Mađarska

First topic message reminder :




Pепублика Мађарска (мађарски: Magyar Köztársaság, Magyarorszag) je држава у средњој Европи, у централном делу Панонске низије. Има површину од 93.030 km2, и 10.198.315 становника 2001. године (густина насељености 109,6 ст./km2). Глав- ни   град   је   Будимпешта   (1,74   милиона   становника,   2002).   Мађарска  је парламентарна репуб-лика, а званични језик је мађарски.
Геолошку основу Мађарске чини старо панонско копно херцинске старости, које је у терцијару спуштено између млађих планинских венаца и испуњено водом (Панонско море). У мору су наталожени пескови и глине, који су после повлачења воде покривени квартарним наносима – лесом и песком. У рељефу се издвајају простране низије, са алуви- јалним равнима, лесним заравнима и пешчарама. Из равнице се издижу ниске изоловане планине: Бакоњска гора, Мечек, Бик, Матра (највиша планина Мађарске, 1015 m) и др. Мађарска обухвата четири регионалне целине: Трансдунавско побрђе и ниске планине, Мађарско средогорје и ниске пл. (Кишалфелд), Мали Алфелд (низија западно од Дунава) и Велики Алфелд (Велика мађарска низија, на истоку).
Мађарска има умерено-континенталну степску климу, са израженим температурним амплитудама. Зиме су доста хладне, због ујезеравања хладног ваздуха са севера, а лета у равници веома топла. Количина падавина износи од 450 mm у низијама, до 900 mm на ниским планинама. Окосницу речне мреже чини Дунав, који меридијански дели Мађарску на источни и западни део. Све веће реке су притоке Дунава: Тиса (са Керешом), Драва (гра- ница са Хрватском), Раба и Лајта. Мађарска има два велика језера: тектонско језеро Балатон (Блатно), највеће у средњој Европи, и Нежидерско језеро, на граници са Аустријом. У Алфелду природну вегетацију чини степа, која је данас углавном култивисана и претворена у оранице. Природна степа се очувала једино у околини Дебрецина (Пуста Хортобађ). У западним деловима Мађарске и на планинама налазе се листопадне шуме (храст, буква, ја- вор, бреза), а у алувијалним равнима поред река поплавне шуме (врба, топола, храст луж- њак). Шуме покривају 19% територије.
Мађарска је национално хомогена држава, јер Мађари чине 98% становништва. Националне мањине су Роми, Немци, Словаци, Хрвати, Румуни, Срби итд. Мађари се ет- нички јако разликују од суседних народа. Они су угро-финског порекла, сродни Финцима и Естонцима. У Панонску низију су се доселили крајем 9. века из подручја око Дона и Дњепра. Верску структуру чине католици 67,5%, протестанти, православни, Јевреји и др. По броју становника, већи мађарски градови далеко заостају за највећим – Будимпештом. Већи градови су (2002):, Дебрецин (207.000 становника), Мишколц (182.000), Сегедин (164.000), Печуј (160.000), Ђер (129.000), Шопрон, Нађкањижа, Капошвар, Татабања, Вес- прем, Дунајварош, Кечкемет, Ниређхаза итд.
Захваљујући плодном панонском земљишту, Мађарска има развијену пољопривреду. Основне културе су пшеница и кукуруз, који се узгајају широм земље. Остале културе су: пиринач, кромпир, шећерна репа, дуван, сунцокрет, соја, уљана репица, лан, конопља, ви- нова лоза (Мечек, северно од Блатног језера, околина Егера и Ђенђеша, околина Токаја) итд. Развијено је и сточарство (узгој свиња, говеда и оваца) и риболов (Дунав, Тиса и веш- тачки рибњаци). По производњи боксита, Мађарска је у европском врху. Лежишта боксита се налазе на Бакоњској гори, а јављају се и лежишта мангана (Уркут), урана (Мечек), лигни- та, нафте и природног гаса (уз границу са Хрватском и Словенијом). Индустрија је развије- на пре свега у ширем подручју Будимпеште, где је сконцентрисано око 50% свих фабрика. Развијене су црна и обојена металургија, машинска, петрохемијска, фармацеутска, елек- тронска, хемијска, обуће, папира, кожарска, индустрија намештаја итд. Развијени су друм- ски, железнички, речни и ваздушни саобраћај. Већа речна пристаништа на Дунаву су Естергом, Чепел (Будимпешта) и Дунајварош, а као извозне луке за производе мађарске привреде користе се Копер (Словенија) и Ријека (Хрватска). Највећи међународни аеро- дром је код Будимпеште. Значајни приходи остварују се од туризма, а главни туристички центри су Будимпешта и Балатон.
Будимпешта је главни и највећи град Мађарске (1,74 милиона становника, 2002). Формиран је 1873. године, спајањем Будима на десној и Пеште на левој обали Дунава. Нај- старији трагови насеља су из неолита, а постоје и остаци римског насеља из 2. века. Од 15. века је престоница Мађарске. Турци су владали градом у периоду 1541-1686. године. После Другог светског рата, Будимпешта се развија под комунистичком влашћу (грађански неми- ри 1956. и 1980. године). Будимпешта је индустријски, саобраћајни, туристички, политич- ки и културни центар Мађарске. Развијене су следеће индустријске гране: машинска, моторних возила, турбина, локомотива, трактора, прехрамбена, дрвна итд. Будимпешта је велики чвор железничког и друмског саобраћаја Мађарске, са пристаништем на Дунаву и међународним аеродромом. Познате знаменитости града су: Краљевски дворац (19. век), Катедрала Св. Стефана (1851-1905), највећа синагога у Европи (1854-1859), Неоготска црк- ва Св. Матије (19. Век), Рибарска тврђава, римско насеље Аквинкум, парламент, опера, лан- чани мост на Дунаву, универзитет (1635), академија наука, музеји, острво Маргит Сигет итд. У Будимпешти се налазе бројна купалишта на термалним изворима, нека још из времена Турака (Рац, Фудас, Гелерт, Часар и др.).

Будимпешта

29.09.2014 в 20:16

Ramada Aquaworld Resort, jedan od najlepših i najatraktivnijih hotelskih kompleksa u ovom delu Evrope, a kao takav, omiljen je i među srpskim turistima. Na samo nekoliko sati vožnje od Beograda, na periferiji glavnog grada Mađarske, nalazi se pravi vodeni raj koji će svojom šarenolikom ponudom, zadovoljiti avanturiste, ljubavne parove, porodice sa decom, ali i probirljive hedoniste.