску, текстилну, хемијску индустрију и прецизну механику (оптички уређаји и сатови). I sve što uzištete u molitvi verujući, dobićete.Proverite da li ste zaista dobar čovek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti.Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da im ga damo? Ako je njihovo, zašto ga onda otimaju? Ako već mogu da ga otmu, ne znam što se toliko ustručavaju? | |
| | |
Autor | Poruka |
---|
Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011
| Naslov: Re: Svajcarska Ned Mar 02, 2014 9:46 pm | |
| | |
| | | Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011
| Naslov: Re: Svajcarska Ned Mar 02, 2014 9:47 pm | |
| | |
| | | Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011
| Naslov: Re: Svajcarska Ned Mar 02, 2014 9:48 pm | |
| | |
| | | Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011
| Naslov: Re: Svajcarska Ned Mar 02, 2014 9:49 pm | |
| | |
| | | Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011
| Naslov: Re: Svajcarska Ned Mar 02, 2014 9:49 pm | |
| | |
| | | Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011
| | | | Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011
| | | | Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011
| Naslov: Re: Svajcarska Sub Apr 12, 2014 9:39 pm | |
| | |
| | | Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011
| | | | Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011 Lokacija : Београд
| Naslov: Re: Svajcarska Sub Apr 12, 2014 9:41 pm | |
| Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас Србства | |
| | | Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011 Lokacija : Београд
| Naslov: Re: Svajcarska Sub Apr 12, 2014 9:42 pm | |
| Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас Србства | |
| | | Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011 Lokacija : Београд
| Naslov: Re: Svajcarska Sub Apr 12, 2014 9:42 pm | |
| Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас Србства | |
| | | Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011 Lokacija : Београд
| Naslov: Re: Svajcarska Sub Apr 12, 2014 9:43 pm | |
| Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас Србства | |
| | | Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011 Lokacija : Београд
| Naslov: Re: Svajcarska Sub Apr 12, 2014 9:43 pm | |
| Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас Србства | |
| | | Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011 Lokacija : Београд
| Naslov: Re: Svajcarska Sub Apr 12, 2014 9:44 pm | |
| Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас Србства | |
| | | Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011 Lokacija : Београд
| Naslov: Re: Svajcarska Sub Apr 12, 2014 9:45 pm | |
| Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас Србства | |
| | | Conan Član
Broj poruka : 14988 Datum upisa : 19.03.2010 Godina : 47 Lokacija : Belgrade-okolina
| Naslov: Re: Svajcarska Sre Jul 30, 2014 4:12 pm | |
| Ženeva – grad glamura i luksuza Čuveni švajcarski grad ima kosmopolitski duh, poput Londona ili Pariza, a zadržao je šarm i toplinu alpske varoši. Na ulicama krstare skupoceni automobili, u malo kom gradu u svetu može da se vidi toliko "rols rojseva", "mercedesa", "poršea" i "ferarija"... Kako izgleda idealan grad? Ni preveliki, ni suviše mali. Trebalo bi da ima sve prednosti metropole, ali i miran ritam provincije, koji budi spokoj i razbija dinamiku gradskog života. Kada, uz sve ovo, poseduje i bogatu tradiciju, predivnu arhitekturu, atraktivne prirodne lepote i najbolji životni standard na svetu, samo jedan ispunjava sve uslove. Ženeva!
Smeštena je na zapadnoj obali istoimenog jezera i predstavlja metropolu u malom pakovanju sa oko 200.000 stanovnika u užem i 750.000 u širem području. Čuveni švajcarski grad ima kosmopolitski duh, poput Londona ili Pariza, ali je uz to zadržao šarm i toplinu alpske varoši.
Pred znatiželjnim turistima prostiru se "ulickane" ulice, redovi ekskluzivnih hotela i banaka, a sve pod konac... Grad je središte evropske elite, bankarski centar, ali i domaćin mnogih svetskih organizacija, među kojima je i evropsko sedište Ujedinjenih nacija. U njemu žive, rade i dolaze u obilazak ljudi svih rasa, baš kao i u najveće svetske metropole.
Bez sumnje, Ženeva je i grad novca. Osim u Moskvi, verovatno nigde nema više "rols rojseva", "mercedesa", "poršea" i "ferarija" nego u ovom gradu, prava je retkost naići na automobil koji vredi manje od 15.000 evra.
Naravno, postoji i ona tamnija strana grada. Mnogo emigranata, pretežno iz Azije i Afrike, smešteno je u izdvojene četvrti, u koje Švajcarci gotovo da i ne zalaze. Kriminal je ovde samo pojam, ipak, delovi grada sa došljacima imaju "andergraund" klubove sa crvenim fenjerima...
Ženeva se nalazi u Alpima, ali nije tipičan planinski grad, jer je 90 procenata njene površine potpuno ravno. Kao prelepa oaza, sa svih strana okružena je planinskim vrhovima, jedino brdo je u centru, tu je smešten Stari grad, isprepleten uskim i perfektno pozicioniranim ulicama, tipičnim za švajcarske varošice. Ovde se pije i najbolja kafa, tvrde meštani. Na samom vrhu nalazi se katedrala Svetog Petra, a ne bi trebalo propustiti ni posetu Gradskoj skupštini, mnogobrojnim muzejima (ima ih više od 40) i ruskoj pravoslavnoj crkvi! Posebna atrakcija su velelepne vile na Ženevskom jezeru, koje bude maštu, a sinonim su za luksuz i idealno mesto za stanovanje.
Prirodne lepote grada nisu ništa manje očaravajuće. Jezero sa kristalno čistom vodom i čuvenim gejzirom u samom centru, obaveznim detaljem ženevskih razglednica, predstavlja atrakciju jer usred Alpa dočarava mediteransku atmosferu. Ispod centralnih mostova, po jezeru plivaju beli labudovi, takođe simbol ove male švajcarske metropole.
Ne bi trebalo propustiti šetnju velelepnom i kao iz bajke Botaničkom baštom, sa koje se pruža nezaboravan pogled na jezero. Ova zelena oaza u centru grada može da se pohvali sa dva kraljevska letnjikovca. U Ženevi postoji i nekoliko lepo uređenih plaža, ali je voda prijatna za kupanje samo u najtoplijim letnjim mesecima. Ko voli zimske sportove, na raspolaganju su mu obližnji ski-centri na okolnim alpskim padinama.
Životni standard u Ženevi je na najvišem nivou, kao i cene! I za najmanju sitnicu, potrebno je ruku zavući duboko u džep, što ne pada lako turistima, posebno kada se u obzir uzme činjenica da najglamurozniji švajcarski grad ima ekskluzivne radnje sa najfinijom robom, koje neodoljivo mame sve, posebno dame.
Slična situacija je i sa noćnim životom. Iako mali grad, Ženeva ima mnogobrojne klubove i diskoteke. Međutim, ako nemate pedesetak evra u novčaniku, koliko košta nekoliko pića, bolje da zaboravite na provod. Ipak, ovo je stecište glamura, luksuza i prestiža.
Nakit i čokolada
Mnogi posetioci najviše novca potroše na nakit, jer u najekskluzivnijim juvelirnicama na svetu mogu da kupe najkvalitetnije dijamante, rubine, safire, zlato, kao i švajcarske satove. Kao suvenir obavezno uzimaju i vrhunske mlečne čokolade, nezaboravnog ukusa. Najbolje prodavnice nalaze se u popularnoj Trgovačkoj ulici. Posle šopinga, većina pravi predah uz kafu, espreso u nekom od mnogobrojnih kafea košta od tri do pet evra, a ručak u "skromnijem" restoranu najmanje 15 evra po osobi.
Protestantski Rim
Od ukupnog broja stanovnika u Ženevi, samo je 30 odsto "pravih" Švajcaraca, ostali su došli i odlučili da tu ostanu. I pored toga što je poznata kao "protestantski Rim", jer je u njoj Žan Kalvin osnovao pokret kalvinizam, većina stanovnika danas je katoličke veroispovesti. Ovde je i sedište jednog od najstarijih univerziteta na svetu, osnovan je 1559. godine, a grad je poznat i kao domaćin jednog od najvećih i najprestižnijih sajmova automobila. B92 ko se lati mača i sam od njega strada | |
| | | o5 maja Član
Broj poruka : 10632 Datum upisa : 15.04.2015 Godina : 57
| | | | o5 maja Član
Broj poruka : 10632 Datum upisa : 15.04.2015 Godina : 57
| | | | maraja Član
Broj poruka : 122180 Datum upisa : 03.10.2015
| Naslov: Re: Svajcarska Uto Maj 24, 2016 11:23 pm | |
| | |
| | | maraja Član
Broj poruka : 122180 Datum upisa : 03.10.2015
| Naslov: Re: Svajcarska Uto Maj 24, 2016 11:23 pm | |
| | |
| | | maraja Član
Broj poruka : 122180 Datum upisa : 03.10.2015
| Naslov: Re: Svajcarska Uto Maj 24, 2016 11:23 pm | |
| | |
| | | maraja Član
Broj poruka : 122180 Datum upisa : 03.10.2015
| Naslov: Re: Svajcarska Uto Maj 24, 2016 11:24 pm | |
| | |
| | | maraja Član
Broj poruka : 122180 Datum upisa : 03.10.2015
| Naslov: Re: Svajcarska Uto Jul 11, 2017 6:59 am | |
| | |
| | | maraja Član
Broj poruka : 122180 Datum upisa : 03.10.2015
| Naslov: Re: Svajcarska Uto Jul 11, 2017 6:59 am | |
| | |
| | | maraja Član
Broj poruka : 122180 Datum upisa : 03.10.2015
| Naslov: Re: Svajcarska Uto Jul 11, 2017 7:00 am | |
| | |
| | | maraja Član
Broj poruka : 122180 Datum upisa : 03.10.2015
| Naslov: Re: Svajcarska Uto Jul 11, 2017 7:00 am | |
| | |
| | | maraja Član
Broj poruka : 122180 Datum upisa : 03.10.2015
| Naslov: Re: Svajcarska Uto Jul 11, 2017 7:01 am | |
| | |
| | | maraja Član
Broj poruka : 122180 Datum upisa : 03.10.2015
| Naslov: Re: Svajcarska Uto Jul 11, 2017 7:01 am | |
| | |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Svajcarska | |
| |
| | | | Svajcarska | |
|
| Dozvole ovog foruma: | Možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| |